Novorusija opstaje, oligarsi sputavaju Putina

0
1145

Situacija na ukrajinskom ratištu, tačnije na prostoru istorijske Novorusije, je za posmatrače i posebno šire javno mnjenje toliko konfuzna i protivrečna da je zaista teška za potpuno razumevanje čak i za stručnjake. Tu konfuziju, dodatno razvijaju pristrasnosti i dezinformacije obe strane u sukobu, ali se čini da u tome prednjači Kijevski režim, a na ruku mu ide naklonost američkih i drugih globalnih medija na engleskom jeziku, koji iz političkih razloga njihovih vlada pokazuju simpatije i navijanje ka aktuelnom ukrajinskom režimu.

ukrajina-ratni-izveštaj-mapa41

Najuticajniji mediji u Srbiji se sve više priklanjaju angloameričkim izvorima informisanja, pa između ostalog u Trećem dnevniku RTS 18 avgusta novinar Zoran Stanojević saopštava „da je granatirana kolona civilnih izbeglica u oblasti Donbasa i da ima dosta žrtava, da su predstavnici vlasti u Kijevu za to optužili proruske borce, a da su iz DNR i LNR to odbili i za to optužili snage kijevskih vlasti..“. Pa elementarna logika novinarstva bi bila da se kaže čije su te civilne žrtve, pa bi iole objektivan izveštaj bio „da je kolona civila proruskog stanovništva granatirana i da ima mnogo žrtava, da su DNR i LNR optužili kijevski režim, a da opet ovaj odbija te optužbe i tvrdi da su to zapravo proruske snage uradile, da bi okrivili ukrajinsku vojsku“.

O izveštavanju B 92 i nekih drugih medija ne treba trošiti ni reči, oni su se otvoreno stavili na stranu ukrajinskog režima (odnosno Amerike) i gotovo ne prenose izveštaje druge zaraćene strane ni ruskih izvora, izostaju čak i stručne analize.

No vratimo se situaciji na frontu, što je i tema ovog teksta. Poslednjih desetak dana, nakon polovičnog uspeha sa eliminacijom najvećeg dela južnog džepa, ali i neuspeha da se zauzmu dva odavno blokirana aerodroma (Donjecki, i posebno Luganski koji je u dubokoj pozadini), snage Novorusije su postigle daleko više uspeha u danonoćnim borbama sa režimskim snagama, i to se ogleda pre svega u uništenju protivničke žive sile i zarobljavanju tehnike, dok se situacija na terenu, po pitanju posedanja strateških položaja, nije bitnije menjala. Ukrajinske snage imaju stalnu inicijativu zahvaljujući svojoj više nego dvostrukoj brojčanoj prednosti na linijama fronta (ako se gleda i pozadina širih frontalnih borbi ta prednost je blizu tri prema jedan), čemu treba dodati još veću prednost u bojevoj tehnici i naročito u artiljeriji, oklopnim trupama i iznad svega u vazduhoplovstvu.

Ipak opoločenici su u svemu napredovali proteklih par sedmica, pa sada imaju više nego ranije tehnike, zahvaljujući zaplenama, posebno iz „džepa“, dok je očigledno da je kvalitet i borbeni moral ukrajinskih vojnika, vrlo „šaren“ i u celini daleko ispod proruskih boraca, koji uz to mogu da računaju i na podršku i simpatije lokalnog stanovništva.

Da Vas podsetimo:  Dva miliona majki je istisnuto sa tržišta rada tokom 2020. godine

Opoločenici i dalje imaju dosta problema, njihova teritorija je sabijena na megapolis i najgušće naseljeni deo Donjecke oblasti, a to je Donbas u užem smislu, kao uz Rur najveći industrijsko energetski megapolis u Evropi, sastavljen od više velikih gradova od po sto i više stotina hiljada stanovnika – načičkanih kao u grozdu jedan na drugi, na čelu sa milionskim Donjeckom, kao i južni deo Luganske oblasti. Zbog prodora prokijevskih snaga u pravcu Debaljceva, veza između Donbasa i Luganska je sužena, ali se ipak eliminisanjem najvećeg dela nekadašnjeg “kotla“ uz rusku granicu, situacija u celini strateški nešto popravila, jer je Novorusija šire povezana graničnim dodirom sa Rusijom.

