O ponašanju crkve je reč – i ne samo crkve. Nisam hteo da pišem o tome za vreme praznika, pa najpre da podsetim one koji nisu znali i one koji su zaboravili na jedan zverski događaj (ne mogu da nađem težu kvalifikaciju) koji se desio u vreme fašističke okupacije Jugoslavije, na teritoriji južne Bačke – od 4. – 29. januara, 1942. godine. Mađarski fašisti su sproveli raciju i pod led Dunava i Tise bacili 4.500 vojvođanskih žitelja – Srba i Jevreja.
Događaj strašan, ne ponovilo se nikome, Božić je i dan praštanja, pa se toga setila i pokrajinska vlada Vojvodine, opravdano – i kao pomen žrtvama i da se ne zaboravi. Realizacija pomena, poverena je eparhiji Bačkoj, mesto dešavanja – crkva u Srbobranu. Pozive vernicima – zvanicama, uključujući i pozive medijima poslala je pokrajinska vlada.
* * *
Na kapiji crkvene porte jedan zadrigli pop, k’o od brega odvaljen – vidi se lepo mu je od doprinosa crkvenog stada, u komunikaciji sa vojvođanskom reporterkom televizije N1:
P: Ne može!
R: Ali ja imam poziv koji smo dobili od organizatora pomena – pokrajinske vlade Vojvodine, govori anatemisana reporterka i pokazuje poziv.
P: Televizija N1 nema šta da traži u portama Srpske pravoslavne crkve na teritoriji eparhije Bačke. Tačka. Ako vam to nije po volji izvolite žalite se.
R: Kome da se žalimo?
- Možete upravi vodovoda, možete naći neku drugu instituciju …
Nailaze uvažene zvanice – organizatori pomena, Igor Mirović, prošle godine ponovo izabrani predsednik pokrajindke vlade (PKV) i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), prošle godine ponovo (po treći put) izabrani predsednik Skupštine Vojvodine i tako nenadano postaju direktni svedoci opisane komunikacije. Ne pada im na pamet da se u to mešaju – oni su poslali pozivnice, a vi dalje vidite šta ćete – i njima je očigleno lepo, pa uzdignute glave prolaze i ulaze na crkvenu svečanost.
Mesto događaja, obavljena posla, zadovoljno napušta i onaj zadrigli pop.
Reporterka tv N1 ostaje ispred kapija srbobranske crkve.
* * *
Meni, kao građaninu ove jadne zemlje, nije bilo lepo – ni kad sam gledao opisanu scenu, ni sada dok ovo pišem, pa pitam onog popa što reče da možemo da se žalimo upravi vodovoda:
Kako te nije sramota, „pastiru“ crkvenog stada – i tebe i onog koji je tebe tu postavio? Zar se tako razgovara sa vernicima od čijeg hleba živiš. Da li, i kad taj hleb jedeš, praviš razliku na one vernike koji gledaju Pink i one koji gledaju N1. Imaju li oni koji gledaju N1 i neka druga prava, sem prava da vas plaćaju?
A lepo je očigledno bilo i pomenutim vojvođanskim čelnicima, Igoru Miroviću i Ištvanu Pastoru, kad su onako dostojanstveno, a zajedno – lepo ih je bilo i videti, naišli na mesto događaja – reporterka koja samo radi svoj posao, sa pozivom potpisanim od vas, gospodine Miroviću, pokušava da onom zadriglom popu objasni da je pozvana, a on je ne pušta i upućuje na upravu vodovoda. Nije li bilo primereno da intervenišete i svojim autoritetom, i autoritetom potpisnika, kažete da je pusti da prođe. Ne, vi ste dostojanstveno, manirom saučesnika, uzdignute glave prošli, pa s tim u vezi, gospodine Miroviću i pitanje – otkud vam ideja da tradicionalno obeležavanje tog gnusnog događaja na koji će doći i potomci onih bačenih pod led u vreme kad nije bilo ni vas ni Pinka ni N1, poverite crkvi. Je li obeležavanje tog događaja opšte građanskog ili verskog karaktera. Dokle to udvaranje crkvi. A ako u tome niste hteli da izostanete, što niste prethodno obezbedili da crrkva neće praviti naknadnu selekciju onih koje ste vi pozvali?
Gospodine Pastor, imam i za vas pitanje – da li su mađarski fašisti za vreme tog gnusnog čina koji je danima trajao pravili bilo kakvu selekciju kada su Srbe bacali pod led. Da ste bar vi, kao jedan od svedoka opisane scene, iskoračili i intervenisali, bio bi to parekselans politički gest, veći od svega onoga što ste do sada na čelu vojvođanskih Mađara uradili – naravno pod uslovom da vam je i stvarna želja da Srbi i Mađari na tim prostorima zajedno žive u miru. Ovako – ne verujem vam. Mora da ste se za vreme pomena prijatno osećali zbog te sitne pakosti.
A pošto se sve to dešava na teritoriji Eparhije bačke, ne treba sumnjati da je glavni režiser te podele – naredbodavac, na čiji se autoritet onaj gore pomenuti pop koji savetuje žalbu upravi vodovoda zaklanja, Irinej Bulović, episkop bački, čovek koji je negde u martu 2020. godine, povodom aktuelne teme – crkveno pričešće iz jedne kašičice, govorio: “Ako je pričešće problem, kako se zaraze oni koji ne idu crkvu“.
E sad, ako ste pomislili da je čovek koji izgovori ovu glupost ili budala ili izigrava budalu, jer niko nije rekao da je pričešće jedini način prenošenja virusa korona, ali da je pričešće jednom kašičicom jedan od najdirektnijih načina – jeste, grešite. Irinej Bulović nije budala. Prema podacima koji se o njemu mogu naći, on spada u jednog od najobrazovanijih srpskih episkopa, poliglota, dugogodišnji portparol SPC, „siva eminencija Srpske patrijaršije od Miloševićevog vremena do danas“, „zaštitnik onih od kojih se javno ograđivao, a tajno ih podržavao, a koji su bili na sramotu Srpske crkve”.
Takav čovek nije budala. On je manipulator.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke!
Obuješ ih, popenješ se na soliter”
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić
Per, ne izmišljaj, da ne kažem ne laži.
Sve si ispitao ……odnosno postavio pitanje. Imam pitanje koje nije postavljeno a jednostavno je . Zasto se na programu N1 cuje samo lose o svemu gde su Srbi ? Verovatno sam to primetio SLUCAJNO?????