Dugi niz godina prisutno je snažno zalaganje Nemačke za stvaranjem još jedne albanske države na Balkanu. Setimo se samo upornog insistiranja Angele Merkel kod Borisa Tadića da se Srbija što brže i jasnije udaljava od svoje južne pokrajine.
Sadašnji predsednik Srbije, koji je javno priznao da mu klecaju slabačka kolena kada se sa njom nađe, zdušno prihvata njene savete i potpisuje izdajnički Briselski sporazum kojim se gase institucije srpske države na Kosovu i Metohiji.
Ovo separatističko ponašanje Nemačke sigurno nije zbog ljubavi prema Albancima nego iz sasvim drugih razloga. Ti drugi motivi su pre svega materijalno bogatstvo Kosova i Metohije. Odvajanjem Kosova i Metohije od Srbije Nemačka bi mnogo lakše dobila koncesije na bogatstva južne srpske pokrajine i mnogo bi pre njene kompanije postale titular srpske imovine.
A to bogatstvo je ogromno. Na Kosovu i Metohiji postoje tri ugljena basena a to su kosovski, drenički i metohijski. Danas se eksploatiše samo jedan, a to je kosovski. Ova druga dva su čak mnogo bogatija. Lignit se nalazi tik na metar ispod zemlje pa je njegova eksploatacija jako isplativa. Primera radi, da bi se došlo do uglja u kolubarskom basenu, mora da se ide u dubinu i do sto metara. Nemačke kompanije su već najavile da će kosovskom basenu da grade novu termoelektranu od 1000 megavati. Već su obavili pregovore sa separatistima u Prištini. Pretpostaviti je da Aleksandra Vučića za dozvolu nisu pitali.
Na Kosovu i Metohiji postoje i druga rudna bogatstva. Rudnici olova i cinka su sledeći: Žuta Prla, Belo Brdo, Crnac, Trepča, Ajvalija, Kišnica, Novo Brdo. U svim tim rudnicima uz olovo i cink u manjim količinama eksploatišu se zlato i srebro. Najveći rudnik nikla u Evropi je u Glogovcu, a olova i cinka u Trepči. To smo svi naučili u osnovnoj školi iz predmeta poznavanje prirode i društva. Svi osim našeg predsednika. Najverovatnije da je on tu lekciju preskočio.
Na Kosovu i Metohiji je i rudnik hroma Deva u Đakovici, rudnik magnezita u Kos. Kamenici i retkih metala kao što su bor, molibden, vanadijum u Leposaviću. 2003-4. godine su upravo nemačke kompanije vršile istraživanje na Mokroj Gori opština Zubin Potok gde su pronađene u velikom procentu naslage olova i cinka.
Za Nemačku su takođe atraktivna i vinorodna područja južne srpske pokrajine. Ogromne platnaže u Suvoj Reci, Orahovcu i Prizrenu prosto ih mame. Za vreme SFRJ glavni izvoz iz vinarija sa ovih područja upravo je išao u Saveznu Republiku Nemačku. Uostalom, na osnovu starih rimskih zapisa vino iz Dardanije (Kosovo i Meohija) mnogo je više bilo na ceni od onog iz Galije (Francuska) i Iberije (Španija). Najveći deo poljoprivrednih kombinata koji poseduju od 1,000 do 10.000 hektara zemlje nastao je upravo nacionalizacijom i nasilnim oduzimanjem zemlje upravo od Srba. Građani srpske nacionalnosti i dan- danas imaju papire (tapije) na svoje posede. Samo da pomenemo neka poljoprivredna dobra: Žutovac u Srbici, Maližgan u Klini, PIK Peć u Peći, Erenik u Đakovici, Dubrava u Istoku i dr. Posle 1999. godine UČK komandatni su nelegitimno te zemljišne posede podelili između sebe. I oni si jako interesantni za nemačke kompanije.
Nekada u srednjem veku dobar deo rudara dolazio je iz Saksonije oblasti u Nemačkoj, radeći po rudnicima dinstije Nemanjića upravo na Kosovu i Metohiji. To stanovništvo se kasnije asimilovalo i pretopilo u Srbe kao što je ono u opštinama Zubin Potok i Brus. Drugi deo je zadržao katoličku veru a prihvatio srpski jezik. U ratu 1999. godine upravo to stanovništvo mnogo je stradalo od terorista UČK jer su bili lojalni srpskoj državi. Pod imenom Hrvata iz Letničke župe i Janjeva odvedeni su u opustelu Kninsku krajnu u Hrvatskoj. Njihovi sunarodnici iz Saksonije izgleda više ne žele da budu rudari nego vlasnici ogromnog rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji.
Nažalost, ove činjenice mnogo ne dotiču predsednika Srbije. Iskreno govoreći, njemu do Kosova nije mnogo ni stalo. Kosovskom mitu se podsmejava i ruga, a postoje i indicije da je spreman da se u potpunosti odrekne južne srpske pokrajine ako bi postojala i najmanja šansa da zauzvrat pripoji Republiku Srpsku. Kakav politički diletantizam. Sigurno je da mesto njegovog porekla (Bugojno, BiH Federacija) ima udela u ovoj nameri. Bojimo se na kraju, kako radi, da će ostati i bez Kosova i Metohije i Republike Srpske.
Pre mesec dana je upravo predstavnica Nemačke predložena za glavnog arbitra u pregovorima Beograda i Prištine po pitanju električne energije. U njenu pristrasnost ne treba sumnjati. Aleksandar Vučić danas gradi po Srbiji turske tekstilne fabrike gde na dvesta žena postoji jedan toalet. Sa nemačkom kompanijom Leone pravi pogone za proizvodnju žice. Cena jednog radnog mesta kreće se između sedam i deset hiljada evra a plate radnika su između 200 i 300 evra mesečno. Gradeći ovakvu sirotinjsku Srbiju sa Nemcima i Turcima Aleksandar Vučić svesno prepušta neiscrpno materijalno bogatstvo južne srpske pokrajine nemačkim kompanijama. Domaćinski nema šta!
Kosovska Mitrovica
24.05.2018. godine
Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“
