Očekivano: Za kupovinu Jugoslovenskog rečnog brodarstva upola cene stigla jedna ponuda

0
38

Piše Snežana Đurić
Jugoslovensko rečno brodarstvo, jedina državna brodarska kompanija, najverovatnije će biti prodata domaćem konzorcijumu i to za svega 50 odsto procenjene vrednosti ove firme, inače jedne od najvećih brodarskih kompanija koja plovi Dunavom, nezvanično saznaje Pištaljka. Prodaja, koju su pratile razne sporne situacije, obavlja se u najstrožoj tajnosti, a novinarima Pištaljke koji već nekoliko meseci prate ovaj slučaj, sada više nije dozvoljeno ni da uđu u zgradu Ministarstva privrede, gde je u četvrtak trebalo da budu otvorene prispele ponude, odnosno jedna jedina, prema saznanjima Pištaljke.

Iako zbog potpune zatvorenosti svih institucija Pištaljka nije uspela da dobije potvrdu nezvaničnih informacija do kojih je došla iz nekoliko relevantnih izvora, uspeli smo da do objavljivanja ovog teksta dobijemo zvaničnu potvrdu iz ministarstva da je u ponovljenom postupku prodaje ove državne firme – koja je prošle godine ostvarila pet miliona evra profita, a koja se prodaje po početnoj ceni od samo 10,9 miliona evra – stigla svega jedna ponuda. To znači da nadmetanja za Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB) neće biti i da će to preduzeće verovatno „otići“ po početnoj ceni koja je upola niža od njegove procenjene vrednosti.

Iz Ministarstva privrede, koje je čak tri puta zabranilo novinarki Pištaljke da prisustvuje sednicama na kojima se donose odluke o prodaji JRB-a, odbili su da kažu ko je kupac.

Pištaljka je, međutim, nezvanično saznala da je ponudu dostavila novosadska firma „Karin komerc MD”, koja je ispunjavala uslove i za kupovinu po punoj ceni – ali je očigledno čekala da je država prepolovi. Ponudu su dostavili, kako nezvanično saznajemo, u konzorcijumu sa još tri firme.

Iz „Karin komerca MD” nisu odgovorili na pitanja Pištaljke, kao što to nisu uradili ni iz tri firme koje se pominju kao članovi konzorcijuma. Štaviše, vlasnik jedne firme iz konzorcijuma u razgovoru za Pištaljku naveo je da ne zna da li kupuje JRB.

Direktor Jugoslovenskog rečnog brodarstva Mladen Grujić ni ovog puta, kao i sve vreme otkako Pištaljka prati ovaj veoma sumnjivi postupak privatizacije, nije odgovorio na pitanja novinara. Ni sindikat JRB-a nije bio dostupan za pozive Pištaljke.

JRB možda neće voziti ugalj za EPS

Pre oglašavanja prodaje JRB-a, Elektroprivreda Srbije dodelila je ovoj firmi posao od strateškog značaja za zemlju, prevoz uglja rekama. Pištaljka je pisala da je EPS ovaj posao, koji JRB obavlja od kada je država počela da uvozi ugalj 2022. godine, ove godine dodelio prvo konzorcijumu koje su činile rumunske firme povezane sa tamošnjim biznismenom Paulom Ivanovim, optuživanim za korupciju i „Sloga konstrakšen”. Posle žalbe JRB-a, koju je usvojila Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, EPS je promenio odluku.

Da Vas podsetimo:  Razmišljanje jednog običnog srpskog građanina o litijumu

Republička komisija sada je, postupajući po žalbi Rumuna i „Sloga konstrakšen” poništila i ovu odluku Elektroprivrede Srbije i opet naložila EPS-u da razmotri ponude. Tako ovaj tender koji je u februaru raspisan po hitnom postupku, ni danas nije završen.

Ministarka privrede Adrijana Mesarović, kao ni njen pomoćnik za sektor privatizacije Dragan Ugrčić nisu odgovorili na pozive Pištaljke da objasne zbog čega se uopšte prodaje Jugoslovensko rečno brodarstvo, a dva službenika iz ministarstva ovlašćena za pitanja u vezi sa prodajom JRB-a, Dušan Šutanovac i Maja Antal, uputili su nas na pres službu ministarstva. Iz pres službe, međutim, više meseci nisu odgovarili na pitanja novinara. „Danas se razmatra validnost ponude i to nije otvoreno za javnost, za sve ostalo morate da kontaktirate pres službu”, rekla je Maja Antal. Antal je u telefonskom razgovoru potvrdila da je stigla samo jedna ponuda, ali je odbila da kaže čija.

Zbog toga što Zakon o privatizaciji nalaže da prodaja državnih firmi mora biti transparentna, novinarka Pištaljke posetila je ministarstvo u vreme kada su bile zakazane sednice komisije za prodaju JRB-a, ali ni jednoj nismo mogli da pristupimo jer nas je obezbeđenje vratilo s vrata.

Na prvoj sednici, kako je Pištaljka kasnije saznala, ministarstvo je oglasilo prodaju neuspešnom jer nije bilo ponuda. Kada smo pokušali da prisustvujemo drugoj sednici na kojoj su se otvarale ponude za kupovinu JRB-a po nižoj ceni, opet smo zaustavljeni u predvorju ministarstva. Šef pres službe ministarstva Milica Škorić tada je tvrdila da zakon ne dozvoljava prisustvo javnosti i obećala da će nam dostaviti odgovore na novinarska pitanja, što se nikada nije dogodilo.

Treća sednica kojoj smo pokušali da prisustvujemo, a na kojoj se ocenjivala jedina ponuda koja je stigla, dogodila se ovog četvrtka. Ni sada nam prisustvo nije dozvoljeno, ali pod obrazloženjem da „o tome odlučuje pres služba”, a da je šefica službe Milica Škorić na bolovanju. Obezbeđenje je odbilo da kontaktira sa kabinetom ministarke, a na zvanični broj telefona kabineta niko se nije javio.

Imovina JRB-a

Ni Ministarstvo privrede ni Jugoslovensko rečno brodarstvo Pištaljci nisu dostavili procenu vrednosti preduzeća, po kojoj se može videti šta sve JRB poseduje.

U zvaničnim registrima teško je otkriti šta će sve prodajom JRB-a preći u privatno vlasništvo jer se samo deo nepokretnosti JRB-a u katastru beleži pod matičnim brojem preduzeća.

Da Vas podsetimo:  Terenski rad

Pretragom pod matičnim brojem, među zvaničnim podacima iz katastra nepokretnosti, JRB u svom vlasništvu ima samo objekat u Šapcu.

Osim toga JRB ima i pravo korišćenja na brojnim parcelama i nekretninama u drugim gradovima. Po podacima katastra, JRB ima pravo korišćenja nad četiri parcele ukupne površine 3,9 hektara i preko 20 objekata na tim parcelama u Pančevu. U Zabrežju kod Obrenovca, JRB takođe ima pravo korišćenja na osam manjih parcela, ukupne površine 8,9 ari na kojima se nalaze objekti nad kojima je JRB držalac od 262 kvadrata. JRB je držalac i 3 ara zemljišta u Kladovu.

Kako se navodi u katastru, JRB je korisnik zemljišta na tri parcele na Savskom nasipu na Novom Beogradu ukupne površine 2,6 hektara i držalac je četiri nelegalna objekta na tim parcelama. Mediji su pisali, da novi plan širenja „Beograda na vodi” obuhvata i ove parcele, a u zvaničnim podacima katastra stoji napomena da je u julu, pre pokretanja privatizacije JRB-a, evidentiran zahtev za promenu prava korišćenja nad ovim nekretninama. U toj napomeni ne navodi ko je podneo zahtev i na koga se traži prenos korišćenja.

U napomenama uz godišnji finansijski izveštaj navode se potpuno drugačiji podaci. Tu se navodi da je JRB ima i pravo korišćenja nad zemljištem u Apatinu, ali i u Prahovu, Velikom Gradištu, te da u svojini ima halu za brodoremont i brodokovačku halu u Pančevu, poslovnu zgradu u Smederevu, te poslovne zgradu u Beču, ali i vanknjižno vlasništvo nad zgradom u Baru u Crnoj Gori. Neke od ovih nekretnina počele su da se knjiže u poslovnim knjigama JRB-a tek od 2013. godine, kada je preduzeće pretragom vlasničkih listova utvrdilo da nad njima ima pravo korišćenja.

Monumentalna zgrada JRB-a u Kneza Miloša u Beogradu nije u vlasništvu ove firme od 2021. kada je odlukom Vlade vlasništvo nad zgradom preneto na državu.

Tako smo ostali bez objašnjenja o tome ko je u državi odlučio da je za kupovinu JRB-a sa 51 potisnicom (baržom) bilo neophodno da kupac ima 15 registrovanih potisnica, da je prošlu godinu završio u plusu i ostvario profit od tri milijarde dinara. Ovim uslovima učešće u privatizaciji je ograničeno na svega dve firme. Ograničavanje konkurencije dalje je omogućilo da se prvi pokušaj prodaje proglasi neuspešnim jer nije bilo ponuda, pa da država u sledećem pokušaju smanji cenu za 50 odsto, što je omogućilo da firma „Karin komerc MD” tek onda dostavi svoju ponudu.

Da Vas podsetimo:  Godišnjica majskih tragedija – sistemski odgovor izostao

Ovo je inače treći put da Ministarstvo privrede smanjuje cenu za uspešno državno preduzeće. Podsetimo, Pištaljka je pisala da je ministarstvo prvi put oglasilo prodaju JRB-a u julu mesecu, i to po ceni posla koji je ta kompanija dobila od EPS-a samo pet dana pre objavljivanja privatizacije – 29,2 miliona evra. Dan kasnije, ministarstvo je ovaj oglas obustavilo jer je, kako su naknadno objasnili, procena obuhvatila i parcele koje treba da budu deo „projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju“ (Beograd na vodi).

Početkom avgusta, postupak prodaje je ponovo pokrenut i tada je firma procenjena na 21,8 miliona evra, čak sedam miliona evra manje. Zbog toga što nije bilo ponuda, prodaja je propala pa je Ministarstvo privrede oglasilo da prodaje JRB po ceni od samo 10,9 miliona evra. U ponovljenom postupku osim „Karin komerca MD” uslove su ispunjavale još samo dve privatne firme, jer se od potencijalnog kupca više nije zahtevalo da ima 15 potisnica, već deset plovila.

Dan pošto je JRB oglašen na prodaju po ceni od 10,9 miliona evra, „Karin komerc MD”, koji se bavi eksploatacijom šljunka, građevinom i proizvodnjom betona, na svom zvaničnom kanalu na društvenim mrežama objavio je da se bavi i rečnim transportom.

Pištaljka je još 2019. godine pisala da je država optuživana za nametanje te firme državnom preduzeću „Mostogradnja” u poslu izgradnje vijadukta u Čortanovcima, u okviru rekonstrukcije pruge od Stare Pazove do Novog Sada. Sve se završilo tako što je privatna firma izbacila jedno od najstarijih građevinskih preduzeća u Srbiji, državnu firmu „Mostogradnja” iz posla.

„Karin komerc MD” je posle toga nastavio da dobija državne poslove na rekonstrukciji i modernizaciji pruga od Subotice do Horgoša. Takođe, firma je u medijima pominjana i po poslovima koje je dobijala od Javnog preduzeća „Srbijagas” u okviru izgradnje „Turskog toka“. Sve ove poslove „Karin komerc” je dobio na netransparentan način, mimo javnih nabavki, kao podizvođač na velikim međudržavnim projektima koji su izuzeti od zakona.

Na društvenim mrežama „Karin Komerc MD” hvali se i da učestvuje na projektu izgradnje dečje bolnice „Tiršova 2“, iako je, po zvaničnim podacima sa portala javnih nabavki, za ovaj projekat vredan 141,6 miliona evra izabran konzorcijum firmi među kojima „Karin komerca“ nema.

Vlasnici „Karin komerca MD” su braća Jovan i Krste Dubroja, a njihov otac Mirko Dubroja vlasnik je firme „Plovni transport Karin”, osnovane 2005. godine, koja je barem pet godina neaktivna.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime