Obrazovanje u Srbiji: tradicionalno vs. moderno

0
52

Sfera obrazovanja, kako u našoj zemlji tako i u svetu, naišla je na velike izazove i oštre zahteve za promenama. Zahtevi savremenog tržišta rada su drugačiji od onih ranijih i samo obrazovanje nailazi na poteškoće da na njih odgovori. Tako je i kvalitet sistema obrazovanja u Srbiji znatno opao, jer deca stiču znanja i veštine u skoro istim uslovima kao i njihovi roditelji, što svakako nije dovoljno dobro. Nastavnici su pod velikim pritiskom dostizanja kvalitetnog nivoa profesionalnog razvoja, određenog broja bodova, gde se jasno vidi problem formalnog obrazovanja. Zato veliki broj današnjih mladih radije bira neformalno obrazovanje, u vidu nekog kursa, koje će im relativno brzo pružiti neophodnu pripremu i znanje za dalji rad. Kao alternativa tradicionalnom sistemu školovanja, u našoj zemlji se povećava broj privatnih škola i fakulteta, pa se roditelji često odluče da plate privatno školovanje svojoj deci. U svetu, privatne škole odavno su postale vodeće u obrazovno-vaspitnoj sferi, jer su ljudi prepoznali njihove prednosti u odnosu na državne škole. Međutim, kod nas još uvek postoji određena bojazan da one nisu dovoljno dobre kao opcija.

Foto: Canva

Obrazovanje u Srbiji koje deca stiču u državnim školama je besplatno i validno u smislu priznatosti diploma. Nakon završetka bilo koje državne škole, deca formalno stiču uslove za dalje školovanje na svim ustanovama kod nas, a uglavnom i u svetu. No, kada govorimo o pripremljenosti i praktičnom znanju za obavljanje posla, situacija je nešto drugačija. Diploma je priznata, ali u današnje vreme ne garantuje da ste dovoljno kompetentni za sam rad. Često tradicionalno obrazovanje ne ide u korak sa vremenom i potrebama modernog tržišta, a postoji i određena odbojnost prema upotrebi tehnologije u nastavi. Velika odeljenja, sa više od 25 učenika, nastavnik koji stoji pred tablom i predaje, često jednosmerno prenošenje činjenica i informacija, propitivanje za ocenu i prilagođavanje proseku, česta su slika u našim učionicama. Učenje je interakcija, rad u grupama, istraživanje, prezentovanje, igranje uloga, dijalog, itd. Bar bi tako trebalo da bude.

Da Vas podsetimo:  Možda su rudari očekivali lignje, ali moraće da se zadovolje sa kolačima što je spremila predsednikova mama

S druge strane, privatne škole u velikoj meri prate zahteve savremenog društva i prilagođavaju nastavni proces istim. Istraživanja pokazuju da je privatno školstvo u svetu cenjenije nego državno, jer se te škole trude da pruže najbolje uslove za školovanje i prenesu prekopotrebne veštine i znanja deci. Kod nas, ovaj sektor asocira na ’’kupovinu diploma’’ i ’’provlačenje’’ kroz sistem školovanja, dok je u svetu diploma privatne škole poslodavcu pokazatelj kompetentnosti učenika. Podrazumeva se da ona deca koja završe privatne škole stiču relevantna znanja i veštine, u savremenom okruženju koje prihvata savremenu tehnologiju kao jedno od dominantnih nastavnih sredstava. Pored teorijskog, naglasak je i na praktičnom znanju i usavršavanju, često u okruženju neke prestižne firme, kao vodećeg stručnjaka iz date oblasti. Tako i Gimnazija Tvrđava, kao privatna gimnazija iz Novog Sada, svojim učenicima obezbeđuje praksu u poznatim novosadskim firmama, kao što je Vega IT, jer je cilj da učenici u određenoj meri spremni zakorače na naše i svetsko tržište rada.

Svakako, i jedne i druge škole imaju svoje pozitivne i negativne strane, ali ono što je do nas je da na vreme mislimo o budućnosti svoje dece i zarad njihovog dobra sagledamo sve mogućnosti koje se nude. Pre svega, dete mora da zna da, koju god školu da odabere, sve što se uloži, dato je sa ciljem da dobije kvalitetno obrazovanje, a samo od njega zavisi kako će tu priliku da iskoristi i koliko će znanja i veština steći. Svaka sfera obrazovanja zahteva trud i nije lako ostvariti uspeh.

Takođe, sve škole moraju neprekidno da ulažu u svoj prostor, nastavni kadar i stručne timove, nastavne i vannastavne aktivnosti, i naravno učenike, jer to je nešto što će im osigurati kvalitetan razvoj i uspeh. Pored toga, ne sme postojati averzija prema korišćenju naučno-tehnoloških dostignuća, jer savremeno društvo zahteva takve promene ne samo u sferi rada i obrazovanja, već i u svakodnevnom životu!

Da Vas podsetimo:  Sumnjivo lice – Konstrakta

Autor: Dejana Kulešević

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime