ZBOG JASENOVCA SU SE ZGRAŽAVALI ČAK I NACISTI
U znak sećanja na očajnički pokušaj proboja logoraša 22. Aprila 1945. godine, Muzej genocida iz Beograda otvorio je izložbu „Jasenovac–sistem ustaških logora smrti„, koja, kako kaže nauči saradnik muzeja na Pozr, predstavlja tek delić slike o ustaškom paklu i jednoj od najvećh grobnica u Evropi. Iako je utvrđeno da je u logoru Jasenovac ubijeno od 500.000 do 600.000 ljiudi, što je neposredno posle Drugog svetskog rata potvrdila i zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, u registru Arhiva koncentracionih logora i ratnih zločinaca u Njujorku nema ustaškog logora smrti Jasenovca, ni imena takvih monstruma kakvi su bili Maks Luburić ili Andrija Artuković.
Zato ova izložba predstavlja još jedan apel za spasavanje čitavog Spomen–područja Jasenovac. Jasenovac je bio, kako piše u katalogu, „po užasima prvi, a po žrtvama treći koncentracioni logor okupirane Evrope ratnih godina 1941-1945. Po sadizmu i patologiji ustaše su ovde nadmašile svoje gospodare–nemačke naciste.“ Nad jasenovačkim strahotama zgražavali su se čak i nacisti. Hitlerov predstavnik u Zagrebu, general Gleze fon Horstenau zapisao je u svom dnevniku 1942. godine da su ustaški logori u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj „vrhunac groze„.
Artur Hefner, nemački oficir za transport radne snage za Rajh, napisao je iste godine za Jasenovac da je „logor najgore vrste, koji se jedino može uporediti sa Danteovim paklom“. Direktor Muzeja genocida Milan Bulajić kaže da je „mlada hrvatska demokracija“ još od stupanja na vlast 1990. godine, preuzimanjem ustaških simbola i tolerisanjem ustaške ideologije, pokazala da sledi politiku ustaške Nezavisne Države Hrvatske.
Bulajić je i ovom prilikom ponovio jugoslovenski zahtev da se hitno obrazuje međunarodna komisija strucwaka koja bi trebalo da utvrdi tačan broj žrtava u Jasenovcu i da doprinese međunarodnoj zaštiti kompleksa logora smrti Jasenovac, koji su u poslednjem ratu hrvatske snage oskrnavile i razorile. Po Bulajićevim rečima, dr Majkl Bernabaum, direktor Muzeja holokausta u Vašingtonu, obećao je punu pomoć u toj međunarodnoj akciji.
(Politika, 9.5.1997.)
Било би добро да се ови чланци, пошто су 20-так година стари, допуне у погледу тога шта се по датом питању догодило у међувремену. Шта је урађено у погледу оснивања међународне комисије за утврђивање броја жртава Јасеновца? Ако ту треба да нам „помогну“ Амери, онда боље и да се не трудимо. Тренутно, меморијални музеј Холокауста у Вашингтону (United States Holocaust Memorial Museum) даје процену да је у Јасеновцу страдало 77.000-99.000 људи (колико је то објективно говори што се врло добро слаже са Туђмановом проценом од 80-так хиљада), од тога 45.000-52.000 Срба. Јасеновачки логор за децу (не једини) и не спомињу, а само у њему је вероватно страдало близу толико душа, као што нема ни речи о монструозности с којом су усташе убијале Србе. Укупан број Срба убијених у НДХ је по њима између 320.000 и 340.000, мање од половине процене немачких генерала из њихових војних извештаја.