Veliki broj kineskih kompanija posluje u Srbiji, a neki od kapitalnih investicija i najvažnijih infrastrukturnih projekata poverene su upravo firmama iz ove zemlje, poput izgradnje brze pruge Beograd – Subotica ili spornog, četvrtog mosta u Novom Sadu i fruškogorskog koridora.
Nažalost, neretko su ove kompanije povezane sa kršenjem radničkih prava, poput eksploatacije vijetnamskih radnika u fabrici guma Linglong u Zrenjeninu, a nebrojeno puno puta su optuživane za devastaciju životne sredine i nepoštovanje ekoloških standarda.
Ekonomija stavila ekologiju u podređen položaj
Najnoviji primeri ovakvih aktivnosti su miniranje planine Starice, koja stanovnike Majdanpeka štite od uticaja rudarenja radi navodnog proširenja rudnika bakra. ali i uništavanje prirodne oaze kod Šodroša, gde radnici kineske kompanije „China Road“ seku višedecenijsku šumu, zbog pripremnih radova na izgradnji novog mosta.
Nove investicije i infrastrukturni projekti su, bez sumnje, neophodni za revitalizaciju srpske ekonomije, međutim teško je otrgnuti se utisku da interesi krupnog kapitala nisu stavljeni ispred interesa građana.
Jednostavno, ekonomija i želja za profitom stavljaju ekologiju u podređeni položaj, bez obzira na činjenicu što se jednom uništena priroda teško može oporaviti, a kada nam voda, vazduh i zemlja budu toliko otrovani, ni sav novac ovog sveta nam neće pomoći.
Jedan novosadski preduzetnik je, međutim, rešio da se otrgne preovlađujućem trendu i odbije primamljivu ponudu velike kineske kompanije.
Odbio poziv Ziđina
Kako je u postu na Fejsbuku napisao Sebastijan Horti, nedavno je dobio poziv za ponudu izrade velike kolićine cerade po meri.
Nakon što se ispostavilo da je ponuđač firma Ziđin, koja trenutno minira pomenutu planinu u Majdanpeku, odlučio je da odbije ponudu, sa obrazloženjem da ne želi da učestvuje u devastaciji Srbije.
„Pozivam sve da ovakve kompanije uredno odbijaju i izvrše svaku moguću sabotažu. Sistem je zakazao i nije na našoj strani. Ne dozvolimo da malo novca učini da ova zemlja postane evropska kanta za smeće. To se naravno odnosi i na naš Šodroš. Sabotaža“, pozvao je Sebastijan i ostale kompanije da slede njegov primer i odupru se novcu kineskih investitora.
Već deseti dan na braniku Šodroša
Podsetimo, ekološki aktivisti već deseti dan brane zaštićeno područje na Šodrošu od nelegalne seče, a na toj lokaciji su uspostavili i Šodroš Survival kamp.
Za vikend je čitavo područje očišćeno u velikoj akciji u kojoj su učestvovali brojni sugrađani, a juče je otvorena i izložba skulptura na otvorenom, novosadskog umetnika Roberta SilbeRholza.
Prošle nedelje su predali i zahteve kancelariji gradonačelnika Miloša Vučevića, među kojima se kao najbitniji ističe momentalni prestanak radova na zaštićenom području.
Izvor: luftika.rs
