U jednom malom mestu na zemlji održana je tradicionalna trka na sto metara.
Učestvovali su: Brz, Brži i Najbrži.
Najbrži je bio najgluplji. NJegova pobeda je bila sigurna. Na žalost na nekoliko metara od cilja, kada je ostalu dvojicu ostavio daleko iza sebe – ugledao je u gledalištu – rođake!
Nije ih odavno video i znao je da bi se naljutili ako bi tako, ne okrećući glave, prošišao ka cilju.
Najbrži svrati u gledalište da se izgrli i izljubi sa rođacima, misleći da će imati dovoljno vremena da se vrati na stazu i ipak pobedi.
Brži shvati da bi, u ovakvoj situaciji, mogao pobediti. Bio je nepismen, protrča cilj i ponovo se nađe na začelju.
Dok je Najbrži razgovarao sa rođacima, Brži je nekoliko puta prošao kroz cilj i uvek stizao na začelje. Bilo je jasno da trči bez cilja.
Brz, koji je u trci učestvovao formalno, da bi imali trećeg, svestan da nema šansi, razgledao je reklame i oglase oko trkačke staze, tražio detelinu sa četiri lista, čačkao zube, zverao okolo.
Videći šta rade Najbrži i Brži, nekoliko pristalica pokušavalo je da mu objasni životnu šansu. Ali njemu nije bilo lako objasniti. Zato ga uzeše za rukav i, uprkos njegovom očajničkom opiranju i zapomaganju, sprovedoše ga do cilja.
Tako je pobedio!
Ali, oni koji su verovali da Brz nikada nije pomišljao na pobedu, bili su iznenađeni. U trenutku kada se dokopa cilja, Brz izvadi iz zadnjeg džepa unepred pripremljen govor! Kao i svaki pobednik, priđe mikrofonu, bokalu sa vodom, i u nekoliko reči odade priznanje Bržem i Najbržem za zalaganje u trci, za fer i sportsku borbu kojom su ga inspirisali, postavljajući pred njega velike zahteve, i tako još više uveličali njegovu pobedu.
Jedan od organizatora trke priđe pobedniku i obesi mu oko vrata lovorov venac.
Brz, još jednom, priredi iznenađenje i svojom prirodnošću šarmira publiku: skide venac sa vrata, i obrsti ga.
Matija Bećković
www.iskra.co
