O Srbima kojima je latinica „lakša“

10
838

  • Ako je verovati prošlogodišnjoj anketi, u Srbiji 47,3% građana piše latinicom, 36,2% srpskim pismom, dok 16% ispitanika kaže da podjednako koristi i jedno i drugo pismo

PIŠE: Vojislav M. Stanojčić

Stanje srpskog jezika i pisma uopšte nije zadovoljavajuće, a mala je nada da će se popraviti. Nažalost, izgleda da to primećuju jedino oni kojima je struka srpski jezik. Čini se da oni uzalud upozoravaju ravnodušnu javnost na to da učenici na prijemnim ispitima imaju muke sa pisanom ćirilicom, a da im je još teže kada treba da sroče obično pismo ili molbu. Studenti ne znaju da napišu referat ili seminarski rad, pa plaćaju agencijama koje se time bave da to učine umesto njih.

Zabrinutost profesora ne dopire do Predsednika Srbije, predsednice Vlade i ministra prosvete: njihova pažnja usmerena je na druge oblasti, te se na ove vapaje struke ne obaziru. Još je veće zlo što ni sami građani srpske nacionalnosti ne shvataju (ili im to uopšte nije važno?) da sa gubitkom jezika i pisma gube svoja nacionalna obeležja. (Upitajte nekoga Srbina koji piše latinicom zbog čega to čini, verovatno će vam odgovoriti isto što i meni prodavac na pijaci „Tako mi lakše!“ – prim. aut.)

Ako je verovati prošlogodišnjoj anketi, u Srbiji 47,3% građana piše latinicom, 36,2% srpskim pismom, dok 16% ispitanika kaže da podjednako koristi i jedno i drugo pismo. Pošto u Srbiji ne žive samo Srbi, već i drugi narodi i narodnosti, čije pismo nije srpska ćirilica, (a u anketi nema podataka o nacionalnoj osnovi ispitanika) to se ne može sa sigurnošću zaključiti koliko je stvarno Srba koji su odbacili svoje pismo. Ipak, nije teško pretpostaviti da ih je veliki postotak.

Da Vas podsetimo:  Javnosti Srbije

Nije nam, međutim, neophodna anketa da se ozbiljno zabrinemo. I bez nje je očigledno da je srpsko pismo na „velikoj nizbrdici“. Dovoljno je proći našim ulicama, videti nazive prodavnica, ući u bilo koju od njih i potražiti neki proizvod na čijem su omotu naziv i ostali podaci ispisani ćirilicom. Teško da ćemo ih naći i za prste jedne ruke. Svi su ostali latiničnim pismom, sva obaveštenja u prodavnicama isto tako – kao da je neko zabranio korišćenje srpskog pisma. U knjižarama je sve manje knjiga štampanih ćirilicom, a sve više latiničnih izdanja čak i za malu decu (kako bi se ona na vreme odvikla od srpskog pisma).

Sem nekoliko televizijskih stanica, ostale uopšte ne koriste ćirilicu, među njima i sve one prorežimske koje imaju nacionalnu frekvenciju.

Ako se i ne prihvati tvrđenje da se srpsko pismo još od završetka Drugog svetskog rata smišljeno i podmuklo potiskuje, nije teško zaključiti da je sve što se sa njim dešavalo i dešava posledica velikog nemara i pokondirenosti nedovoljno obrazovanih ili onih drugih, obrazovanih, koji se stide svoga pisma, jezika, a najviše porekla. I na sve načine pokušavaju da ih zaborave i prikriju.

Sredinom prošle godine ukazao se tračak nade da se zabrinjavajuće stanje srpskog jezika i pisma popravi.

Krajem meseca jula u Beogradu su se sastali predstavnici ministarstava kulture Srbije i Republike Srpske i odredili polazne osnove za usaglašavanje zakonskih regulativa o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u Srbiji i Srpskoj.

Njihov zajednički stav je da su „jezik i pismo identitetsko pravo svakog naroda, pa tako i srpskog koji živi sa obe strane reke Drine“.

Zasad još nema nagoveštaja o tome koliko su predstavnici ministarstava kulture napredovali u donošenju regulativa o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Ne zna se, razume se, ni kada će se one pretočiti u zakon, a još manje – kada će on početi da se primenjuje.

Da Vas podsetimo:  U Evropi može štrajk na ulici, u Srbiji ne

Sve je još na veoma dugačkom štapu i ne treba biti veliki optimista. Bezbrojni su primeri dobrih zakona koji se nikako ne primenjuju jer je nekome „tako lakše“.

Izvor: Balkanska geopolitika

10 KOMENTARA

  1. Nesto vise od 50% Srba zivi van granica danasnje Srbije : u novim jugoslovenskim drzavama, u Evropi, Americi, Australiji . . . tj u zemljama gde CIRILICA NE POSTOJI. Njihova deca prve generacije uglavnom znaju nas jezik ali uopste ne znaju cirilicu. Deca druge generacije cesto ne znaju ni srpski jezik.

    Kad bi srpska kultura bila predstavljena SAMO NA CIRILICI, ona bi toj deci bila nepristupacna.
    Bez poznavanja srpske kulture, ta deca bi brzo napustila srpski korpus.

  2. (Косовка) Не може се рећи да Срби имају две азбуке! Срби користе азбуку, ( према почетним словим аз, буки, итд) ћирилицу, (која је према Уставу српско писмо) и абецеду- латиницу, која се назива према почетним словима a, b, c, d (a,be,ce, de).

  3. Е сад ми је лакше! То значи да Хрвати пишу српском латиницом!
    А у свету постоји још један народ који има два писма! То су Курди!

    • Ako smatrate da Hrvati govore srpski JEZIK onda sigurno pišu srpskom latinicom. Kurdi možda imaju dva pisma ali kod njih nije Kurdomrzitelj svako ko koristi ono drugo pismo, niti je uništitelj Kurdskog jezika, Kurdske kulture i svega što je Kurdsko, tako da smo mi ipak jedinstveni.

      • To samo ide u prilog da nase (citaj jajare od srpskih politicara i nazovi elite-intelektualci) delanje nije bilo pametno. Narod je to lepo srocio da ,,radi za svoju stetu,, u ovom slucaju stetu Srbije, a sitan svoj sicar. Vecina ,,uspesnih,, politicara i akademika-cutologa dobro su omastili brk ali to se svelo na ,,kako doslo tako i otislo,,. Po dusi im.

  4. Проблем и јесте у тој „равноправности“.
    Ко је, када и зашто увео латинично писмо у Србски језик? Броз, наравно.
    И ко га и даље форсира као главно писмо, а ћирилицу потискује како би заувек била истиснута?
    Пиши Вуковом ћирилицом кад говориш Србски, а кад говориш енглески или немачки онда и пиши њиховим писменима. Латиница није наше писмо и доста више брозоморе.

    • Pavle Ivić: Srbi imaju dve azbuke
      (Iz knjige Srpski narod i njegov jezik )

      Celovitosti srpske kulture ne ide na ruku ni naša dvostruka podvojenost, ona azbučna i ona u narečjima književnog jezika. Iz ove stvarnosti mogu neopaženo proisteći teške konzekvence, takve kao uzajamno nečitanje istočnih i zapadnih Srba koje bi vodilo rascepu u srpskoj kulturi. Da bi se ovo sprečilo, potrebno je mnogo mudrosti i stalno bdenje. Svaka isključivost, nedelikatnost ili nemar mogu nam se teško osvetiti. Potrebno je da do svakog Srbina dopre istina da Srbi imaju dve azbuke, ćirilicu i latinicu, i dva narečja književnog jezika, ekavsko i jekavsko, i da svi treba da poznajemo obe azbuke i oba narečja. Na našim školama leži zadatak da svest i znanja o svemu ovome usade u svakog učenika, a na kulturnim delatnicima je da ovo objašnjavaju u našoj javnosti.

      Srbi su jedna od retkih dvoazbučnih nacija u svetu. Ćirilica je naše tradicionalno pismo i jedno od osnovnih nacionalnih obeležja, a latinica je novija tekovina, ali već čvrsto odomaćena i potpuno svoja. Veoma je važno da se Srbi u Bosni i Hercegovini i oni u Hrvatskoj ne udalje od ćirilice i da sadašnje programske izjave o rehabilitaciji ćirilice u tim sredinama budu zaista i ostvarene, ali je isto tako važno da se i u samoj Srbiji ne pretera sa afirmacijom ćirilice na način koji bi Srbima osiromašio latinicu. U onoj meri u kojoj svi pismeni Srbi vladaju obema azbukama, to je dragocen nacionalni kapital, ulaznica za oba najznačajnija kruga naše epohe. Ali u meri u kojoj se Srbi služe samo jednom ili samo drugom azbukom, to je teška prepreka koja neminovno otuđuje pripadnike istog naroda. Ovo, naravno, ne znači da je došlo vreme za žrtvovanje jedne od dveju azbuka, iako nije isključeno da će budućnost staviti na red i takav zadatak. Zasad na obema stranama stoje krupni argumenti koji se ne mogu zaobići. Ćirilicu brane živa tradicija i navika u velikom delu Srpstva, i svest o njoj kao obeležju nacije, i topli emocionalni odnos prema njoj i među Srbima u krajevima gde je latinica danas običnija, i potreba da sačuvamo kontinuitet sa kulturnim nasleđem, i veze sa ruskom kulturom, i sa našim makedonskim sugrađanima i bugarskim susedima, pa i sama savršenost vukovske ćirilice, koja se srpskohrvatski adekvatnije piše nego latinica, bez dijakritika i bez dvojnih slova. Na strani latinice stoje naše veze sa svim kulturama zapadne i srednje Evrope i cele Amerike, pa u krajnjoj liniji i sveg ostalog sveta… Sve nas obavezuje da podjednako negujemo obe azbuke.

      opsirnije na https://kovceg.tripod.com/pm_srpska_pisma.htm

      Samo da skrenem paznju da se ne omalovazava srbsko pismo i da nam nije latinca nametnuta, naprotiv i glagolica je nase pismo a prisvajaju ga drugi sto je opet nasa sramota. Mi umesto da budemo srecni i ponosni na cinjenicu da smo privilegovani jer imamo tako bogata pisma i bogat jezik, mi stalno pokusavamo osporiti svoje prirodno pravo na cirilicno, latincno i glagolicno pismo.
      Vicanska kultura (nemci zele to prikazati kao podunavska da bi se osporilo pravo Srbima da je to njihova kultura), jeste preteca danasnje pismenisti, danasnjih pisama i danasnjeg jezika srbskog naroda.


    • Do konačnog stvaranja srpske srednjovekovne feudalne države i definitivnog priklanjanja vizantijskom kulturnom prostoru za vreme Stefana Prvovenčanog Nemanjića i njegovog brata Svetog Save (Rastko Nemanjić), primorsko (jadransko) jezgro srpskog etničkog prostora je uslovno naporedo koristilo latinicu, glagoljicu i ćirilicu. I to upravo tim redosledom: Kolonizujući nekada rimske gradove po jadranskoj obali, prvobitno su prihvatili latinicu za svoje pismo. Postepenim i sve intenzivnijim okretanjem ka standardnom jeziku i pismu stvorenim za svoje potrebe, okrenuli su se korišćenju glagoljice. Da bi, na kraju, prihvatili ćirilicu kao efikasnije i u vizantijski kulturni prostor uklopljenije pismo.

      Od početka 19. veka i stvaranja srpsko-hrvatskog jezičkog dogovora, prvo mestimično, a potom sve intenzivnije, Srbi su počeli koristiti latinicu. Najznačajniji srpski kulturni radnik druge polovine 19. veka, Đura Daničić, svoje najznačajnije delo, Rječnik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti započeo je pisati (napomena: Đura Daničić je polovinom 19. veka započeo sa pisanjem Rječnika JAZU, koji je dovršen tek sedamdesetih godina 20. veka), ali posebnom, reformisanom latinicom čiji su znakovi u potpunosti odgovarali ćiriličkim i delimično pravilu „jedno slovo za jedan glas“.(https://sh.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik)
      ——————————————————–
      Stefan Nemanjić, je uobičajeno skraćeno ime za Stefana Nemanju II Prvovenčanog Nemanjića (oko 1166–24. septembar 1227. ili 1228). On je bio vladar srednjovekovne Srbije, koju su stranci zvali i Raška. Počeo je da vlada sa zvanjem velikog župana od 1196. godine, a prvi među Nemanjićima je postao krunisani kralj (1217. ili 1219), zbog čega je nazvan Prvovenčani. Vladao je do smrti 24. septembra 1227. ili 1228. (https://sh.wikipedia.org/wiki/Stefan_Nemanji%C4%87)
      ——————————————————–
      Josip Broz Tito, rođen 7. maja 1982. u Kumrovecu, obavljao je razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine.
      (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BF_%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%B7_%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%BE)
      ———————————————————
      E sada za nas ostaje jedina dilema da li je Broz uveo latinicu u srpski jezik 7 vekova ili 70-80 godina pre nego što će se roditi? Nadamo se da će te nam Vi razrešiti tu dilemu.

  5. Po ko zna koji put o jeziku i pismu besede oni koji ne znaju ni šta je jedno ni šta drugo. Srpski JEZIK (jezik nije isto što i pismo, prim. aut.) je temeljen na dva RAVNOPRAVNA pisma: srpskom ćiriličnom i srpskom latiničnom pismu. U tom istom srpskom jeziku pridev RAVNOPRAVNO ima značenje: „koji ima ista prava kao i drugi, koji je s drugim jednak po pravima“, za razliku od radikalskog jezika gde taj termin ima značenje: „jedan je daleko ravnopravniji od drugoga zbog čega je ovaj drugi domaći izdajnik i strani plaćenik“.

    Iz definicije srpskog jezika sa dva RAVNOPRAVNA pisma lako je shvatiti kakva je glupost gore napisana: „u Srbiji 47,3% građana piše latinicom, 36,2% srpskim pismom“. Ili još gora: „Sredinom prošle godine ukazao se tračak nade da se zabrinjavajuće stanje srpskog jezika i pisma popravi“. A zabrinjavajuće je kada neko između dve RAVNOPRAVNE stvari izabere onu koja se meni ne sviđa?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime