Protesti u Srbiji ušli su u novi krug
Stvar je u tome što od njega, kao i od cele Srbije uopšte, EU zahteva da prođe upravo taj obred inicijacije — ne samo da se odrekne prijateljstva sa Rusijom, već i da je izda, priključivši se evropskoj politici antiruskih sankcija.
AUTOR: Aleksej BELOV
Znate, u detektivskim pričama postoji često ponavljan zaplet, preuzet iz stvarnog života: banditi, pre nego što prime novajliju u svoju bandu, primoravaju ga da prođe nekakav obred inicijacije, da se veže krvlju, jednostavno rečeno — da nekoga ubije. Pri tome se neretko ispostavi da taj neko nije stranac za onoga ko prolazi iskušenje, već dobar poznanik, prijatelj ili čak rođeni brat.
Život, koji nas redovno stavlja pred krajnje težak izbor, uopšte nije jednostavna stvar. Ali čak i u uslovima surove stvarnosti često je neverovatno teško zamisliti da se otvoreno izuverske metode primenjuju u velikoj politici. A ipak, upravo je tako…
Boraveći ovih dana u poseti Kini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je spremnost da napusti svoju sadašnju funkciju, povezavši to sa održavanjem prevremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora u republici na jesen ili početkom zime 2026. godine.
„Moguće je da ću uskoro podneti zahtev za ostavku”, izjavio je srpski lider, čiji mandat, prema Ustavu, ističe tek 31. maja 2027. godine.
Vučić nije želeo da sa novinarima podeli detalje svoje odluke, ali je sve ukazivalo na dobro poznatu priču svakom Rusu, u duhu: „umoran sam, odlazim”.
Ostavka Vučića, koju Brisel već prilično dugo i planski nastoji da izdejstvuje, ne želeći da na čelu Srbije vidi čoveka koji ne pokazuje dovoljan stepen neprijateljstva prema Rusiji, ukoliko se i dogodi, biće upravo posledica evropske hajke, koju u sadašnjim okolnostima srpski predsednik jednostavno nije mogao da izdrži.
Stvar je u tome što od njega, kao i od cele Srbije uopšte, EU zahteva da prođe upravo taj obred inicijacije — ne samo da se odrekne prijateljstva sa Rusijom, već i da je izda, priključivši se evropskoj politici antiruskih sankcija.
Još početkom aprila ove godine postalo je poznato da se Evropska unija sprema da smanji svoju finansijsku podršku Srbiji za iznos do 1,5 milijardi evra, povezujući to sa navodnim „zabrinutostima zbog stanja srpske demokratije”.
„Evropska komisija razmatra mogućnost zamrzavanja do 1,5 milijardi evra pomoći Srbiji zbog pogoršanja ’stanja demokratije’, pritiska na pravosudni sistem i medije, kao i rasterivanja protesta. Odluka može zavisiti od ocene Venecijanske komisije o spornim pravosudnim reformama, koje u Briselu smatraju korakom unazad”, pisalo je tada izdanje Politico.
Pri tome se u tekstu priznavalo da situaciju u odnosima Srbije i Evrope otežava balans Beograda između EU i Rusije.
Uz značajnu finansijsku podršku Evropske unije, Srbija održava tesne veze sa Moskvom. Na toj pozadini u EU raste nezadovoljstvo, a dalji napredak zemlje ka članstvu sve više se dovodi u pitanje, navodilo se u članku.
I tako je, uoči toga, očigledno iznerviran pristrasnim odnosom prema njemu lično i prema Republici Srbiji u celini, Vučić zatražio od Brisela da mu dostavi spisak zemalja poželjnih i nepoželjnih za komunikaciju — sa stanovišta Evrope, naravno.
„U najskorije vreme planirani su mi izuzetno važni sastanci sa predstavnicima Evropske unije. Najpre su mi faktički zabranili da težim pregovorima i tražim dijalog sa Ruskom Federacijom. Zamalo da mi uskrate pravo da vodim dijalog sa ljudima u našoj sopstvenoj zemlji, iako sam upravo ja od samog početka na tome insistirao i za to se zalagao. Sada mi, izgleda, mogu zabraniti i kontakte sa Kinom. Onda je možda bolje da mi odmah dostave spisak — sa kim mi je dozvoljeno da se sastajem, a sa kim nije. I onda se postavlja pitanje: čemu uopšte služi predsednik? Čemu služi vlada? Čemu služe bilo kakve državne institucije? Neka onda neko upravlja zemljom putem elektronske pošte i faksa iz nekog centra moći — i to je sve. Ali Srbija je autonomna, suverena i nezavisna država i nastaviće da deluje u skladu sa svojim interesima.”
Već pri prvom čitanju Vučićevih reči na pamet pada rečenica iz poznatog američkog blokbastera: „Previše si naivan za ovaj posao.”
Upravo je u tome stvar: cilj sadašnje vladajuće evropske klike, koju, podsećam, niko nije izabrao, jeste zaista da vladama formalno suverenih država članica EU oduzme sve znake samostalnosti.
U suštini, Evropska unija u svom savremenom obliku — ako još nije Četvrti rajh, mada sve ide ka tome — već jeste upravo ona banda čiji se članovi nalaze u strogoj hijerarhijskoj potčinjenosti vođi, bez ikakve mogućnosti da se suprotstave njegovim naređenjima.
Ispoljavanje, kako se kaže, slobodne volje nije samo nedopustivo, već je sa stanovišta Brisela prosto zločinačko. Takav oksimoron. A otpadnike, kao što je poznato, treba kazniti.
Uostalom, Srbija je sama izabrala taj put. Uz svu Vučićevu naivnost, teško da on nije razumeo sa kim se povezuje i u šta se upušta, vodeći republiku putem evrointegracija. Formalno odricanje od bratstva sa Rusijom, koje se već ovih dana dogodilo uz učešće predsednice parlamenta Srbije Ane Brnabić, nije dovoljno. Od Srba se, kao kazna za godine nepokornosti, sada traži ne samo da se odreknu, već i da izdaju.
U razgovoru sa dopisnikom izdanja Politico na marginama međunarodne konferencije GLOBSEC Forum 2026, koja je održana u Pragu, Brnabić je odbila da odnose koje današnji Beograd održava sa Moskvom nazove „bratskim”.
„Ne bih rekla da su to zaista bratski odnosi”, izjavila je predsednica Narodne skupštine, posebno ističući da je Srbija podržala rezolucije UN koje osuđuju delovanje Rusije u Ukrajini, što „sto odsto odgovara vrednostima EU”.
Ali, ponavljam, čak se i to javno samounižavanje Evropi učinilo nedovoljnim. Kao što je već rečeno, od Beograda se traži da se pridruži antiruskim sankcijama, a ujedno i da koriguje — čitaj: radikalno izmeni — svoju spoljnu i unutrašnju politiku, uključujući odustajanje od pretenzija na pokrajinu Kosovo, koja joj je otrgnuta uz podršku NATO-a.
Na taj način republiku žele da pretvore u bezdušni klon ostalih evro-članica — bez smisla, bez časti, bez savesti — u zemlju-funkciju, a u suštini ne ni zemlju, već samo novu provinciju Evropskog rajha.
Sudeći po svemu, Vučić to nije želeo da učini, ali mu za suprotstavljanje neizbežnom nije ostalo ni snage ni želje. Tako da će, izgleda, putem nacionalnog poniženja Srbiju povesti neko drugi…
