Prema pisanju nekih medija, pojedine firme u Srbiji su uvele novi pravilnik – ko slavi slavu mora da donese potrdu o tome od svog popa. O tome svedoči i Pavle Gavrić, zaposlen u jednoj apoteci, koji je morao svojoj šefici da donese potvrdu o tome da slavi Svetog Nikolu kako bi dobio slobodan dan.
– Prota je prvo mislio da se šalim. Onda ni on nije znao šta da napiše… Na kraju je ispisao cedulju i pozvao starešinu koji je na to stavio pečat – ispričao je Pavle.
Zbog brojnih zloupotreba, pojedine firme počele su da traže od zaposlenih da im dostave overenu potvrdu iz crkve da slave slavu kako bi dobili slobodan dan. Iako je poslednjih godina uobičajeno da radnik pre potpisivanja ugovora s novim poslodavcem popuni formular u kome, između ostalog, navodi da li mu je i koji verski praznik proslavlja, odnedavno srpski poslodavci imaju novi način da stanu na put nesavesnim radnicima.
O tome svedoči i Pavle Gavrić, zaposlen u jednoj apoteci, koji je morao svojoj šefici da donese potvrdu o tome da slavi Svetog Nikolu kako bi dobio slobodan dan. Kako je rekao, u lancu apoteka u kojem radi u protekla tri meseca to je uobičajena praksa.
– Kako radim samo radnim danima, najavio sam početkom decembra da mi je u ponedeljak, 19. decembra, slava i da će mi biti potreban slobodan dan koji mi sleduje po zakonu. No, šefica me je na to sumnjičavo pogledala i kazala mi da i žena koja je obično sa mnom u smeni slavi Nikoljdan. Pitala me je pokušavam li da se izvučem sa posla i kako ona može da zna da mi je baš Sveti Nikola slava. Potpuno zbunjen, krenuo da se pravdam, ni sam ne znajući kako se slava dokazuje – kaže Pavle.
Petar možda nije znao kako bi mogao dokazati da slavi, ali šefica je imala rešenje – tražila je, kako bi mu odobrila slobodan dan, potvrdu od sveštenika, i to porodičnog.
– Šta ću, otišao sam pravo kod prote da mi napiše potvrdu da slavim Nikoljdan. Prvo je mislio da se šalim. Onda ni on nije znao šta da napiše… Na kraju je ispisao cedulju i pozvao starešinu koji je na to stavio pečat – priča Pavle i dodaje da je čuo i od svojih prijatelja da se gotovo u svim firmama vodi pažljiva evidencija o slavskim danima.
– Izgleda da su ljudi mnogo lagali. Nekoliko mojih prijatelja, recimo, znam da godinama govori da slavi Svetog Ignjatija, koji pada 2. januara, kako bi novogodišnje praznike produžavali za još 24 sata. Onda bi se napravili ludi, pa opet tražili slobodan dan za pravu slavu. Izgleda da je jedan kolega, koji uopšte ne slavi, svake godine obeležavao nekog drugog sveca ako je slutio da će tog dana biti više posla ili mu se, prosto, nije radilo – napominje Pavle.