Problem čini što je linija fronta preneta na sama predgrađa Donjecka i Luganska, koji se ipak uspešno brane, jer ovde režimske snage se ustručavaju da napadaju pešadijom na dobro utvrđene i branjene urbane zone. Stiče se utisak iz dosadašnjeg vođenja rata da uglavnom ukrajinske snage svojim krajnjim naprezanjem, uspevaju da napreduju što više u dubinu teritorije, koju potom najčešće ne mogu da brane, zbog neobezbeđenja bokova, odsustva podrške pešadije oklopnim snagama, i same taktike opoločenaca, koji izbegavaju frontalne sudare, i elastičnim pokretom trupa, opkoljavaju i uništavaju protivničke snage.

O autoru

dragan-petrovicDr Dragan Petrović (Beograd), diplomirao je na četiri fakulteta u okviru državnog univerziteta u Beogradu, i to: na Ekonomskom (1999), na Sociologiji (2000), na Istoriji (2000) i na Političkim naukama (2002).
Završio je Postdiplomske studije na Geografskom fakultetu u Beogradu, na odseku Ekonomska geografija; postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek Međunarodni odnosi;
Doktorirao 19.02.2007. na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Stalno je zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kao Viši naučni saradnik.

Kao da se Kijev trudi da osvoji što više same teritorije, a da opoločenici zapravo strateški uništavaju ogromne efektive protivničke vojske i zarobljavaju sve značajnije efektive naoružanja i tehnike. Čak i vazduhoplovne snage gde režim ima dominaciju, su toliko desetkovane u do sadašnjim borbama, da su njihovi efektivi smanjeni na dnevno izviđanje i povremeno bombardovanje, dok su preostali helikopteri gotovo povučeni iz neposrednih dejstava. Naravno, ne treba zaboraviti brojne najveće stvarne do sadašnje udare koje prima Novorusija – civilne žrtve i enormna materijalna razaranja, što uz evidentno smanjenje kontrolisane teritorije, predstavlja do sada najveće gubitke proruske strane u čitavom periodu trajanja višemesečnog sukoba.

Ipak u poslednjih četrdesetak dana, Novorusija je uglavnom stabilizovala liniju odbrane, i sem strateškog prodora i gubitka prostora oko Debeljceva, čime je postignut klin u središnji deo teritorije između Donbasa i Luganske oblasti, čime se drži stalno otovrenom mogućnost sprovođenja novih napada u pravcu pokušaja presecanja Novorusije na dva dela, nije bilo ozbiljnih gubitaka teritorije, a uz to „kotao“ je eliminisan, i sveden na manji „džep“.

Zbog maksimalnog naprezanja svog praktično celokupnog potencijala u zoni ratnih dejstava prokijevskih snaga, borci Novorusije do sada nisu uspevali da sem eliminacije „kazana“, izdvoje dovoljno vojnih grupacija za ofanzivnije udare, pa se time najviše može tumačiti opstanak enklave oko Luganskog aerodroma duboko u pozadini LNR. Međutim poslednjih dana stižu snage opoločenaca oslobođene neutralizacijom „kazana“, pa je za očekivati i određene ofanzivne akcije, makar taktičkog karaktera, u pokušaju eliminisanja nekih od enklava i džepova, uključujući i vrlo opasan klin iz šireg rejona Debaljceva.

Pregrupisavanje i reorganizacija „u hodu“ armije i infrastrukture, sistema komandovanja i objedinjavanja na nivou Novorusije celokupnih oružanih snaga LNR i DNR je izuzetno značajno, i paralelno sa pristizanjem i tehničkim osposobljavanjem i rukovanjem za borbu ogromnih količina zarobljene vojne tehnike i naoružanja, nagoveštava mogućnost u perspektivi pravljenja krupnijih kontraudara i u svakom slučaju jedinstvenijeg i strateški zrelijeg delovanja oružanih snaga prorusa.

