Pošto verujem i u srpski i u ruski narod, verujem da će uskoro sve doći na svoje mesto – Srbija će biti oslobođena, Rusija postati uporište Pravoslavlja, a rat u Ukrajini poslednji između dva pravoslavna naroda
Kad sam 1999. godine napuštao (studiranje u) SAD tokom bombardovanja SRJ, znao sam da će jednog dana doći do velikih promena u svetu. Za Evropu sam te 1999. godine leteo sa aerodroma u Nju Džersiju i poslednji pogled kroz prozor iz aviona bio je pogled na kule STO uveren neće večno vladati. Te kule, simboli Imperije, posle 2 godine su srušene, a 23 godine kasnije Rusija je opet jaka i na korak od povratka na Balkan. Ko je od ateista ili liberala te 1999. godine mogao da pretpostavi da će se za samo 20 godina odnos snaga u svetu toliko promeniti? Kad sam se 1999. godine vraćao iz SAD u Srbiju, spreman i da se prijavim u vojsku ako dođe do kopnene invazije NATO trupa, da sam lud govorili su mi čak i neki vernici i rusofili. Verovao sam i tad i kao i sad i u srpski i u ruski narod. Neki komentatori Stanja stvari zameraju mi da sam „optimista”.
Rusi su na korak od Balkana, ali taj korak možda neće napraviti ove godine. Videćemo kako će se razvijati situacija u Ukrajini i između Rusije i Zapada. Logično je da posle Ukrajine u centru pažnje Rusije budu pravoslavne balkanske države, samo na Balkanu ima više rusofila nego rusofoba. Posebno u Srbiji. Za Rusiju je važno da se sklone NATO rakete sa njenih granica i u tom smislu mora da insistira na povlačenju NATO vojske iz baltičkih i država Višegradske grupe, ali te države sad ne mogu da uđu u zonu interesa Rusije, jer nema većine u tim narodima koja to želi. Zato sam uveren da je ruski interes da se posveti pravoslavnim balkanskim državama i da se Rusija utvrdi u Pravoslavlju. To je, takođe, i interes Srbije kao pravoslavne države koja nije u EU i NATO. Ko god je na vlasti u Srbiji, ne može dugo da odoleva Zapadu, ako Srbija ostane izolovana od sveta i bez saobraćajne, bankarske i telekomunikacione veze sa Rusijom. A veza su Rumunija i Ukrajina, pošto se Rusi vraćaju i u Odesu. Kroz Ukrajinu, Moldaviju i Rumuniju moraju da idu glavne veze između Rusije i Srbije. Za Srbiju je pitanje života da postoji ta veza sa Rusijom. To nije samo ekonomski, nego i duhovno-kulturni interes i srpskog i ruskog naroda. I ostalih pravoslavnih naroda. Samo u okviru pravoslavnog saveza, pravoslavni narodi mogu da postanu ekonomski nezavisni i da sačuvaju svoje identitete i tradicije.
Strah da će se Rusija nakon povratka Ukrajine ponašati imperijalistički poput SSSR-a ili bilo koje druge imperije, postoji i u balkanskim pravoslavnim narodima, i ne samo među rusofobima. Taj strah je više prisutan među Rumunima i Bugarima, jer su oni bili deo Varšavskog pakta. Iz ugla ovih naroda, taj strah je i opravdan. Nadam se da će Rusija imati to u vidu i da će se više ponašati kao pravoslavna, nego kao imperijalistička i sovjetska država. Nedavno je ambasadorka Rusije u Bugarskoj izjavila da Rusija nikad nije napadala druge države, a bugarski rusofobni faktčekeri rekli su da je to neistina jer je Rusija napala države, ali kad pogledate taj spisak, te države je SSSR napao. SSSR nije isto što i Rusija i nadam se da će se Rusija osloboditi sovjetskog nasleđa. Kao i da će da pobedi korupciju. To je mnogo važno, jer korupcija cveta i ubija sve pravoslavne narode. Ako Rusija pobedi korupciju, to znači da će veze između Rusije i ostalih država da grade ljudi koji nisu koruptivni i koji ne vole koruptivne ljude. Koliko bi samo to značilo za bolje veze između Rusije i Srbije. Za Rusiju, problem sa koruptivnom vladajućom elitom u maloj državi, kao što je Srbija, je to što takve države nisu pouzdani partneri. A neki bi hteli ruske pare, ruske tenkove i da Rusi ginu za oslobađanje njihove države, ali da se Rusi ništa ne pitaju, da nikakva prava nemaju i da nikakva slava njima ne ide. Sa druge strane, dok je Rusija bila slabija i korumpiranija, svako ko je opljačkao srpski narod i svaki neprijatelj srpskog naroda iz regiona mogao je da nađe lobistu u Moskvi. Zapad je decenijama uspešno vodio mrežni rat protiv Pravoslavlja. Ukrajina je dokaz. Ipak, u Ukrajini se ne vodi rat između Rusa i Ukrajinaca, nego između Rusije i NATO. Kijev i Skoplje mogu i moraju postati mesta sabiranja pravoslavnih naroda.
Zato stvari moraju da se gledaju i iz ruskog ugla, kao što i Rusi moraju da gledaju stvari i iz ugla pravoslavnih i slovenskih država da bismo se što bolje razumeli i dogovorili oko saradnje. Moramo da razumemo Ruse kojima se ne sviđa ideja da pružaju pomoć onima koji će da ih posle toga izdaju (ili da se prodaju onome ko da više), ali to ne sme da bude opravdanje za Ruse da se ponašaju totalitarno – kao kolonijalni upravnici da sprovode rusifikaciju i da šire korupciju. Jer je to u pravoslavnim državama kao što su Srbija, Rumunija i Bugarska – koje su male i nedovoljno jake da se samostalno bore protiv NATO pakta poput Rusije – izvor rusofobije ili razlog da se traže saveznici na Zapadu (ili da se ljudi pitaju u čemu je razlika između Zapada i Rusije i da im bude svejedno ko vlada).
Dakle, želimo da se Srbija nađe u zoni interesa Rusije, ali ne želimo da Srbija postane „ruska gubernija”. Da li je to moguće? To zavisi i od Srbije i od Rusije. Sada možda malo više od Rusije, jer je Rusija prava supersila. Kome je mnogo dato, od njega se više traži. Rusija je ta koja može da dođe do Srbije. Rusija je bila imperijalna država, znači dobro organizovana država sa dugoročnim planovima, gde se, bez obzira na stepen korupcije, ipak znao neki red i poštovala su se neka pravila i rokovi. U odnosu na srpske državne institucije, službe i ustanove, ruske izgledaju mnogo stručnije i profesionalnije. U Srbiji je veliki problem kad duže pada kiša, odmah nastane poplava i sve stane. Rusija je danas mnogo ozbiljnija država, nego pre 30 godina. To je dokazala u Ukrajini.
Iako sam svestan da, pre svega, zbog naših, srpskih slabosti, Srbija može postati „ruska gubernija”, ipak se nadam i radujem dolasku Rusije na Balkan i promenama koje nas čekaju. Ako Rusi budu primorani da odlučuju ko će da vlada u Srbiji, zato što mi nismo uspeli da izaberemo dostojne predstavnike, za to će biti kriv srpski narod ili srpska elita. Za Srbiju je ovo prekretnica ako Rusija odoli pritisku Zapada i stvori multipolarni svet. Srbija može da ima jednu od najvažnijih uloga u stvaranju pravoslavnog saveza država. A može i da propadne, ako ostane izvan zone interesa Rusije ili ako Rusija padne.
Pošto verujem i u srpski i u ruski narod, verujem da će uskoro sve doći na svoje mesto – Srbija će biti oslobođena, Rusija će postati uporište Pravoslavlja, a rat u Ukrajini će biti poslednji rat između neka dva pravoslavna naroda. U svakom pravoslavnom narodu ekstremisti su manjina, koja će možda da otpadne, a većina koja ostane pravoslavna, više nikad neće ratovati protiv drugih pravoslavnih naroda. Rusija ponovo pravi svoju zonu interesa, isto tako i Kina, a to će da iskoriste i islamske, kao i države Srednje i Južne Amerike i Afrike, da se oslobode od Imperije. Dolazi vreme da se neke stvari promene i urede i na Balkanu tako da se poštuju i srpski interesi. Verovao sam da će to vreme doći kad sam se 1999. godine vratio da živim i radim u Srbiji, rešen da ostanem u Srbiji bez obzira na cenu.
Kako će tek Balkan, Evropa i svet izgledati npr. 2039. godine?
autor:Nikola Varagić
