Ovu pesmu i film delim u spomen 30-ogodišnjice pretužnog i epskog egzodusa Srba iz Sarajeva. Srbski borci Sarajeva zaustavili su 35 ofanziva muslimansko-hrvatske vojske, odbranili svoje domove, a onda su Ilijaš, Grbavica, Ilidža, Rajlovac, Hadžići, Mrkovići, Nahorevo i druga naselja, za stolom u Dejtonu, pripala Federaciji BiH. Srbi se odlučuju za masovno napuštanje svojih domova jer nisu želeli ostati pod vlašću onih koji su do juče pucali na njih i njihovu decu (vodili ih u logore, bilo ih je preko stotinu, zaboravih tačnu cifru, oko 130 i nešto, od kojih je najpoznatiji Silos, ali to je posebna priča, u zadnje vreme objavljuje se dosta emisija sa preživelim logorašima koji su više od tri godine bili pod raznim torturama!)… Preko 170 000 Srba uzima najneophodnije, tovare se auta, kamioni i druga prevozna sredstva, neki pale svoje kuće, i kreće KOLONA ŽIVIH I MRTVIH. Namerno tako napisah jer su ti nesrećni ljudi čak otkopavali svoje mrtve, najčešće su to bili poginuli borci za vreme rata, i na Sokocu se formira Srbsko vojničko spomen-groblje Mali Zejtinlik na koje se prenose posmrtni ostaci blizu 1000 boraca Vojske Republike Srpske. Ima više filmova urađenih o tome a ovo je jedan noviji i vrlo kvalitetan, to svakako mora da se odgleda, koliko je samo porodica dalo po dva i više sinova a koliko oca i sina, za stvaranje Republike Srpske i ostajanje Srba na svojim vekovnim ognjištima.
ŽUTA DUNjA
Ostala mi žuta dunja na ormaru
Da miriše da mi budi majku staru
Da se mene nekad sjeti
da mi ne da umrijeti
Ostala mi žuta dunja na ormaru
Rascvjetaj Vidovdane božur u kamenjaru
Ostala mi dunja žuta na ormaru
Pomeni bar još jednom slavu, krst i Crkvu staru
Ostade mi dunja žuta na ormaru
Sarajevu vratiti se nikad neću
U tuđini ostariću i umrijeću
Magla krije uspomene
Nema nje i nema mene
Sarajevu vratiti se nikad neću
