Ako će i dogodine, na Komemoraciji u Srebrenici, nad grobovima sunarodnika, govoriti svoj Manifest -”Bosna, moja jedina domovina”, glumac Emir Hadžihafizbegović mogao bi uraditi sledeće:
Na pola izgovorenog Manifesta, okrenuće leđa prisutnima, presvući se u odeždu Bogoljuba Šaulića, ponovo pogledati prisutnima u oči i odglumiti nekoliko skečeva iz kultne ”Audicije”, pa će se presvući i dovršiti Manifest…!
Sve obrnuto od onog što je pre nekoliko dana učinio u beogradskom ”Sava centru” kada je, glumeći nedotupavnog Bogoljuba Šaulića – po scenariju prekinuo ”urnebesnu komediju” da bi, preodenut u normalnog čoveka – a tako raličitog od Bogoljuba, zagrobno ozbiljnim glasom izgovorio delove svog Manifesta iz 1993.godine!
Ako je u Beogradu jeftinoj komediji podredio ono što je govorio na mezarju u Srebrenici, kako će bivši ministar kulture Kantona Sarajevo svojim sunarodnicima pogledati u oči i reći da je Manifest, ”Bosna, moja jedina domovina”, postala deo urnebesne Audicije..?
Šta će reći slobodnom građaninu Naseru Oriću, svom ratnom komandantu uz kojeg je bio ponosni vojnik i učesnik u ratu u BiH? Šta – senima svojih roditelja, Srebreničana, šta potomcima njegovih 30 stradalih rođaka iz Srebrenice, šta kada ga svi zapitaju:
– Sine, rođače, glumčino, komšija, ratniče… Jesi li morao da ideš u Beograd, da veseliš i zasmejavaš Srbe, naše krvnike? Ako je do para – reci kol’ko ti treba, ali nemoj, samo nemoj da ti se smeju genocidni srbočetnici, jer nam se tako kroz tebe svima smeju!
– Ali, dobio sam frenetičan aplauz! – rekao je Hadžihafizbegović. – Nisam primetio da je neko negodovao!
Tu je u pravu.
Srbi kratko pamte: Hadžihafizbegović je izgovorio da se Bosni iz Srbije servira duhovna pornografija, da su srbijanske pevaljke drolje koje ne nose gaće i piju litar alkohola po koncertu, zavode Bošnjake koji se propiju i propadaju, izazivaju tuče i čine ubistva…
Beograd, možda i ne mareći za pevaljke – koliko za serviranu duhovnu čistotu kroz ”Audiciju”, previđa i ovo Hadžihafizbegovićevo:
– U Beograd ne dolazim jer je Beograd za mene kao prijatelj koji oboli od karcinoma, ti mu pođeš u posetu, a svi ti kažu: nemoj ići, toliko je propao da je bolje zapamtiti ga kakav je bio…
I onda, glumčino, odeš do scene Sava centra, tamo ostaviš pomorandže u ”fruktalov” sok koji si poneo kao ponude bolesnom Beogradu, svratiš do blagajne, pokupiš novce od bolesnika sa karcinomom i odeš..?
Rekao si:
– Imao sam teskobu dok su Karadžić i Mladić šetali mojim Beogradom!
Tvojim?!?
– Tamo sam otišao kada su Karadžić i Mladić otišli u Hag.
Tamo?!? Za tebe je Beograd tamo?
– I Kusturica… Eto ga tamo i žao mi je..!
A kada, glumčino, odeš tamo da uveseljavaš Karadžićeve i Mladićeve jatake, za pare, onda nešto nisi gadljiv? Kako to objasniš tvojim preživelim Srebreničanima?
Ili te oni više i ne smatraju svojim: na ”Audiciju” koja je 20.marta 2014.godine odigrana u Srebrenici – došlo je svega pedesetak gledalaca. Dečurlija nedužna i željna svega.
U ”Sava centar” došlo je 60 puta više gledalaca.
Beograđani više vole ”Audiciju” nego tvoji Srebreničani.
Beograđanima je, eto, smešno to što ti radiš. I nije im žao da plate, glumčino! Glumčina je svako ko dobije nagradu ”Zoran Radmilović”, a ti si je dobio, uprkos protivljenju ćerke Zorana Radmilovića:
– Nije on toliko loš kao glumac, koliko kao ličnost koja ne bi trebala da nosi takvu nagradu…
Tvoj intelektualni monument to prevazilazi odgovarajućom lakoćom :
– Dok god se u BiH na borbi bikova okupi 100.000 Bošnjaka, a 11.jula u Srebrenici samo 50.000, s tim narodom nešto nije u redu! – rekao si svom narodu, mada si svoj narod, ako si to već hteo, efikasnije mogao uvrediti da si rekao: dok god 100.000 Bošnjaka gleda Audiciju…
Ne! Ti, glumčino, svom narodu želiš sve najbolje, daješ mu više od bikova, pa si ono najgore ostavio Srbima:
– Samo jedna Vučićeva rečenica, a to je da Republika Srpska poštuje institucije BiH, obezbedila bi 500 godina mira u Bosni!
Hteo si reći novih 500 godina, glumčino?
Hajde ti, glumčino, dogodine u Srebrenicu, održi govor, pa se okreni, obuci odeždu nedotupavnog Šaulića, pa izgovori par skečeva…
Pa da vidimo hoćeš li dobiti frenetičan aplauz!
Radoje Andrić
iskra.co
Emire,što ti u svom ličnom patriotizmu ne pomenu one pobijene Srbe od tvojih sunarodnika,od 1914 pa do ovoga rata,gde se pojaviše opet tvoji sunarodnici,kao zakleti davnašnji neprijatelji.Ako je neko čestit čovek,za njega su svi ljudi isti,pa bilo koje vere,ako su to mirni građani.Kako se ti nikada ne seti da nešta javno kažeš o svim onim strahotama,koje su predhodile ovom zadnjem ratu.Kako se ne zapita,kako to da su tvoje komšije imali brojno naoružanje,sa kojim su napadali one golobrade mladiće koji su se povlačili iz Sarajeva.Kako se ne seti da su tvoji sunarodnici u ogromnom broju pripadali ustaškim oružanim formacijama,kada su od 1941pa do 1944 izvršavali masovne zločine.Kako na tv Sarajevo se nekada ne pojavi da pitaš tvoje sunarodnike,ŠTA STE TO VI ČINILI OD 1941 DO 1944 sa Srbima.Zar je moguće da ti ne znašni za jedno stratište u Bosni,gde su tvoji sunarodnici u ustaškim uniformama izvršili masovne zločine.Srbi nisu krivi za srebrenicu,već oni koje ti zoveš drugovima,a i ta srebrenica i da je tolika,ne bi ni deo osvetila onih Srba koje su tvoji sunarodnici pobili,samo u drugom sv.ratu.POŠTEN ČOVEK KADA ISTIČE TUĐE MANE,SA VEĆIM AKCENTOM POMINJE SVOJE I SVOJIH.