Naprezanje kijevskih snaga i čitave ukrajinske države koja je u velikoj krizi i izazovu zbog toga, posebno u ekonomskom smislu, ali i demoralizaciji zbog teških gubitaka u živoj sili i ratnoj tehnici, daje mogućnost Novorusiji da ukoliko izdrži i sledećih dana bez većih promena ukrajinsku ofanzivu, da može da očekuje bolje dane. Naime Kijev je mnogo toga bacio u igru da postigne bilo kakav opipljiv uspeh na bojištu do nacionalnog praznika 24 avgusta, naročito u propagandne svrhe namenjene pre svega za unutrašnje potrebe – da bi očuvao kakvu-takvu sliku u svojoj ratnoj propagandi da se stvari odvijaju u pravcu konačnog uspeha, uprkos mnogo pokazatelja koji građanima govore da nema opravdanja za tolike žrtve i militarizaciju prema značajnom delu stanovništva zemlje koji traži autonomiju i federalizaciju.

Prema spolja, režim takođe želi da pokaže da ima čvrstinu da unutrašnji rat koji vodi prema delu sopstvenog stanovništva i gde pokazuje krajnju nedemokratičnost i čak čini ratne zločine, zapravo predstavlja kratkoročnu i neizbežnu prolaznu epizodu, koja će se uz sve (neminovne?) žrtve krunisati uspehom i „slomiti separatiste“. Režim je u svojoj iracionalnosti, odsustrvu demokratije i seriji svakodnevnih zločina, i to sada čak vrlo masovnih, oslonjen isključivo na zaštitu, ali i usmeravanje od politiike SAD, koja kao što je iz svega do sada tokom decenija i decenija poznato, ne bira sredstva i metode da dođe do svojih (nekad ili čak često zločinačkih) ciljeva.

ukrajina-civilii

U Rusiji javno mnjenje je naravno uz Novorusiju, a parlamentarni lideri svih opozicionih stranaka – Mironov, Zjuganov, Žirinovski su apsolutno za podršku svim sredstvima osim direktnog ulaska ruske vojske, prema Novorusiji. U vladajućoj stranci su na sličnim stavovima, ali uz određeni oprez i veću suptilnost u delovanju, što je i razumljivo jer imaju veću odgovornost. Protiv je samo malobrojna, od ranijih uličnih protesta glasna opozicija oko Navaljnog, ali sad već bez ruskih nacionalista koji su je ranije činili, poput Plehanova i dr.

Dakle u parlamentarno-stranačkom smislu, ne postoji u Rusiji iole ozbiljnija opozicija koja bi bila protiv pravca iskrene i sveobuhvatne podrške Novorusiji i proruskim masama Jugoistoka da dobiju svoja legitimna prava – u pravcu autonomije i zaštite od nasilja ekstremističkog i pučističkog režima u Kijevu. „Klipove“ zapravo postavljaju slojne i interesne grupe, pre svega u vidu oligarha i onih koji su se naglo obogatili i stekli pozicije devedesetih pod Jeljcinom, potom idejnih neoliberala u delu inteligencije, koji imaju uticaja i u elementima vlasti i finansijskoj strukturi upravljanja državom.

Pored njih, izvestan deo više srednje klase i posebno najbogatijih slojeva je krajnje oprezan, i bio bi spreman na značajne ustupke u pravcu izbegavanja bilo kakvog zatezanja odnosa, da ne govorimo o sankcijama prema zapadnim zemljama, zbog svojih ekonomskih interesa i čak samo posedovanja na Zapadu nekretnina i bankovnih računa.

U sredini, ali svakako u samoj patriotsko-državotvornoj opciji se nalazi Putin, koji ipak mora da vodi računa o odnosima snaga u zemlji i posebno Moskvi i Sankt Peterburgu, gde su ovi oponenti posebno jaki i brojni. Stoga su protekli događaji u Ukrajini i u Novorusiji, a iza kojih stoje SAD izazvali ili čak ubrzali mnoge procese u Ukrajini, u samoj Rusiji, ali i međunarodnim odnosima u celini, koji su uzročno-kauzalno povezani, tako da prisustvujemo jednoj velikoj borbi i nizu povezanih procesa u čijem središtu je zapravo pokušaj Vašingtona da uspori ili čak preinači, (čak i po cenu većih regionalnih, pa i svetskih kriza i sukoba), evidentan makropolitički i makroekonomski pravac opadanja američke moći u odnosu na prateće sile, pre svega iz redova BRIK i dovršavanje konstituisanja multipolarnog svetskog poretka.

dr Dragan Petrović

Srbin.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime