Od države milioni za “Beograd na vodi”

1
1866

Iako je premijer Vučić još početkom 2014. godine objavio da je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata spremna da uloži tri milijarde dolara u „Beograd na vodi“ ovaj projekat nije mogao da počne bez novca poreskih obveznika Srbije. Istinomer je došao do podatka da je u decembru prošle godine iz republičkog budžeta, sa linije 451 – Subvencije javnim nefinansijskim organizacijama, firmi „Beograd na vodi“ isplaćeno 16,3 miliona dinara (oko 135.000 evra).

Mesto: Beograd Datum: 27.06.201 Dogadjaj: POLITIKA/DRUŠTVO - predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vuèiæ, direktor kompanije "Eagle Hills" Mohamed Alabar i gradonaèelnik Beograda Siniša Mali na predstavljanju projekta "Beograd na vodi" (Belgrade Waterfront)  Licnosti: Siniša Mali, Aleksandar Vuèiæ, Mohamed Alabar
Mesto: Beograd
Datum: 27.06.201
Događaj: POLITIKA/DRUŠŠTVO – predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vuèiæ, direktor kompanije „Eagle Hills“ Mohamed Alabar i gradonačelnik Beograda Siniša Mali na predstavljanju projekta „Beograd na vodi“ (Belgrade Waterfront)
Ličnosti: Siniša Mali, Aleksandar Vučić, Mohamed Alabar

Ova sredstva prebačena su sa računa Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture na osnovu Zaključka Vlade od 7. decembra 2014. u kome se usvaja Program o rasporedu i  korišćenju sredstava za subvencije za “Beograd na vodi” d.o.o za prošlu godinu. Na osnovu tog dokumenta vidi se plan da se ovaj novac upotrebi za troškove zarada, troškove energije, kupovinu računara i nameštaja, a da je najviše novca predviđeno za nematerijalne troškove preduzeća „Beograd na vodi“.Namena-sredstava

S obzirom na to da se iz budžeta za funckionisanje državnih i privatih kompanija često izdvajaju i znatno veće sume novca od ove, a o čemu je Istinomer već pisao,  zanimljivo je da je izdvajanje novca poreskih obveznika Srbije za početak ovog grandioznog projekta koji će “značajno da pokrene srpsku privredu” prošlo izvan očiju javnosti.

Do saznanja o isplati sredstava novoosnovanom preduzeću “Beograd na vodi”, Istinomer je, naime, došao prilikom istraživanja o manjkavostima sistema državne pomoći. Dokazi o ovoj uplati nisu transparentno prikazani na sajtu Ministarstva saobraćaja, a zaključak Vlade koji predstavlja pravni osnov za ovu uplatu dobili smo tek nakon upućivanja Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Odgovor na pitanje zbog čega je 16.300.000 dinara uplaćeno tom preduzeću, više od 3 meseca nismo mogli da dobijemo od resornog ministarstva.  U intervjuu Istinomeru, Zorana Mihajlović se “lično obavezala da dobijemo tu odluku o isplati”.

Da Vas podsetimo:  Ulica u Kikindi je među najlepšim na svetu i 4 puta godišnje potpuno promeni izgled

Prema Programu o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencije za “Beograd na vodi” ministarstvo Zorane Mihajlović bilo je zaduženo da do 1. marta izvesti Vladu Srbije o utrošku novca. Prema tom dokumentu koji je Istinomer dobio od resornog ministarstva navodi se da je do kraja februara, od nešto više od 16 miliona dinara, utrošeno oko milion i po dinara, od čega najveći deo za naknade za tri člana Skupštine društva.

Ima li državne pomoći projektu Beograd na vodi?

Iako je ovaj novac iz budžeta isplaćen kao subvencija firmi “Beograd na vodi” ova isplata nije bila predmet razmatranja Komisije za kontrolu državne pomoći. Na pitanje Istinomera zbog čega je to tako, iz ove Komisije su odgovorili da isplata za osnivanje preduzeća i nije državna pomoć.

 “Neko preduzeće je osnovano i trebalo je obezbediti zarade za njih. Država se u ovom slučaju ponaša kao privatni vlasnik. Osniva svoje preduzeće i daje za plate svojim zaposlenima. U daljem poslovanju ovog preduzeća i uticaju države na to, može da se dogodi državna pomoć i ova Komisija će o tome voditi računa”, kazali su za Istinomer u Komisiji.

Ukoliko nije klasična državna pomoć, pitanje je zbog čega se onda isplaćuje iz fondova i budžetskih linija upravo namenjenih subvencionisanju? Precizan odgovor  na ovo pitanje iz Komisije nismo dobili, ali nam je nagovešteno da na to sa kojih budžetskih linija se sredstva isplaćuju i ne bi trebalo posebno obraćati pažnju, aludirajući da je to nesređen sistem.

O tome da li je “Beograd na vodi” dobio državnu pomoć ili ne, nedavno je pričao i Nikola Nedeljković, prvi čovek ove firme. On je u intervjuu listu Politika, rekao da očekuje potvrdu da u tom projektu nema državne pomoći.

Novinar: Ugovor između „Igl hilsa” i Srbije će, kako je najavio gradonačelnik Siniša Mali, biti objavljen kada bude doneta i odluka o dokapitalizaciji i kada Komisija za kontrolu državne pomoći Ministarstva finansija odobri projekat. Šta zapravo komisija kontroliše? 

Nikola Nedeljković: Njen zadatak je da utvrdi postoji li u ovom slučaju pomoć države i da li se njome narušava konkurentnost drugih pravnih subjekata u toj delatnosti. Stanovište preduzeća na čijem sam čelu je da u ovom projektu nema državne pomoći. Očekujem da ćemo potvrdu toga imati za mesec dana.

Novinar: Hoćete reći da država ne daje novac za izgradnju „Beograda na vodi”?

Nikola Nedeljković: Tako je.

Novinar: A kredit koji država uzima od arapskog partnera od 130 miliona evra – 40 za eksproprijaciju i 90 za raseljavanje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra? 

Nikola Nedeljković: To nije pomoć države. Ona uzima kredit po komercijalnim uslovima.

(Politika, 17.6.2015.)

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da nije istina da pojam državne pomoći obuhvata samo direktna budžetska davanja. Komentarišući izjave Nikole Nedeljkovića, Nenadić kaže da je Nedeljković izneo niz veoma problematičnih stavova i ocena koje nemaju utemeljenje u zakonima Srbije.

“On je rekao da “država uzima kredit od arapskog partnera od 130 miliona evra”, ali da to “nije pomoć države, jer ona uzima kredit po komercijalnim uslovima”. Konfuzija je prvo oko toga ko uzima kredit – preduzeće “Beograd na vodi” ili država Srbija. Drugo, ako država Srbija novac daje preduzeću Beograd na vodi, to jeste državna pomoć, bilo koje da je poreklo tog novca – porez, donacija, kredit od komercijalnim ili nekomercijalnim uslovima.

Nenadić napominje da postoje slučajevi kada se davanja preduzećima “ne smatraju državnom pomoći” i to se dešava kada se pomoć dodeljuje javnim preduzećima, radi obavljanja delatnosti “od opšteg ekonomskog interesa”. Napominje da ne misli da bi ti uslovi mogli biti ispunjeni u slučaju preduzeća “Beograd na vodi”.

Da Vas podsetimo:  Nešto je trulo u državi Srbiji, od žita do glasačkih kutija

Stručnjaci su saglasni, da pored izveštaja o trošenju novca koji treba da izrade davaoci pomoći, javni nadzor nad trošenjem ovih sredstava mora da vrši i Državna revizorska institucija. Ekonomista Dragutin Dragojević za Istinomer kaže da se svako davanje novca iz budžeta smatra trošenjem poreskih para kao i da je DRI dužna da kontroliše da li su one utrošene na pravi način.

“Ne znam kako će biti u ovom slučaju, ali je činjenica da ova institucija ne obavlja svoju funkciju javnog nadzora nad korišćenjem javnih sredstava. Ono što to potvrđuje jeste podatak da nijedan funkcioner nije kažnjen zbog neregularnosti koje je otkrila DRI”, kaže Dragojević.

Vesna Radojević

istinomer.rs

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime