Da li želite da palata Beograđanka bude premeštena na Avalu ili na Banovo brdo? Ovo je pitanje na koje će svi Beograđani imati priliku da odgovore u anketi do 22. marta, a onda će na osnovu rezultata glasanja Beograđanka biti premeštena na Avalu.
Sorry ako sam vas zbunio, nije mi to bila namera. Neće se Beograđanka pomerati, sem ako vlasti ne čuju za ovu genijalnu ideju. Hteo sam jednim besmislenim primerom da vam skrenem pažnju na još jedan suludi projekat vlasti u Beogradu. Na premeštanje starog Savskog mosta na Ušće. Na kopno!
U istoriji ljudske vrste to se do sada nije desilo, da se most skine sa vode i postavi na suvo. Niko od stručnjaka ne zna za takav primer. A sve je ličilo na izmotavanje. Zamenik gradonačelnika je u oktobru obznanio da će most prebaciti na kopno, a posle su građani to potvrdili u anketi. Koji građani, koja crna anketa, a gde je struka? Gde su arhitekte, gde stručnjaci za saobraćaj, gde ekonomisti? Pa ne mogu “Perse i Mike” o tome da odlučuju.
Na šta su “Perse i Mike” odgovarale – na pitanje da li želite da most premestimo na lokacija “A” ili na lokaciju “B”? To je isto kao da nas neko pita “hoćete li da vam odsečemo levo ili desno uvo”. Ispostavi se da je više glasova za levo uvo. I ode uvo, tako je odlučeno u anketi. E, ode i most.
Nije trebalo mnogo pameti, ni vremena, mogla je mudra vlast da pita vlasnike automobila šta misle, da pita putnike u gradskom prevozu. Mogli su da razgovaraju sa vozačima GSP, da čuju njihove muke i procene, oni troše nerve i zdravlje za volanom. Jok more!
Sa tim mostom potonućemo i mi, njegovi korisnici. Beograd je u saobraćajnoj ludnici i sa Savskim mostom, preko njega dnevno pređe pedesetak hiljada vozila. Da je živ i Filip Višnjić bi video šta nam se sprema, samo osiona vlast ne vidi. Udarile im provizije i rotaciona svetla u glavu.
O kakvim graditeljima je reč? Beograd trenutno nema železničku stanicu, a onaj što obećava reče da će biti završena do 2018. i da će biti prava lepotica. Nema Beograd ni autobusku stanicu, nema ni dovoljno vrtića, nema ni kanalizaciju…. ali ima para na bacanje. Ovo amputiranje mosta koštaće 15 miliona evra – samo u početku.
Ljudi koji nisu u stanju da u roku završe rekonstrukciju malene Paliluske pijace (kasni šest meseci, košta 11 miliona evra, a dobićemo 50 tezgi i 36 rashladnih vitrina) treba da demontiraju stari most i sagrade novi. Da li iko može da pretpostavi koliko će to trajati, tri, pet, deset godina…
Da li neko može da pretpostavi koliko će miliona sati građani izgubiti u saobraćajnim gužvama, koliko će dodatno hiljada tona automobilskih otrova biti izbačeno u beogradski zagađeni vazduh?
Beograđani! Savest, razum i novčanici nam nalažu – da branimo Savski most na svaki način: referendumom, izborima, štrajkom, telima… kako god, inače nam nema života. A oni neka grade novi, lepši i veći gde god hoće, dugačka je Sava.
Taman se malo smirim i onda ovo ponovo procitam . Ovo vise nije moj grad: autobusi voze gde hoce i kad hoce, mnogi nemaju ni brojeve. Lekari i sestre odlaze, grad je kaljav od nedovrsenih i razrovanih ulica, sve je onako polusruseno, i blatnjavo i grozno. Bandere sa sijalicama posvadjane, svetli svaka druga…postalo je opasno po zivot kretati se ulicama moga grada. A most? A Kalemegdan? A Trg Republike? Mogu ovako do sutra da nabrajam.
Ali gde ja sa svojom porodicom da se iselim? Nemam rodbine van Beograda, nemam svoje selo. (Moji su se doselili pre vise od sto godina). I zato , dozvolite mi da se jedna stara Beogradjanka oslobodi negativne energije koju, evo vec godinama skupljam: MARS IZ MOG GRADA, FUKARO !