U roku od dva dana sedamnaest mrtvih !
Počinioci mladi ljudi !
Naša mladost,naš ponos i dika, naša budućnost,
Na mladima svet ostaje……
A šta je sad ov ? Krvave zločine počinili mladi ljudi !!!
Dosta tekstova je napisano i mnogo reči je izgovoreno i svi se trude da zločine objasne, ali pravog odgovora – nema. U glavnom se sve svodi na lošu vlast, medije i tabloide koji propagiraju nasilje. Pišu se peticije da se ugasi ova ili ona televizija, da se smene političari i sve tome slično. A, da li je to rešenje?
Pa predsednike smo imali razne, pa nam sve gore! Znači nije do njega. To ne znači da on nije kriv – naprotiv – kriv je i on i vlasnici televizija i novina. Ali kriv i su i filmovi, uglavnom američki-akcioni i to žestoki. Klanje ljudi, odsecanje delova tela, krv se proliva na sve strane a počinioci su omiljeni junaci Švarceneger, Rambo i svi drugi redom. Krivi su i naši režiseri koji su prihvatili zapadni sistem vrednosti, pa i oni snimaji filmove i serije o narko-mafiji i njihovim obračunima. Niko ne snima filmove o porodici, poštenju i moralu. Toga u filmovima nema.
Znamo da sa zapada ništa dobro ne dolazi, već samo zlo – krive su i javne kuće, porno-časopisi, porno-filmovi, blud i razvrat svake vrste. To je “klupko“ koje je od malog čvora naraslo toliko veliko da se više zaustaviti ne može!
I nije pitanje – šta zabraniti da bi se to zlo zaustavilo, već je pitanje -OD KUDA TO ZLO U SRBIJI???
Zemlju Srbiju osnovali i vodili sve Sveti Božiji ljudi -Stefan Nemanja, Sveti Sava, Stefan Prvovenčani, kralj Dragutin Milutin , Uroš, Lazar i drugi. Cela Srbija bila zaista Pravoslavna. Slavila Hrista Boga, a to znači – cela Srbija bila poštena i moralna. I to je trajalo 2OO. Godina.
Pod Turcima ( 4OO-5OO) godina veru nismo napuštali ni menjali, čak ni pod pretnjom smrću. Nešto od običaja smo primili i neke reči, ali tursku veru NE. I tek 1945. godine kada na vlast stupaju komunisti (satanisti) -sve se menja. Oni zabranjuju veru Pravoslavnu i sve što sa njom ide. Glavna izreka i pitanje je godinama bilo : “Je si li rasčistio sa verom- ja jesam“. Tako je razgovor svaki počinjao. I Srbi to prihvatiše. Prestali da slave, da krštavaju, venčavaji, da vrše opela. Prestali da poste i Bogu da se mole. A, zna se da ništa gore nema, nego da neki čovek bude vernik, pa da veru napusti. Mnogi su se izgovarali da je to bilo nametnuto na silu pod pretnjom i otimanjem imovine, hapšenjem i čak i ubijanjem. To je tačno, ali to nije opravdanje, jer se isto to dešavalo pod Turcima i to 5OO. godina a ne 6O-deset.
Ako se na neki način to i prihvati, ali šta reći za događaje u 1990-oj. U toj godini veliki broj Srba počinju ponovo da slave Slavu, svi se krštavaju, venčavaju, opela se vrše. Crkve se zidaju i pune. Ikone u kućama i krstovi, oko ruke brojanice. Poklonička putovanja po zemlji i svetu, veronauka u školama -svaki neupućen bi rekao: “Al su ovi Srbi vernici“….
Međutim, nama sve gore. Zemlja sve manja teritorijalno, brojčano sve manja, ekonomski sve gora a o moralu da i ne govorimo. Šta je to? Zašto Bog ne pomogne vernicima? A, da li su Srbi vernici?
Od te godine pa sve do dan-danas, broj vernika koji je redovan na nedeljnim liturgijama i koji posti sve postove je isti – JEDAN POSTO!!! Šta je jedan posto naspram 99 posto? Kakvu silu ima jedan posto? Odakle mi znamo da je to jedan posto-može neko da pita? Računica je prosta. U svakom gradu se zna koliko ima crkava i manastira i zna se tačno koliko u njih može da stane vernika. Pod predpostavkom da su crkve i manastiri puni svake nedelje -taj broj se uporedi sa brojem ljudi koji na tom prostoru žive, dobija se JEDAN POSTO. Negde i manje. Neka istraživanja su pokazala da taj procenat imaju Užice, Čačak, Valjevo, Kragujevac, a mnogo manje Šabac, Novi Sad i svi gradovi južno. Primera radi, za Beograd je procenat 0,6 posto.
S obzirom da Pravoslavna vere propagira moralna načela: “Ne kradi, ne laži, ne ubij „ i ostala moralna načela – šta može da se očekuje od države i naroda koji nisu Pravoslavni već protivnici? Samo ZLO, i to veliko, kao što i vidimo!
Ali, da ne bude da su krivi samo oni koji su na vlasti, zađimo , malo po restoranima, kafanama, kafićima – baš u vreme kada se slave komunistički praznici….videćemo da naša omladina sve to slavi. Krši postove i klanja se vešticama i drugim demonskim slugama.
Da li u Srbiji, Pravoslavni mogu da ostvare svoja prava, kao što ih ostvaruju sve druge manjine? NE!!!
U politici – sve laž, krađa, mito, korupcija. Državni praznici su i dalje komunistički (dan zaljubljenih, osmi mart, prvi maj) i slično. U školama uče decu da su homoseksualci normalni, sve proslave(većinom) su sredom i petkom i u postu, eskurzije se organizuju na Veliki petak i sve slično tome. Kada se jedan roditelj pobunio, na roditeljskom sastanku, zašto se deca na Veliki petak vode na ekskurziju – „gori“ su bili roditelji od profesora. Sve u smislu – ma pusite ovog čudaka, nego recite vi nama kada se kreće, u koliko sati, šta deca treba da ponesu i sve tome slično. Potpuno je ista situacija svuda oko nas: SRBI NEĆE HRISTA!!!
A Hristos je ISTINA,
Hristos je MILOST,
Hristos je LjUBAV i jedini ČOVEKOLjUBAC!!!!
Ako Srbi neće Hrista, a koga onda hoće? Hoće đavola, jer u ovome svetu postoji samo Bog i đavo, svetlost i tama, istina i laž, dobro i zlo. Ko neće Hrista, dobiće đavola. A njegove plodove vidimo. Zbog toga nema nikakve šanse da Srbima „bude bolje“. Da bude mir, ljubav, da imamo radna mesta i visoke plate i sl. Nema od toga ništa, nego će biti sve gore.
A, šta da rade Pravoslavni koji nisu takvi?
Pošto je Pravoslavnih u Srbiji malo, oni to da promene ne mogu i kao što su sv. Oci govorili o svetu u kome vlada globalizam, Nju ejdž, Novi svetski poredak i sl.
Da ne pokušavaju da to zaustave svojim nejakim plećima, već je dovoljno da to prepoznaju i od toga zla da se uklone. Nije naše da spašavamo svet. Svet neka propadne jer „sav svet u zlu leži“. Naše je da spašavamo svoje duše a svet neka propadne. Ako se vreme ispunilo, Bog će dopustiti da zlo nadvlada – a onda Hristos dolazi i zemlji je kraj i počinje Strašni Sud, ali ako treba svet još da postoji, Bog će naći načina kako sve to da zaustavi ili odloži. Ali, to može samo On a ne mi!
Isto se odnosi na Pravoslavne u Srbiji – ne možemo mi to zaustaviti, ali se možemo skloniti i u tome ne učestvovati. Decu u škole ne puštati kada se krše postovi i Pravoslavni praznici i kada se tamo svetkuju ANTI-HRISTOVI praznici – po svaku cenu, pa čak i da deca budu ispisana iz takve škole. A, svi ostali da se trude u borbi sa grehom kod samih sebe a za druge da se mole da i njima Gospod prosvetli razum i da im da duhovne oči. To je ono što mi možemo da uradimo a sve ostalo da prepustimo milosti Božijoj. Neka bude kako On odluči, jer je to za nas najbolje!!!
Zla je uvek bilo – nekad manje, nekad više, a Hrišćani su Hrišćani uvek bez obzira na vreme ili političke prilike.
Neka nam Gospod Bog pomogne i Majka Njegova da izdržimo do kraja ovozemaljskog života a posle MILOST NjEGOVA ! AMIN, Bože daj!!!
Autor: Milan Ružičić
