Inženjer-pronalazač Josip Vlahović

1
2526

2015-05-15_004402Ko god se poslednju deceniju, dve vozio u nekom od čuvenih sportskih automobila štutgartske fabrike Porše verovatno nije ni slutio, da su u brze lepotane te firme ugrađene ideje i patenti našeg Pančevca, doktora tehničkih nauka i diplomiranog inženjera Josipa Vlahovića. A patenata sa njegovim potpisom–dovoljno. Do danas ih je ukupno 143! Ali, počnimo redom priču o velikom stručnjaku, rodoljubu, tihom čoveku za koga mnogi kažu da ne pamte kada je Josip podigao glas. Nije čak ni na legendarnim demonstracijama u Štutgartu protiv NATO bombardovanja. Tiho je na grudima na svakoj od brojnih demonstracija nosio veliku sliku Avalskog tornja, namerno srušenog da se istina ne bi prenosila u svet. Ta slika je kazivala više od hiljadu reči!

Josip Vlahović je rođen u Karlovcu. Sticajem prilika, zbog posla svoga oca, porodica se preselila u Priboj, nekadašnji grad kamiona koji su itekako pomogli brz razvoj ondašnje Jugoslavije. Sledeće preseljenje je vodilo u industrijski grad Pančevo gde je Josip završio gimnaziju. Kaže, bilo to najlepše doba njegovog života. Otac ga je često vodio u čuvenu “Utvu” gde je nastavio započeto “upoznavanje” sa automobilima. U Priboju, doduše sa kamionima, u Utvi je sledilo poznanstvo sa prvim civilnim terenskim vozilom tipa džip. Vozilo džip GRT je bilo preteča kasnije čuvenom engleskom Land Roveru.

U Pančevu je bio začetak interesovanja malog Josipa za konstrukcije automobila. Pravio je modele automobila i malih čamaca u koje je ugrađivao mini elektromotore, demontirane iz nekada poznatih igračaka „Mehanotehnike“ iz slovenačke Izole. Iz Pančeva, za koji tvrdi da je imao svoju specifičnu, nažalost davno nestalu dušu koja je plenila istorijom, kulturom, sportom i umetnošću, krenuo je na studije u Beograd. Ne dizajna što mu je bila žarka mladalačka želja, nego mašinstva na u to vreme širom Evrope i tzv. „Trećeg sveta“ u koje su ubrajane mnoge nesvrstane zemlje, poznatom Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Fakultet je završio na vreme, a njegov diplomski rad je 1973.g. proglašen najboljim u ondašnjoj Jugoslaviji.

Da Vas podsetimo:  Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito…

2015-05-15_004213

Na poslediplomskim studijama na Mašinskom fakultetu, Josip Vlahović se isticao svojim radom na poboljšanju aerodinamičnosti motocikala, konstrukciji uređaja za razna ispitivanja materijala i gotovih proizvoda, radom u tzv. „vazdušnom tunelu“ itd. Posle magistrature, otišao je na rad u fabriku Tomos u Kopru gde je do izražaja došao njegov poseban talenat dizajnera i konstruktora. U saradnji sa kolegama, nastao je Josipov u ono vreme najbrži motocikl sa motorom od samo 50 sm³ u Evropi, pobednik mnogih takmičenja. Dostizao je, zahvaljujući izuzetnoj aerodinamici dvotočkaša, neverovatnu brzinu od preko 200 km/sat. Taj motocikl je bio uzor mnogim kasnijim proizvođačima čak i najjačih mašina velike kubikaže.

Po završetku svog posla u Tomosu, 1984.g. se Josip vraća u Beograd u ondašnju čuvenu „Industriju motora Rakovica“ –IMR gde je radio na projektima konstrukcije terenskih vozila. Zadatak je bio proizvesti vozilo koje će biti u stanju da savlada mnoge prepreke čak i po nepristupačnim terenima gde pravih puteva uopšte nema. I uspelo je. Nastalo je vozilo „Tara“ za koje, kao ni za mladog inženjera Josipa, kao da nije bilo nikakve nesavladive prepreke. Kretalo se veoma stabilno i dovoljno brzo i po kamenjaru, i preko potoka i balvana, i po raskaljanim planinskim putevima, po vrletima i strminama. Uglavnom zahvaljujući genijalnoj konstrukciji vešanja pogonskih točkova i sklopa osovina-karoserija Josipa Vlahovića! Nažalost, zbog kasnijih događaja koji su se već naslućivali u ondašnjoj Jugoslaviji, nije došlo do serijske proizvodnje tog za ono vreme tehničkog čuda od terenskog vozila.

2015-05-15_004236

Mnogi kažu da život, a ne ljudi, pišu romane. Tako je bilo i sa Josipom Vlahovićem. Na jednom stručnom simpozijumu o automobilima u Beogradu, upoznao je starijeg kolegu, takođe nekadašnjeg studenta Mašinskog fakulteta u Beogradu, potom profesora na fakultetu u Beču dr Dušana Grudena koji je u Poršeu već bio stekao ugled odličnog stručnjaka za konstrukcije motora. Gruden je bio šef razvoja motora, kasnije direktor Razvojnog odeljenja za ekologiju i energiju u istraživačkom centru Poršea.

Da Vas podsetimo:  Oteta crkvica u Rakitnici

Na preporuku prof. Grudena 1989. g. se Josip obreo u pomenutom istraživačkom centru u kome danas radi preko 4000 najpoznatijih stručnjaka svih profila. Tu se pokazao izuzetan talenat našeg zemljaka. Radio je na iznalaženju rešenja na području tzv. pred konstrukcija, koje će kasnije ući u proizvodni proces. Jedan je od prvih stručnjaka koji je konstruisao tzv. “laku karoseriju”, osmislio posebne sisteme vešanja točkova i osovina itd. Ređali su se patent za patentom, kao što rekosmo do danas njih 143!

2015-05-15_004141

-Kada sam došao u Porše, bila je to još mala fabrika a razvoj konstrukcija se crtao na table na zidovima sa hartijom dugoj oko 6 metara korišćenjem flomastera raznih boja. Danas je Porše fabrika svetskog glasa, robotizovana, konstrisanje se radi kompjuterom uz pomoć specijalno osmišljenih programa. Želim da pomenem, kaže dr Vlahović, da je zhvaljujući prof. Grudenu u našem istraživačkom centru urađen i razvoj motora za legendarni Jugo. Naš istraživački centar spada u najmodernije, ja sam u njemu radio sve do nedavnog odlaska u penziju- priča Josip Vlahović.

I pored rada, Josip je doktorirao tehničke nauke u nemačkom gradu Ahenu. Jedan od prvih projekata dr Josipa Vlahovića je bio nov sistem povezivanja spiralne opruge i amortizera sa karoserijom koji je prikazan na Sajmu automobila u Frankfurtu 1999. g. A posle, iz godine u godinu, ređali su se brojni uspešni projekti koji su pomogli da Porše postane još bolji -Porše,

2015-05-15_004335

Dr Vlahović je zajedno sa prof. Grudenom, patentirao i sistem brze izmene praznih akumulatora kod automobila na elektro pogon. Osmišljen je poseban tunel u vozilu, u koji bi se uguravali sa jedne strane puni akumulastori a izguravani su na drugu stranu prazni koji bi ostajali na servisnoj stanici da se napune. Primenom tog patentiranog sistema bi se zadržavanje na servisnim stanicama smanjilo na samo nekoliko minuta jer bi na njoj uvek bilo dovoljno punih akumulatora za zamenu i ne bi moralo da se čeka više sati da se baterije vozila napune.

Da Vas podsetimo:  Oj Kozaro, širi svoje grane – nova nemačka ofanziva

Josip Vlahović je često držao predavanja i srpskim stručnjacima i studentima o modernim konstrukcijama karoserija. On je jedan od suosnivača Društva inženjera tehničara u Štutgartu, prvog te vrste van matice. Za svoj pronalazački rad, nedavno je u Idvoru dobio Pupinovu medalju. Oženjen je Ljiljanom, ona je arhitekta, njihova ćerka je doktor hemije a sin doktor tehničkih nauka. Od nedavno je u penziji ali je još uvek veoma aktivan, tako da će dr Vlahović sigurno još dugo biti proisutan u stručnoj javnosti verovatno i sa nekim novim patentima.

Predrag Rakočević

Predrag Rakočević

1 KOMENTAR

  1. Imao sam čast da radim i družim sa Dr. Vlahovićem i sa Dr. Grudenom u Poršeu pre njihovog odlazka u penziju, ali i kroz sastanke Društva inžinjera i tehničara gde su promovisani tehnički i kulturni napretci, kao i umrežavanje naših ljudi. Dobar deo ovoga o čemu piše članak, Dr Vlahović nije spominjao. Govorio je samo o Pančevu, Univerzitetu, Tomosu i Taru, koji su mu očigledno ležali na srcu. Ako pročitate ovaj komentar dragi Doktore, javite se.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime