Od gejeva do Zubina Mehte

0
625

Dobro je: Gej parada je održana, Vučić se vratio u zemlju, nikakvih problema nije bilo, nisu se objavljivali nikakvi snimci, Andrej nije rešio da sa Malim šeta baš u nedelju uz svoje kobraste drugare po centru grada…

Celu tu mirnu i idiličnu sliku pokvario je na trenutak preventivno uhapšeni Uroš Mišić koji je po gradu šetao sa bejzbol palicom (tako kažu) i fantomkom (opet, tako kažu) pa su ga zatvorili da ne bi pravio incident. A onda su ga pustili jer nije počinio nikakvo krivično delo. Taman: Mišić je udario još jednu recku u svojoj biografiji „žestokog momka“.

Aleksandar Vučić nije pogledao Gej prajd. Ni Trans prajd. Delegirao je Jadranku Joksimović da se time bavi. Ako hoćeš da budeš ministar za EU integracije, ima da se družiš sa Gej i Trans prajderima.

I svom bratu je rekao da sedne i odmara. I to u Zemunu. Što dalje od centra. I da ne ide ni u kakvu šetnju. Za svaki slučaj. Da ne bi posle morao da se posipa pepelom pred vaskolikom javnošću.

Imao je Reformator Veliki važniji zadatak za taj dan: da se psihički spremi za susret sa Zubinom Mehtom. To vam je jedan od najvećih živih dirigenata današnjice. E njega je jedan srpski premijer (po imenu Aleksandar Vučić) po prvi put u novijoj srpskoj istoriji video.

Kad bolje razmislim – potpuno mi je jasno! Ta podela na noviju i stariju istoriju.

Ta starija istorija spada u onu mračnu stranu Vučićeve biografije.

On tada nije slušao Zubina Mehtu. On je slušao prangijanje iznad Sarajeva, za spavanje je sebi puštao Šešeljeve govore, a budio se uz Baju malog knindžu…

Da Vas podsetimo:  Zašto si "Politiko" to dočekala?

Sad kad je Evropljanin (i pomalo Amerikanac, dok ga ne primi Obama: Tad će da bude Kepten Amerika, a ne više Heroj od Feketića), on mora da sluša ozbiljnu muziku. Ali ne mora da se uozbilji. Ni ja se ne bih uozbiljio da sam na njegovom mestu.
Vrištao bih od smeha.

Pa zamislite da ste u situaciji da pre pet godina znate bezmalo u brk svakog „registrovanog“ homoseksualca koji je aktivan u LGBT pokretu i imate kompletne dosijee, a sa „navijačima“ kojekakvih fudbalskih klubova razmenjujete njihove sličice, telefonske brojeve i adrese stanovanja, kako bi „navijači“ pristupili disciplinovanju različitih, a sada, ko biva, pokušavate da se izborite sa vaskolikim pritiskom na Srbiju iz sveta?

Herojstvo je to.

I to herojstvo koje je veće od onog koje su pokazali pripadnici LGBT populacije.

Koji se – ili prave da su naivni, ili ih uopšte nije briga.

Ovo pišem zato što se sećam kako su popljuvali vlast (koju su inače podržavali) zato što su divljaci polomili centar Beograda dok su oni hteli da paradiraju.

Baš tako se sećam i kako su popljuvali ovu vlast prošle godine kada je rekla da iz bezbednosnih razloga Prajd ne može da se održi.

A sad, sad slušam kako čelnici LGBT pokreta u Srbiji na sav glas hvale vladu Heroja od Feketića.

Gospodo, dame, šta god: vi se pravite blesavi ili…?

Vama zaista nije jasno da rukovodstvo stranke na vlasti stoji iza toga što ste za vikend mogli da šetate po Beogradu, baš kao što je stajalo iza toga što pre pet godina niste mogli da šetate?

Nema veze: pravite se blesavi.

Da Vas podsetimo:  Goran StojičIć o aplauzima

Vučić je dobio veliki poen u međunarodnim institucijama.

Sledeće godine, ako bude premijer, ima i on da paradira među vama, nemojte se brinuti. Nemojte samo da zaboravite da mu date bedž, ako ste već policajcima ove godine dali balončiće da se igraju. On je navikao da nosi bedževe još od vremena kad je obavljao dužnost genseka one stranke čiji je lider stanovao u Hagu dobrih deset godina.

Do sledećeg prajda… Samo razmislite – šta bi se desilo da lideri SNS nisu tamo gde su sad?

Da pred ovaj prajd razni specijalci vladajuće stranke nisu ispozivali sve vođe navijača i rekle im da ostanu kod kuće i miruju.

I da: ovim srBskim patriJotama koji kukaju po društvenim mrežama na očajno stanje u državi i u isto vreme na „pošast koju nam je doneo Vatikan“ poručio bih ono što sam pročitao na jednom zidu u centru Beograda. Izvinjavam se na prostakluku: Ne jebu vas pederi, nego kapitalizam.

Razmislite o tome.

Beogradski zidovi su odlično mesto za dobijanje novih znanja.

Aleksandar Bećić

Kolumnista

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime