Kada je svojevremeno objavljen spisak poklona koje je Tito kao državnik dobio, običan čovek ostao je u čudu da pojedine stvari uopšte postoje, a kamoli da se daruju međ’ zvaničnicima.
Pre nešto manje od 10 godina u Muzeju 25. maj izložena je postavka pod nazivom ’’Carski darovi’’, koja je predstavila običnome svetu ekskluzivan izbor poklona koje je Josip Broz Tito dobio prilikom susreta sa članovima vladarskih porodica iz Afrike, Azije i Evrope.
Kao predsednik SFR Jugoslavije, Broz se susreo sa 350 predstavnika država i vlada, a samo neki od poklona koje je dobio bili su: fragment hrama Angkor Toma, nekadašnje prestonice kraljevine Kmera, koji se pre darivanja Titu čuvao u muzeju u Kambodži, poklon kambodžanskog princa Sihanuka; Replika Ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre nove ere, poznat pod nazivom Kirov cilindar, dar iranskog šaha Reze Pahlavija; Pehar sa Krita iz 15. veka pre nove ere, koju je Tito dobio od grčkog kralja Pavla I i kaljice Federike, kao i pribor za pisanje koji predstavlja maketu carskog prestola, dar cara Haila Selasija, povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu 1961.
Jedan od najegzotičnijih poklona, ako ga tako možemo nazvati, bio je onaj kraljce Elizabete II, koja je Titu i Jovanki poklonila 10-12 parova papagaja uz detaljna uputstva o izradi specijalnog kaveza na ostrvu Vanga, ali i sa detaljnim opisom navika o parenju.
Nakon Tita, nije Tito, a i pokloni su se malo ustalili, te postoje i propisi koji tačno definišu šta je to što funkcioneri i pod kakvim okolnostima mogu da dobiju. Mada izuzetci uvek postoje.
Poklončići za predsednike
Niko kao Tito, rekli bi zli jezici, ali ni naslednici, bar kada je Srbija u pitanju ne zaostaju. Tako je sadašnji predsednik Srbije, za 2020. godinu, prema evidenciji Agencije za sprečavanje korupcije, dobio poklone ukupne vrednosti 2.761.000 dinara.
Najvredniji poklon, predsednik je dobio za rođendan, i to Uramljene deonice koje je kupio srpski knez Obrenović za izgradnju tunela ispod brda Budima početkom 1840. godine, u vrednosti od 800.000 dinara.
Tu je, takođe kao rođendanski poklon i skulptura „Kosovski juriš“, akademskog vajara Milivoja Mićića, izlivena u bronzi, u vrednosti od 400.000 dinara.
Od vrednijih stvari tu je još i ručni sat „Zlatoustovski časovni zavod“, koji je oredsednik dobio na Ceremoniji otvaranja Turskog toka u Istambulu, u vrednosti od 110.000 dinara.
Ali i oficirska sablja, te replike Akta o vojnoj kapitulaciji Nemačke, goblen sa motivima Kosovke devojke, manžetne, ikone, komemorativne poštanske markice, razni ukrasi i plakete, pa i pasi.
Sve gore pomenuto zavedeno je u katalogu poklona kao javna svojina. Ipak, predsednik Vučić je 2020. iskoristio pravo da pojedine poklone i zadrži.
Tako se u ličnoj svojini predsednika našla hemijska olovka kojom je potpisan „Vašingtonski sporazum“ i ključ od Bele kuće, dobijeni prilikom susreta sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih američkih država, Donaldom Trampom. Ali i dva metalna stalka za bocu, kao i tri flaše vina. Pokloni koje je predsednik rešio da zadrži, procenjeni su na ukupno 21.000 dinara.
Ako uporedimo sa prethodnim godinama, među interesantnijim poklonima koje je Vučić dobio 2015. su i mobilni telefon od tadašnjeg predsednika Vlade Rusije, Dmitrja Medvedeva, kao i srebrna mačeta sa smaragdima, dar tadašnjeg predsednika Kazahstana, Nursultan Nazarbajeva iz 2016..
U 2017. uramljena zbirka kovanog novca u BiH iz Otomanskog perioda, dar Kolegijum oba doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i povelja Kulina-bana Bosanskog rađenu u tehnici filigrana u boji srebra, od Predsedništva BiH.
Kada je reč o Vučićevom prethodniku, Kragujevčaninu, Tomislavu Nikoliću, na sajtu Agencije za sprečavanje korupicije, spisak poklona nije dostupan.
Ipak, ostao je upamćen automobil “audi A6“, koji je Tomislav Nikolić u izveštaju o imovinskom stanju iz 2012. naveo kao poklon. Kako je tada objašnjeno iz Predsedništva, automobil je bio poklon Tominog sina Radomira, koji mu je automobil poklonio iz tehničkih razloga, odnosno “pošto ga povremeno vozi“.
Upitan tada da prokomentariše poklon, Radomir Nikolić je odgovorio:
„To je naš porodični odnos i ne mislite valjda da ću o tome da govorim za novine.“
(Blic, 03. mart 2013. godine)
Još jedan od poklona koji s pamte, bio je i onaj u vidu bajkerskog prsluka koji je Nikolić dobio na dar od vođe “Noćnih vukova“, organizacije motorciklista iz Rusije.
Mediji su pisali i o poklonima koje je Nikolić dobio tokom 2016. godine, a koji tada nisu bili procenjeni. Zabeleženo je da je predsednik Rusije, Vladimir Putin, poklonio svom srpskom kolegi sablju oficirske Srpske narodne armije Mladena Veljkovića za hrabrost iz 1870. godine i odlivak od medalje za 22. zimske Olimpijske igre u Sočiju.
Predsednik Kine, Si Đinping, darovao je Tomi set emajliranog pribora za rakiju od srebra sa motivom zmaja. A među poklonima su još bili i vaza sa motivom mozaika Device Marije iz Aja Sofije, dar predsednika Vlade Turske Ahmet Davatoglua, kao i 40 porcelanskih tanjira na kojima je prikazan deo strukture Velike džamije šeika Zajeda, koje mu je uručio šeik Hameda Bin Zajed.
Dok je od princa Čarlsa, Nikolić dobio šest porcelanskih dezertnih tanjira iz kolekcije „Hajgrov Florilegium“.
Skromni pokloni za gradonačelnike
S druge strane pokloni za sina bivšeg predesdnika Srbije i bivšeg gradonačelnika Kragujevca, Radomira Nikolića, dostupni su na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije. Ipak, pokloni za gradonačelnike daleko su skromniji od onih koji dobijaju predsednici, ali u situacijama gde to protokol iziskuje, ipak postoje.
Tako je Radomir Nikolić u 2019. godini dobio poklone u procenjenoj vrednosti od 19 hiljada dinara i to pretežno od gradova pobratima. Gradonačlenik je tako na poklon dobio ukrasne kutije, makete, monogrfije, satove ali i jedno mermerno jaje. Prema proceni vrednosti poklona, nijedan nije prešao vrednost od 2.000 dinara.
U 2018. Nikolić je dobio svega 9 poklona, ukupne procenjen vrednosti od 11.500 hiljada dinara, takođe od gradova pobratima. A interesantno je da je od predstavnika grada Ohrida dobio i ohridsku pastrmku koju Nikolić, prema navodima iz izveštanja, nije zadržavo kao lični poklon, već je pastrmak postala javno dobro grada Kragujevca.
U 2017. Nikolić je takođe dobijao poklone od gradova pobratima u vrednosti od 14 hiljada dinara, a ni tada nije zadržao nijedan od poklona. Identično je bilo i 2016. odnosno 2015. godine.
Nikolićev prethodnik, Veroljub Stevanović, dobijao je slične poklone, takođe od gradova pobratima. Prema evidenciji sajta koja datira od 2010. godine, Stevanović je 2012. dobio najveću ukupnu vrednost poklona od gotovo 26 hiljada dinara, a od svega zadržao je dve flaše vina, dar Grada Piteštija.
Pokloni aktuelnog gradonačelnika Kragujevca, Nikole Dašića, još uvek nisu zavedeni u registar sajta Agencije za sprečavanje korupcije.
“Prigodni pokloni“
I mada bi po nekom pravilu, vrednost poklona trebalo da zavisi od funkcije na kojoj se funkcioner nalazi ima i onih koji su kao opštinari dobijali velike sume novca. Tako bar ispada. 2014. odlazeći predesnik opštine Crveni Krst u Nišu, Darko Bulatović, od opštinskog veća dobio poklon od 43 hiljade dinara “u znak pažnje i doprinosa razvoju Opštine.
Dok je predsednik opštine Palilula u Beogradu, Aleksandar jovičić, kada su mu tokom pretresa stana zbog optužbi za korupciju pronašli 350 hiljada evra, tvrdio da je novac dobio kao svadbeni poklon.
Malo i o pojmovima i propisima
Zakonom o sprečavanju korupcije koji se primenjuje od 1. septembra 2020. u VI pod nazivom POKLONI, jasno reguliše šta i kako javni funcioneri, ali i i članovi njihove porodice smeju da primaju kao poklon ( članu 57. ).
’’Poklon je stvar, pravo ili usluga, data ili učinjena bez odgovarajuće naknade, odnosno korist ili pogodnost učinjena javnom funkcioneru ili članu porodice.’’
Na to se nadovezuje i član 58. Zakona koji kaže:
‘’Javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona.’’
Pod protokolarnim poklonom se podrazumeva ono što javni funkcioner ( ili član njegove porodice ), prima od prestavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u sličnom prilikama.
Pod prigodnim poklonom se pordrazumeva dar koji se prima kada se tradicionalno razmenjuju pokloni i u tom slučaju, takvi pokloni postaju javna svojina.
Javni funkcioner dužan je da u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona preda poklon organu javne vlasti u kome je na funkciji, a organ javne vlasti potom poklon dalje predaje organu nadležnom za postupoanje sa stvarim u javnoj svojini.
Izuzetak pak postoji, kada se poklon može zadržati, a vrednost poklona koji se zadržava ( član 60. Zakona ), ne sme prelaziti 10 odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji. Dok ukupna vrednost poklona u jednoj godini ne sme preći iznost jedne prosečne plate bez poreza i doprinosa.
