O „začaranom krugu“

0
1653

2014-07-29_061738Začarani krug i okretanje u istom (lat.circulus vitiosus) predstavlja logičku grešku u dokazivanju. U prenesenom značenju, začarani krug predstavlja bezizlazan položaj.

Sam po sebi, „bezizlazan položaj“, znači nepostojanje izlaza. Radi se o svojevrsnom apsurdu. Kako drugačije nazvati traženje izlaza u „začaranom krugu“ nego apsurdnim činom koji je isključivo čin mišljenja. Tragično je da proizvod nečijeg mišljenja lišava građane Srbije svakog argumenta za život u Srbiji.

Stoga, nisam sigurna da gospodin Vučić razume smisao i značenje svojih reči, tvrdnji i delanja. A pogotovo nisam sigurna da razume da je u pitanju čista logička operacija.

“Svaka od ovih mera ima samo jedan cilj – da ljudi u Srbiji rade. Rad je jedini način da nam, zaista, bude bolje. Rad mora da bude naša glavna ideologija, osnova naše vere, naš zalog za svaku i svačiju budućnost“, naveo je Vučić u svom pismu.

Ukoliko Slobodan Milošević nije na vreme shvatio značenje i smisao pada Berlinskog zida, onda podjednako toliko Aleksandar Vučić ne razume da je koncept neoliberalnog kapitalizma doživeo krah, te da najjače ekonomije tragaju za novim ekonomskim modelima.

Dok države poput Nemačke, Rusije, zemalja BRIKS-a … jačaju svoju unutrašnju ekonomiju i subvencionišu istu, te primenjujući principe socijalne brige i solidarnosti-razvijaju, obezbeđuju i pružaju socijalnu zaštitu svojim ugroženim građanima, naše vladajuće garniture, od 2008. do današnjeg dana, slepo, bezalternativno i podanički streme i jure ka samo jednom cilju, ka članstvu Srbije u EU, uništavajući sopstvenu ekonomiju i rasprodajući ono malo preduzeća u državnom vlasništvu Republike Srbije, te na taj način, pretvarajući Srbiju u koloniju, bez ikakve političke i privredne moći i uticaja, istovremeno dovodeći građane na samu ivicu gole egzistenicije.

Ukoliko se jedna država stalno zadužuje (od 2008. do današnjeg dana preko 100%) a nije u stanju ni kamate da isfinansira, jer ne postoji toliki prihod, nego država mora dalje i sve više da se zadužuje kako bi dospele stare dugove i kamate otplatila, onda se ne radi ni o čemu drugo nego o prezaduženoj državi u kojoj je odavno nastupio slom.

Da Vas podsetimo:  Pred novu prodaju u rudniku Lece biće otpušteno 28 radnika iz pomoćnih službi

Napred navedeno, ispunjavanje direktiva MMF-a i Svetske banke, primena SSP-a, te uporno i strasno zastupanje koncepta neoliberalnog kapitalizma upravo pokazuje i novi Zakon o radu, koji niti će dovesti do novog zapošljavanja, niti će oživeti ugašenu privredu, niti će popraviti sumornu sliku svakodnevnice da ¼ stanovništva u Republici Srbiji živi na ivici siromaštva.

Vera da će dalje produbljivanje bolesti i njeno svakodnevno uzimanje maha dovesti do izlečenja, umesto hitne lekarske intervencije jeste upravo, jedino i samo čin apsurda.

Bojim se da će posle Vučićevih reformi slika Srbije biti potpisana crnim bojama još većeg siromaštva, bede i nemaštine.

Stoga, da bi se prekinuo „začarani krug“ neophodno je najpre raskinuti sa avetima prošlosti u kojoj figurira i ličnost sadašnjeg premijera Vučića.

Sukobljavanje sa mentalitetom i navikama onih, doduše, sada zaodenutih u novo ruho, koji su decenijama učestvovali i izgradnji istih, te u stvaranju haotičnog stanja u državi Srbiji, te koji su Srbe i doveli u bezizlazan položaj, ravno je uzletu ptice slomljenih krila.

Takve ptice nikad ne polete.

Premijer je i dodaoda je onaj ko se sukobi sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima, osuđen na propast.

Radi se opet o jednoj zameni teza i logičkoj grešci, jer neće biti da onome ko pokuša da pticu slomljenih krila lansira u visine preti propast. Pre će biti da takvoj ptici preti žestok udar o zemlju. Ali, ništa zato. I pad je, kakav-takav, let.

A da smo već odavno prizemljeni svedoče i rezultati martovskih izbora, gde je u predizbornoj kampanji glavna krilatica Srpske napredne stranke i gospodina Vučića bila“ Ili ste za SNS ili ste za Miškovića“, a ne “Reforme odmah! Zakoni odmah! Rad odmah!”, kako je u pismu naveo Vučić.

Interesantno je to da su birači Srpske napredne stranke obmanuti. Ispada da su upravo oni glasali za Miškovića, jer je Vučić taj koji poziva Miškovića i ostale “biznismene” na konsultacije, te da “savetima” i angažmanom pripomognu privrednom opravku zemlje.
t.ivkovic

Da Vas podsetimo:  Nema nazad, iza je Srbija!

Ovakvo jedno omalovažavanje i degradiranje sopstvenog naroda nije zabeleženo u modernoj srpskoj istoriji. „Vređanje inteligencije“ je konstrukcija prema kojoj imam lični animozitet. NJen smisao i značenje upravo vređa inteligenciju i logičke operacije. Onome ko ih poseduje.

Stoga, pošto je svaka parola istrošena, izlizana i otrcana, te pošto živimo zaodenuti starim ruhom, u pohabanim odevnim predemtima, onako kolektivno zakrpljeni, usudi se da, za mene lično-poprilično golišavi car, ali sa starim obrazom, bez obzira na izmenjenu facijalnu ekspresiju, Srbima baca prašinu u oči rečima: „Nema zavera, za sve što nam se desilo, u najvećoj meri, krivi smo sami. Sanjali smo i stradali, vreme je da se probudimo“.

Martovski izbori su pokazali da ne samo da se nismo probudili, nego smo spavali dubokim snom. I još uvek spavamo. I još uvek sanjamo. I ne zna se kad ćemo se probuditi.

Usuditi se! Usuditi se uzeti vlast, demagogiju prostreti kao persijski tepih i koračati po njemu smelo, bezobzirno i drsko, istovremeno poraze prikazujući kao trijumfe, a brljotine, nestručnost i neznanje kao dvadesetočasovni rad, trud i reforme. Sve zajedno prekriveno maskom eksperata.

Premijer je takođe naveo “i da je od Frenklina Delanora Ruzvelta, demokratskog kandidata, uoči predsedničkih izbora u Americi 1933, naučio da je jedina stvar koje treba da se plašimo – sam strah, jer je to ključno za svakog ko se bavi javnim poslom, posebno politikom”.

Aleksandar Vučić je to shvatio u bukvalnom smislu. Sejanje straha, kao plodonsonog semena, u ime i za račun dugovečne vladavine, srpski narod je već jednom doživeo od strane „vkv bravara“. To je seme koje se dobro prima na srpskoj plodnoj zemljici.

S tim što naši vlastodršci gube iz vida jednu bitnu stvar, da se strahom opstaje i živi češće nego hrabrošću. Te da su iz straha dizane pobune, kao i pokretane revolucije. Što je čvršće uporište straha, to je izvesnija pobuna. A samim tim i klimavija fotelja, ma koliko se nekome činila čvrsta, stabilna i udobna.

Da Vas podsetimo:  Dr Martinović iznad zakona, Pravni fakultet u rukama vlasti, plate profesora do 6.000 evra

“Ako promašimo ovaj put, u ovom mandatu, ja ću morati zauvek, oslobođen i sujete i patetike, da napustim politički teren. Biće to i moj, lični poraz, u poslu u kojem nema ničeg ličnog”, kaže premijer.

Ni drveta bez grane, ni političara bez sujete. S tom razlikom što državu Srbiju danas vodi demagog, koji zaodenut velom patetike, brani i čuva svoju poziciju. Sađenje drveta-šljive, kao simbola mira i srpskog prkosa, povodom obeležavanja sto godišnjice predaje austrougraskog ultimatuma Srbiji, je poslednji u nizu skandala srpskog premijera.

Obeležavanje predaje sramnog ultimatuma koji nijedna slobodna i suverena država nije mogla prihvatiti niti ispuniti, te nakon čega je nastupila i objava I svetskog rata putem štampe – što nije zabeleženo, do tada, u istoriji ratovanja, za mene lično predstavljan gnusan i sraman čin. Pogotovo u konstelaciji prilika kada se uveliko radi na reviziji istorije vezane za I svetski rat.

Sad sam čvrsto ubeđena da sva velika stradanja ostaju bez pravog i istinskog poštovanja.

Da paradoks bude veći, za drvo mira je izabrana šljiva. Možda zbog toga što Srbima ostaje još jedino šljivovica sa svaki bol, tugu i sumorno nestvarnu svakodnevnicu.

Tatjana Ivković

Srpski kulturni klub

____________________________

http://rtv.rs/sr_lat/politika/vucic-moramo-da-prekinemo-zacarani-krug-i-pobedimo-sebe_506013.html

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime