Sedim na jutarnjem suncu u svom dvorištu u Orahovcu, čujem razigrani cvrkut ptica i gledam kako u biljkama buja život dok jure u susret Suncu, tom Bogom danom izvoru energije i života na zemlji. (Naša dvorišta u Orahovcu su male oaze usled neprijatne stvarnosti – života u tzv. enklavi.)
U prirodi sve poziva na život i kada pažljivo dušom oslušnemo njene zvuke, čujemo da ona peva o slobodi, jer je Bog prirodu stvorio svojom slobodnom voljom i u njoj postavio čoveka kao slobodno, uzvišeno slovesno biće sa pravom izbora, ne prisiljavajući ga čak ni da se pokorava NJemu, Stvoritelju samoga ČOVEKA i prirode i svega u njoj.
Znajući da je Bog ljubav, zasigurno najuzvišenija osobina Božanske ljubavi je SLOBODA koju nam je dao. Roditelji koji istinski vole svoju decu, ne nameću deci svoj izbor, jer, koga VOLIMO, toga ne VEZUJEMO.
I tako…… na jednoj strani ŽIVOT i SLOBODA, a na drugoj SMRT i ROPSTVO.
I vekovima, od postanja sveta do danas, ČOVEK je potvrđivao svoje DOSTOJANSTVO dajući svoj ŽIVOT, da bi slobodno ŽIVEO I GOVORIO.
Danas su Orahovcu i Velikoj Hoči oteli još jedno pravo – PRAVO IZBORA. Pored glasačkog mesta u Orahovcu, od danas je ukinuto i glasačko mesto u obližnjoj Velikoj Hoči i prebačeno u sedamdesetak kilometara udaljeni Goraždevac kod Peći.
Neko je zaključio, da mi NISMO naročito BITNI. Neko je takođe došao do zaključka da u „enklavama“ žive NEPISMENI i JADNI ljudi bez dostojanstva.
Da li smo Mi Bogu bitni, kada ovde u ovom mestu neprestano kroz vekove obnavlja i podržava život, i koji je raznim čudima intervenisao da u izolaciji opstanemo u teškim uslovima sve ove godine, iako su nam svi proricali kratak rok, kao da smo kakav loš i kvarljiv istorijski proizvod.
Baš ovde u ovom dvorištu Orahovačkom, jedne aprilske večeri, pod jasnim zvezdanim nebom, jedan od najvećih živih svetskih pisaca, Gospodin Peter Handke reče:
„Ovo je UNIVERZUM! Znate, Vi ne treba da idete u NJujork, da bi ste bili u centru dešavanja, Vi ste u centru.“
Bilo nam je drago što smo čuli te reči od čoveka visokog senzibiliteta i posvećenosti, jer su one bile potvrda onoga što smo i mi duboko osećali.
Rekla sam mu: „Znam, zato i živimo ovde.“
Spremili su nam autobuse da idemo u Goraždevac na glasanje za predsedničke izbore, poručivši da ako hoćemo da radimo (čitaj: zadržimo svoja radna mesta), moramo na glasanje….
..no, zaboravili su da smo mi ovde na Kosovu i Metohiji prošli i teže stvari, pa ćemo pregurati i ove zavrzlame još jednog prolaznog sendvič režima.
Orahovac i Velika Hoča će postojati, uprkos njihovim postupcima prema nama, jer o tome ne odlučuju oni, nego Bog, koji je naš pokrovitelj.
I na kraju, možda oni misle da ovde žive JADNI, NEPISMENI i PONIŽENI, ali u stvari ovakvim postupcima DRŽava je ponizila samu sebe, jer umesto da nas DRŽi u svojim rukama čvrsto, ona pušta da nas nosi oseka.
Na dan predsedničkih izbora u Srbiji,
U Orahovcu,
Jovana Baljošević
Nastavnik engleskog jezika
www.facebookreporter.org
