Tiroidna, odnosno štitna žlezda jeste endokrina žlezda smeštena na prednjoj strani, u donjoj polovini vrata, ispred grkljana i dušnika. Njena težina iznosi oko 20 grama, a sam naziv žlezde potiče od grčke reči tyeos, što u direktnom prevodu znači štit. Pripada grupi žlezda sa unutrašnjim lučenjem, njeni hormoni izlučuju se direktno u krv. Prisutne su dve vrste ćelija – folikularne i parafolikularne. Folikularne ćelije su dominantne i sekretuju hormone koji sadrže jod, to su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Parafolikularne proizvode hormon kalcitonin, on učestvuje u regulaciji kalcijuma u organizmu, takođe zajedno sa vitaminom D i parathormonom reguliše okoštavanje kostiju. Za organizam nije dobar ni uvećan ni smanjen rad štitne žlezde, budući da ona učestvuje u regulisanju osnovnih metaboličkih procesa i deluje na mišiće, srce, jetru i bubrege.
Hormnoni tiroidne žlezde
Sama sinteza hormona štitne žlezde vrši se pod kontrolom hipotalamusa i hipofize. Tada se iz hipotalamusa luči hormon tireotropin i oslobađa se hormon TRH, koji deluje na hipofizu i oslobađa TSH. Zatim TSH deluje na štitnu žlezdu i kontroliše u potpunosti sintezu i sekreciju T3 i T4 hormona. Nakn lučenja hormona T3 i T4 u cirkulacioni sistem njihova najveća frakcija vezuje se za transportni protein TGB. Od ukupne količine tireoidnih hormona oko 93% čini T4, dok T3 čini oko 7%.Međutim, oba hormona su podjednako važna, budući da se veći deo T4 pretvara u T3 u perifernim tkivima. T3 je četiri puta jači od T4 i konverzacija se odvija uglavnom u jetri i određenim tkivima, kao što je mozak. Takođe, T3 utiče na transkripciju gena budući da stupa u interakciju sa receptorom. Razgradnja tireoidnih hormona odvija se u jetri, a produkti razgradnje se izlučuju preko žuči i delom preko urina. Kako bi se hormoni normalno sintetisali čovek dnevno treba uneti između 150 i 300 mikrograma joda preko hrane. Više informacija o oboljenju štitne žlezde možete naći klikom na link- hormoni štitne žlezde.
Koji su simptomi bolesti štitne žlezde?
Promena nivoa hormona u cirkulaciji utiče na tiroidni poremećaj. Sniženi nivo ovih hormona rezultira hipotiroidizam, a povišeni izaziva hipertiroidizam. Dok oba navedena poremećaja mogu izazvati uvećanje štitne žlezde.
Kao najčešći uzrok hipertiroidizma je autoimuno oboljenje Grejva-Bazedova bolest, u kojoj se stvaraju TSH receptorska antitela. Kada se dugotrajno stimulišu TSH receptori štitna žlezda se uvećava, nivo tiroidnih hormona u krvotoku raste i utiče na smanjenje TSH u cirkulaciji. Takođe, hipertiroidizam može biti uzrokovan adenomom koji sekretuje povećanu količinu tiroidnih hormona, takav poremećaj rešava se hiruškim uklanjanjem dela štitne žlezde ili tumora koji su uzročnik bolesti.
Simptomi ubrzanog rada štitne žlezde
- ubrzani metabolizam
- ubrzana potrošnja energije
- gubitak telesne težine
- stvaranje toplote
- često preznojavanje
- ubrzano lupanje i preskakanje srca
- povećan apetit i pokretljivost creva
- topla i vlažna koža, crveni dlanovi
- povećana pigmentacija i depigmentacija
- anksioznost i nervoza
- opadanje kose
Hipotiroidizam je u najvećem broju slučajeva autoimunoog procesa- Hašimoto tiroiditisa. Ovaj proces je usmeren na štitnu žlezdu i rezultira progresivno uništavanje ćelije i pojavu fibroze, tada se u većoj meri gubi funkcija štitne žlezde i smanjuje se lučenje hormona.
Simpomi usporenog rada štitne žlezde
- pad metabolizma
- povećanje telesne težine
- usporen rad srca
- osetljivost na hladnoću
- slaba pokretljivost creva
- bleda, suva i perutava koža
- žućkasta nijansa kože čela, dlanova i tabana,
- krti i lomljivi nokti i kosa
- zaboravnost
- umor i malaksalostdepresija i psihoza
- impotencija kod muškaraca i poremećeni menstrualni ciklus kod žena
- smanjen libido i sterilitet kod oba pola
- otečeno lice i očni kapci
Dijagnoza i lečenje
Ukoliko se dijagnozom otkrije hipotireoidizam, lečenje se sprovodi u vidu tableta koje obično u roku od par nedelja dovode do poboljšanja stanja. Većina ljudi sa hipotiroidizmom mora uzimati hormone štitne žlezde do kraja života. Kod hipertireoze uključuje se antitiroidni lek koji smanjuje količinu hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Takođe, kao i u prvom slučaju, lekovi se moraju uzimati i nakon što problem nestane. Kao druga opcija navodi se i uzimanje radioaktivnog joda koji za 6 do 18 nedelja uništava štitnu žlezdu. Kada se ona ukloni operacijom pacijenti otpočinju uzimanje hormona štine žlezde u vidu tableta. Uklanjanje štitne žlezde je preporučljivo samo ukoliko antitirodni lekovi ne deluju.
Kako bi borba sa bolešću modernog doba bila kontrolisana od najranijeg stadijuma, lekari savetuju redovnu kontrolu. Svoj pregled možete obaviti u laboratoriji Jugolab, Zavod za laboratorijsku dijagnostiku. Tamo možete izvršiti razne analize iz oblasti hematologije, biohemije, imunohemije, mikrobiologije i patohistologije.
