O kadrovima i još koječemu ponešto

0
388
Foto: pixabay.com

Još davno, u jednom od ovih mojih opančarskih tekstova napisao sam – teško da će Vučića da sruši opozicija, ovakva kakva je. Srušiće ga budale iz sopstvenih redova.

Pitanje je kad? Što se tiče opozicije, oni u ovom momentu i ne žele vlast – i Evropi, a u zadnje vreme i Americi je dosta Vučićevog laviranja oko Kosova i čini se da su krenuli u preduzimnje nekih konkretnijih akcija u tom smislu – naroćito Ameika, a Evropa ne bi želela da ostane po strani kad je reč o rešavanju pitanja iz “njenog dvorišta”, pa se tome priključuje. Opozicija je svesna toga pa čeka rasplet, jer ne želi da prihvati odgovornost za rešavanje tog veoma složenog pitanja, kako prema  spoljnim faktorima, tako i kod kuće. U međuvremenu vodi računa samo o svom međusobnom rejtingu u želji da kad dođe do promene vlasti startuje sa što bolje pozicije.

A Vučiću je sve teže – sa jedne strane je pritisnut pomenutim spoljnim faktorima koji su ga i doveli na vlast – mislili su da to sa Kosovom mogu da završe sa Tadićem, demokratom po meri, ali kad su shvatili da je on najobičnija politička zamlata koja to ne sme da uradi, okrenuli su se Vučiću koji je i robusniji i bezobzirniji. Međutim, ni njemu nije lako da to reši, jer istini za volju i on je došao na vlast pod parolom “nedamo Kosovo”, pa je i “među svojima” porodio dosta ortodoksnih nacionalista koji su mu to i poverovali i pitanje je kako će među njima da mu prođe ta priča. Do sada je on ta “unutar partijska” pitanja rešavao podelom svakojakih beneficija, ali mnogo ih je okupio oko sebe – SNS je brojčano ogromno narastao, pa je sad ispala ona priča – mala bara, puno krokodila. To se najbolje videlo nedavno prilikom formiranja nove Vlade – ima apsolutnu većinu u Skupštini, a treba mu duže od četiri meseca da formira Vladu!

* * *

A nakotilo se tu svega i svačega, pa da pođemo od Skupštine, jer o Vladi ne znam ni šta bih rekao. Prema spolja, eksponent je nominalni premijer Ana Brnabić, koja ne krije da se za za svoje mišljenje uvek konsultuje sa svojim “šefom”, Aleksandrom Vučićm – ostali ministri se ne mešaju u svoj posao.

A što se tiče Skupštine, tu su pored starih zvezda – Aleksandra Martinovića, Marijana Ristićevića, Vladimira Orlića …, u zadnje vreme posebno aktivni Marko Atlagić i Nebojša Bakarec o kojima sam ovih dana već pisao – na njih ćemo se, zbog “čuvenja”, svakako i ubuduće vraćati, kao i čitava plejada “mladih lavova” sa kojima je njihov skupštinski šef Aleksandar Martinović posebno zadovoljan – “Želim da se zahvalim mojim mladim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić  za našu decu, zato što su potpuno razobličili medijsku strahovladu Dragana Đilasa …”, to reće “Dr” Aleksandar Martinović, čovek koji učestvuje u nastavnom procesu nekad respektabilnog Pravnog fakulteta u Novom Sadu, sada na funkciji šefa poslaničke grupe “Aleksandar Vučić  za našu decu” u skupštini Republike Srbije. A ta medijska imperija Dragana Đilasa oličena je samo u jednoj televiziji – tv N1, na kojoj se u ovoj zemlji jedino i može čuti istina, naspram brojnih televizija sa nacionalnom frekvencijom – RTS, Pink, Hepi, Studio B … i brojnim glasilima – Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo … naspram malotiražnih glasila: jednog dnevnog lista – Danas, i par nedeljnika – NIN i Vreme, na ivici egzistencije, ugušeni politikom vlasti po kriterijumima podobnih i nepodobnih medija – jednima i šakom i kapom i obratno – drugima, čak ni za reklame.   

A među tim mladim kolegama kojima njihov šef izreče posebnu zahvalnost u sred Skupštine, prošvercova se i jedna 37-godišnja mladunica, koja svojom izjavom o “anti srpskim medijima, domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima” ovih dana uveseljava vaskoliko opoziciono pučanstvo, ali i baca na muku svoje šefove – Aleksandra Vučića, koji je zbog toga smogao snage čak i da se javno izvini i premijera Anu Brnabić, koja joj je to odbila na mladost i neiskustvo – naućiće, rekla je, i ostatak vremena poklonila veličanju gesta svog šefa Aleksandra Vučića zbog učinjenog izvinjenja.

Reč je o Biljani Pantić Pilji – sve prema javno objavljenim podacima, rođenoj 1983. godine  (mladoj, kako gore reče AB), narodnoj poslanici od prvog naprednjačkog saziva Skupštine 2012. godine (neiskusnoj, kako reče AB), advokatici po struci, u novosadskoj advokatskoj kancelarija Miloša Vučevića, visokog funkcionera SNS-a i gradonačelnika Novog Sada, poznatog kao advokata koji je po otkrivanju afere “Jovanjica” (plantaža marihuana) podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja, zbog navodnog učešća u toj aferi, koja je ustvari jedna vrsta pravne “cake” – podneseš krivičnu prijavu (preduhitriš ostale eventualno zainteresovane), sud odbije tužbu kao neosnovanu i više se primenom pravnog principa Ne bis in idem, o tom slučaju ne može suditi. U suštini, radi se o zloupotrebi tog pravnog principa.

No, da se vratimo na mladu i neiskusnu Biljanu – advokaticu od 2011. godine, “masterirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, govori engleski i italijanski jezik”, koja onako neiskusna drži još jedan skupštinski rekord – u periodu od 2016. do 2019. godine napravila je najvećii obim troškova u Skupštini Srbije – prema detaljnoj speecifikaciji CINS-a, 8,2 miliona dinara, što je oko 70.000 eura, a koliko bi to iznosilo kad bi se svih 250 poslanika tako troškarilo, pokušajte da izračunate sami.

*U mom selu ima jedan opančar.

Što on pravi dobre opanke!

Obuješ ih, popenješ se na soliter”

i skočiš sa desetog sprata –

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Predrag Rakočević
Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime