O hrvatskom tzv. Zakonu o braniteljima

0
2665
Foto: intermagazin

Tuđmanov ratnohuškački, secesionistički, antijugoslovenski i, pre svega, antisrpski program (projekat), predložen i usvojen na predratnoj osnivačkoj skupštini Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), i danas, gotovo tri decenije kasnije, živi jednakim intenzitetom, s jednakom ako ne i sa žešćom i perfidnijom mržnjom.

Pre tri dana u Saboru Hrvatske usvojeni Zakon o pravima hrvatskih branitelja najrečitije potvrđuje prethodne reči.

Hrvati su, odnosno njihova najbrojnija stranka, od dana te hadezeovske skupštine krenuli u otvorenu, histeričnu secesiju. A na njoj se zdušno radilo od samog osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS).

Da podsetimo, mržnja Hrvata i Katoličke crkve prema Srbima i pravoslavlju, uz strašne zločine, traje vekovima. Ante Starčević je samo onaj koji je tu mržnju, te zločine, osmislio i kanalisao u trajan program. Program koji je iznedrio najkrvločnije zločince i njihove najmonstruoznije zločine genocida nad Srbima u Mačvi i Podrinju, nad Srbima po tadašnjoj austrougarskoj Bosni i Hercegovini u Prvom svetskom ratu. Program iz koga su se rodili logori, u stvari fabrike smrti za apsolutno najveći broj Srba, pa za Jevreje, Rome i jedan broj Hrvata antifašista: Jasenovac (oko 700.000 žrtava), Stara Gradiška, Pag, „Danica“ u Koprivnici, bezbrojni zločini genocida po srpskim Krajinama, po Hercegovini, Kozari, Slavoniji, Sremu, u Jadovnom… I logori za decu, koje su jedino Hrvati u Drugom svetskom ratu imali: u Jastrebarskom, Staroj Gradišci, Sisku…

I nikad se Hrvati s tom i takvom svojom prošloću nisu suočavali ni suočili…

Ali im je tada, posle Prvog svetskog rata, Kraljevina SHS trebala. Kao što im je i zajednička jugoslovenska država bila potrebna posle Drugog svetskog rata. Jer su ih Srbi, kao pobeđene, kao najstrašnije zločince na tlu Evrope, iz oba rata preveli, gotovo bez kazne, među pobednike. Da nije bilo Srba i Srbije, nikad Hrvati ne bi imali svoju državu. Što im i njihovi pojedini istoričari, kojima je kao naučnicima istina najpreča, pišu, govore, objašnjavaju.

Da Vas podsetimo:  Makedonsko crkveno pitanje

Ali, ne vredi.

Hrvati, danas, u ovom zakonu označavaju Srbiju, Crnu Goru, Jugoslovensku narodnu armiju i Srbe iz Hrvatske kao agresore na Hrvatsku. I taj građanski rat iz devedesetih godina proglašavaju ozakonjivanjem u „domovinski rat“. Bez stida i srama.

Oni ni danas ne mogu da se sete spomenute osnivačke skupštine, govora nekadašnjeg Titovog generala Franje Tuđmana i drugih hadezeovskih dokumenata, koji će uskoro postati državni dokumenti, iz kojih je prizašlo zlo tog rata, za koji je Tuđman kazao da je Hrvatima bio potreban.

Oni ni danas ne mogu da se sete da su preglasavanjem, i ne osvrćući se na obavezu ustavnog konsenzusa, a kao federalna jedinicica još uvek suverene države, članice Ujedinjenih nacija Jugoslavije, izbacili Srbe, kao konstitutivni narod, iz Ustava. Da su osnivali svoju paravojsku, terorističke jedinice, čiji su pripadnici, koji će se preimenovati u ove, današnje „hrvatske branitelje“, na čiji je predlog i izglasan ovaj zakon, koji će, kad bilo kakvog rata još nije ni bilo, daviti pripadnike regularne vojske države Jugoslavije u Splitu, opkoljavati kasarne, seći im struju, vodu, sprečavati im dostavu hrane i lekova, ubijati vojnike i oficire, hvatati Srbe po ulicama, odvoditi ih iz stanova, kuća, minirati im kuće, isterivati ih s posla, najsvirepije ih mučiti i ubijati po Gospiću, Sisku, Osijeku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Zagrebu, formirati logore za Srbe i pripadnike JNA, kao u splitskoj Lori, na primer… Jer samo u 1991. godini iz urbanih sredina u Hrvatskoj izbeglo je i proterano ko 150.000 Srba. Da bi sve kulminiralo s „Bljeskom“ i „Olujom“, kada je proterano još oko 400.000 Srba.

I sve to je činjeno da bi se broj Srba u Hrvatskoj sveo na oko četiri odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika. A koliko ih zaista danas ima – to niko ne zna.

Da Vas podsetimo:  Prvi put od komunista naovamo jedna partija drži apsolutno sve poluge vlasti

Nikad Hrvati ne pričaju o tome zbog čega su se pobunili Srbi u Hrvatskoj. Hrvati su tu dosledni u svojim izmišljotinama i iskrivljavanju istorije – oni isključivo govore o pobunjenim Srbima. Pa ispada da su se Srbi igrali rata pa hajde da se malko i pobunimo. A bili su prisiljeni da spasavaju gole živote i svoja vjekovna ognjišta.

Nikad Hrvati ne pričaju o svojoj seceionističkoj agresiji na Jugoslaviju, na JNA (koju najodgovrniji njihovi rukovodioci, sa predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, nazivaju takozvana). Oni slave „Oluju“ koju su im osmislili američki generali, a izveli NATO avioni i takozvana međunarodna zajednica. Nikakve Srbije ni njene vojske nije bilo u Hrvatskoj. Jer Hrvati zaboravljaju da su njihovi vojnici, oficiri, generali, admirali, uz kasnije Slovence, Šiptare i Muslimane, izdali svoju JNA i pobegli svojima. Po njima samo srpski vojnici, oficiri i generali nisu smeli kasnije, i to mnogo kasnije, da priđu svojima i da brane svoj narod.

Intervenciju u Hrvatskoj, na početku rata, kad su hrvatske paravojne i terorističke do zuba naoružane i opremljene jedinice krenule u otvorenu agresiju, kad su počinile brojne zločine, JNA je izvela po odluci Ustavnog suda Jugoslavije, na predlog Saveznog izvršnog veća, na čijem je tada čelu bio Ante Marković, Hrvat, kadar Republike Hrvatske. Da se i to zna.

A zločina je bilo na svim stranama. Samo što ne osuđuju svi jednako svoje zločince. Ali, to je već neka druga priča.

Međunarodni sud pravde u Hagu, na kraju procesa po tužbi Hrvatske za genocid i protivtužbi Srbije, rekao je svoje.

Takozvani hrvatski branitelji, među kojima je i velik broj najokorjelijih ratnih zločinaca, i Sabor Hrvatske imaju pravo da predlažu i izglasavaju šta god požele. Ionako je na svu njihovu antisrpsku histeriju njihova Evropska unija ostala mrtva-hladna.

Da Vas podsetimo:  Кrаh srpskе diplomаtiје nа КiM: Milionskе dugovе zа struјu plаtićе ЕPS

Samo, šta će biti sa ono preostalih Srba u toj povampirenoj proustaškoj državi, niko ne može da predvidi. Neka im je dragi bog u pomoći.

Ukoliko srpska vlast ne preduzme neke ozbiljnije korake pa da se odupre, i to, naravno, političkim sredstvima, tim najgnusnijim lažima i falsifikatima, tim proustaškim udarima koji nikako bar malko da jenjaju, onda tu pomoći nema.

Naravno da je sve to rukovodstvu Hrvatske bilo potrebno kako bi odmah nakon presude hrvatskim generalima Herceg-Bosne u Hagu bar na izvesno vreme smirilo svoju javnost. Jer za svako smirivanje – Srbi i Srbija su tu: kao bensedin.

A možda se Hrvati spremaju da im ponovo prorade logori za Srbe u Jasenovcu, Staroj Gradišci, na Pagu, u Koprivnici… Kao i dečji u Jastrebarskom, Sisku, Staroj Gradišci…

Ko će ga znati šta će nam još iz „lijepe njihove“ stići sutra, prekosutra…

S.L.

intermagazin.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime