Novogodišnje i Božićne naprednjačke afere i skandali

0
52

Ni Božićni i Novogodišnji praznici nisu mogli da prođu bez novog niza naprednjačkih gafova, prostakluka, primitivizma, izvlačenja novca iz gradskog budžeta, demonstracije vojne sile, uznemiravanja građana, a stiglo je i par uvreda…

Afera „Pantransport”

Nekako nezapaženo je prošla vest da je „Pantransport” d.o.o. u 2020. godini prikazao dobit od 52,1 miliona dinara (nakon odbijanja poreza, 44,3 miliona). Ispostavilo se, dakle, da javni saobraćaj kao komunalna delatnost može da bude i te kako isplativ. Sad, kako to da nije mogao da bude profitabilan dok je za gradski i međumesni saobraćaj bilo zaduženo javno preduzeće, a može sada kada ga organizuje privatna firma, pitanje je na koje treba da daju odgovor svi oni koji su upravljali gradom tokom poslednjih 30 godina. Mada, odgonetka je, u sadašnjim okolnostima poslovanja, u formatu javno-privatnog partnerstva poznata: Grad će od ove sume prihodovati tri odsto, dakle manje od milion i po dinara, a koliko će još novca uplatiti po raznim osnovama privatnom konzorcijumu, tek ćemo da vidimo. Činjenica je da je napredna Gradska uprava, sve štiteći interese građana, na osnovu fenomenalnog ugovora o izdvajanju uz pripajanje, prepustila na korišćenje privatnoj firmi ne samo objekat Autobuske stanice i sva stajališta, nego i sve linije, dakle tržište, za tričavih 97.000 dinara, koliko iznosi osnivački ulog (plus 3.000 RSD Grada Pančeva). E pa sad, da li je to učinjeno u interesu grada i građana ili naprednjačke firme, prosudite sami.

Afera „Paketići”

Uništitelji prirode i društva u Srbiji, ekspozitura u Pančevu, sa upropašćavanjem svega čega se dotaknu stigli su i do Deda Mraza i dečije radosti. S objašnjenjem da neće da organizuje javni doček Nove godine, koncerte i slične događaje, jer su, kao skupi (epidemiološke mere niko ne spominje, ima neka korona?), Grad Pančevo je odlučio da ta sredstva preusmeri najmlađima, da ih obraduje poklonima i priredi bogat prateći program – manifestaciju koju su nazvali „Pančevačka čarolija”. Pozvani su roditelji da prijave svoje mališane uzrasta do deset godina (koliko ih je na teritoriji celog Grada?) i da dođu po Deda Mrazove poklone 29. decembra između 12 i 16 sati u Gradski park. Odmah je bilo jasno da je ova zamisao logistički neizvodljiva u koliko-toliko pristojnim uslovima: Podeliti 4.200 paketića (inicijalno, na kraju se stiglo do navodnih 8.000!) za četiri sata na prostoru ograničenom s jedne strane privremenim klizalištem, s druge binom, a sa treće gradilištem (tzv. rekonstrukcija Gradskog parka je poseban skandal) je jednostavno nemoguća misija kad se uzmu u obzir prostor, pozornica, program, deca, roditelji, bake, deke, volonteri, parking, hladnoća, korona…

Da Vas podsetimo:  Pregled 2021: Najvažniji događaji iz oblasti korupcije i kriminala
Bačene pare za dečju pučku zabavu

Umesto da su se zadržali samo na dečijoj animaciji i zanimaciji, Frizurica i ekipa su se odlučili da dodatno promovišu nosioce gradske vlasti i naprednjačku vrhušku i tako što su lično deliti paketiće. Kako je u opštem metežu organizovana distribucija propala, paketići su deljeni i neprijavljenima, i po nekoliko komada, pa su zbog toga mnogi od registrovanih dečaka i devojčica ostali bez poklona, i ne samo da su razočarani otišli sa lica mesta, nego ih je ko zna koliko i zaplakalo. Birgermajster je najavio da će onima koji su izvisili paketići biti dostavljeni poštom. Od čitave fertutme imali su hasne deca koja su uspela da ugrabe kesu sa igračkama i slatkišima, beogradska firma Aksa d.o.o. koja je zaradila skoro pet miliona RSD za 4.200 kompleta (bez PDV-a). Koliko će da košta razlika do 8.000? A još ako padne i neki glas nekog lakovernog odraslog koji je poverovao u brigu „Za našu decu”, eto koristi i progresivcima… Grad nije, dakle, hteo da rasipa, pa je za jedan dan na pučku dečju zabavu bacio više od 50.000 evra plus saznaćemo još koliko…

Afera „Rasveta”

Uporedo sa pripremama za ovaj trandibal, čak i pre njih, gradski oci i majka Maja predano su radili na trošenju gradskog budžeta po drugoj osnovi. Oglas o javnom pozivu za nabavku novogodišnje rasvete, u procenjenoj vrednosti 12.500.000 dinara (bez PDV-a) objavljen je 14. novembra i u njemu je precizirno da je 28. decembar (!) rok prijavljivanja za zainteresovane učesnike. Toga dana, tačno u 10 sati četvoro od šestoro članova Komisije za javne nabavke su otvorili pristiglu ponudu, jer je, gle čuda, stigla samo jedna, što je trajalo čitavih 17 sekundi (!); nakon toga su, pošto je prijava bila ispravna, predložili gradonačelniku Stevanoviću da donese odluku o dodeli ugovora grupi ponuđača ASR com d.o.o. iz Gadžinog Hana i Sijalica d.o.o. iz Beograda.

Sablast

Naravno da je izostanak ukrašavanja grada danima pre Božića po gregorijanskom kalendaru uvredljiv za veliki broj naših sugrađana, ali u ovoj aferi nije bilo neke iskrene ljudske pakosti i, daleko bilo, diskriminacije, koliko je bilo čiste naprednjačke nesposobnosti da javne poslove urade na vreme, u najboljoj veri, sa najboljim mogućim rezultatom i uz najmanju potrošnju resursa, kao što bi radili da ih stvarno zanima podizanje kvaliteta života Pančevaca. Ne, njih samo zanima kako da, s papirološkim pokrićem, izvuku što više novca iz budžeta. Svakako bi trebalo da grad i sela budu ukrašeni za praznike, ali je neumesno na tu dekoraciju potrošiti nešto preko sto hiljada evra (plus PDV); pogotovo što se ispostavilo da je neki gradski esteta (!) odabrao one lampione poređane u bojama srpske trobojke i to proglasio novogodišnjom rasvetom (bilo na lageru ove dve firme, pa hajde da se izvuku tolike pare ni za kakvu uslugu). Svetleće trobojke su stigle, ali ostadosmo bez sanki sa irvasima, balona sa korpom, polarnih medveda, pingvina i svetlećih pahulja…

Da Vas podsetimo:  Srpski tinejdžeri u kandžama huligana – zastrašujući podaci o mladima „sa tribina“

Pošto su kasno pogodili posao, monteri grupe ponuđača su se tokom novogodišnjih praznika pentrali po banderama, kačili te skaredene lampione (koji se kao i limanski zastava-grafiti sprdaju sa državnim znamenjem) i zastavice majke Srbije, pa se u kombinaciji sa onom sablasnom javnom rasvetom iz Majinog ruskog javno-privatnog partnerstva, centar grada doimao kao neki gradić u dubokoj, recimo, severno korejskoj provinciji, u kome treba jačati nacionalni duh pred dolazak vođe… Samo su još nedostajali baneri sa likom…

Poseta Vrhovnog Komandanta

I nema da fali, 3. januara, kad mu vreme nije, početak Nove godine Pančevcima je zagorčao niko drugi do Ovaj-što-je-zamislio-da-je-vlasnik-Srbije. Ne, ovoga puta nije obilazio novootvoreni, a već otvoreni pogon u ZF-u ili Broseu, nego je otišao na svoju najomiljeniju destinaciju, u kasarnu „Rastko Nemanjić”, u posetu 72. brigadi za specijalne operacije jer dečkići vole puške, tenkiće i oklopne automobilčiće… Vrhovnom Komandantu, sunce ti žarko, u pratnji načelnika Generalštaba Mojsilovića, prikazan je novi ruski, a čiji bi bio, protivoklopni sistem kornet, koji, objašnjeno je predsedniku „ima veću probojnu moć i domet do osam kilometara i zato je bolji od fagota”.

Dečkići vole puške, kornete, tenkiće i oklopne automobilčiće

Bila je to još jedna žalosna demonstracija vojne sile (u funkciji neproglašene predizborne kampanje) na koju se lože patetični kompleksaši, koji u vatrenoj moći vide važan resurs sopstvenog opstanka na vlasti. Pa šta što taktička vežba koja je usledila nije bila najavljena, pa su štektanje mitraljeza i topovski udari sa Monce dodatno uznemirili Pančevce, koji se ionako trzaju i refleksno skaču na svaki šum iz južne zone, da traume od bombardovanja ne spominjemo… Ali, ko šiša Pančevce, koga briga da li će nekoga da uplaše iznenadni i neprijatni zvuci…

Čestitka kao uvreda

Ni proslava/obeležavanje najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, sasvim u skladu sa kanonima i običajima, je li, nije mogla da prođe bez čitavog niza skandala. Na stranu što su potpuno neprimereno u portama crkava i na drugim javnim mestima (na Kotežu 1 i na Streli, na primer) paljeni badnjaci, na stranu što se opet na Badnje veče raspojasano prangijalo, petardarilo i vartometarilo, na stranu što su kamiondžije opet palile mašine, formirale konvoj i pod sirenama se vozikale po gradu i okolini, to sve spada u doživljaj proslave Hristosovog roždenja međ dobrim delom današnjih generacija onih koji sebe smatraju vernicima. Na stranu, dakle, što je vera privatnost i intima, što je Božić porodični praznik koji se simbolički obeležava paljenjem grančice hrasta u svom domu a provodi u spokoju i mirnoći nežnosti; kao da će vera biti jača što mahnitije pokazujemo da smo verujući; ali dobro, to sve spada u novoizmišljenu tradiciju slatkog pravoslavlja i srpstva večnoga.

Da Vas podsetimo:  Sporna izgradnja male hidroelektrane na obroncima Kopaonika

Predposlednji udarac u toj seriji neukusa zadao je, međutim, niko drugi do pokrajinski poslanik i devojka za sve don Branka pl. Malovića (od Šavnika, Montenegro) Ivan Tešić, poznatiji pod nadimkom Averel. Dotični je, verovali ili ne, pazite sad ovo, čestitao građanima Badnji dan i Božić. „Ivan Tešić je stanovnicima Vojvodine, a pre svega svojim Pančevkama i Pančevcima u božišnjoj čestitki poželeo mir, zdravlje i puno radosti”, izveštavaju režimski mediji. I taman kad pomislite da nema dalje, stiže novi šok – Božićna čestitka republičkog poslanika Marka Mladenovića. Da li su moralne vrline i intelektualne sposobnosti ovih momcova toliko dominantne među ostalim bivšim radikalima da su u stranačkoj hijerarhiji stigli dotle da ONI šalju Božićne čestitke? Mada, zar bi bilo bolje da su taj gest izveli Maja Vitman ili Željko Sušec (pošto su to za oba Božića, po službenoj dužnosti, uradili Stevanović i Kiš)? Hvala vam, Tešiću i Mladenoviću, niste morali da se trudite, uspeli ste i Božić da pokvarite.

autor:Nenad Živković

https://www.pancevo.city/

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime