Odgovor na pitanja o Vučiću i Željku Mitroviću…

U tekstu sa najavom o otvaranju novog portala www.mir.rs između ostalog sam napisao: „Svaki pošten čovek i u Srbiji i u dijaspori treba da zna istinu o mnogo toga o čemu većina medija ne izveštava, ili laže, beskrupulozno cenzuriše i sramno montira video priloge sa ciljem da gledaoce ubedi da je ono što vide i čuju u tim prilozima na televiziji sa nacionalnom frekvencijom istina. 

Dokle ćemo u tome stići niko ne zna jer sve zavisi koliko nas je koji hoćemo da se udružimo na ovom putu i odlučno nastavimo da koračamo napred… Krajnje je vreme da one koji su podelili Srbiju, koji su zakrvili komšije, prijatelje, rođake, pa i rođenu braću i pokrenuli talase mržnje i lažnih optuživanja i vređanja neistomišljenika, nazovemo njihovim pravim imenom. Da proverimo sve što oni danima, mesecima i godinama na TV vestima i u posebnim emisijama papagajski ponavljaju i ubeđuju sve one, koje nije teško ubediti, da su oni ti koji nikoga ne mrze i da su samo njihove ponavljane laži istina… 

Pozvao sam čitaoce da se jave na mail adresu ovdeatamo@gmail.com ili na humanvoice@telia.com i da iznesu u javnost ono što hoće (dobro ili loše) i da postave pitanja o svakome i svemu što ih interesuje, a da ću na njihova pitanja iskreno odgovoriti. Prva, među mnogim prispelim pitanjima, bila su pitanja o Aleksandru Vučiću i Željku Mitroviću:

Pitanje: Na vašem portalu www.koreni.rs mogao sam da vidim video priloge i da čitam tekstove koji su prenešeni sa drugih medija, a u kojima se predsednik Aleksandar Vučić naziva svakakvim pogrdnim rečima. Nisam primetio da su takvi „superlativi“ pisani od vas ili od vaših saradnika. Zašto?  

Odgovor: Za redakciju portala www.koreni.rs koja se nalazi u Švedskoj je neprihvatljivo da nekoga, bilo koga, nazivamo lopovom, izdajicom, kriminalcem, narko dilerom… ili da o njemu pišemo bilo šta ako za to nemamo validne dokaze. Suprotno tome neke tiražne medije i televizije sa nacionalnim frekfencijama godinama objavljuju Vučićeve ponavljane izjave i uvrede u kojima naziva ljude gore pomenutim pogrdnim rečima. Ne vidim ni osnov ni razlog za sramno selektiranje po kome samo te medije i te televizije pišu i govore istinu a sve ostale ne. Na najgledanijoj televiziji (kako TV Pink opisuje svoju televiziju) i u nekim najtiražnijim dnevnim novinama ne dozvoljavaju da se čuje glas onih koji imaju mišljenja i stavove o aktuelnim situacijama u Srbiji ako su ona suprotna Vučićevim. 

Kao vlasnik portala www.koreni.rs i kao čovek ubeđen sam da je dužnost i obaveza svih medija da javnost informišu o svemu što je od interesa građana. A primarni interes građana je da čuju (i čitaju) rečeno i od jednih i od drugih a da na osnovu viđenog i pročitanog donesu zaključke o dešavanjima u njihovoj zemlji i sa njihovom zemljom, čiji su svi oni građani i državljani.  

Prenošenje iz drugih medija je iz razloga što su te mediji u Srbiji kočene i diskriminisane a oni stoje za sve od njih napisano ili rečeno u video prilozima koje emituju. U našoj matici Srbiji ukupno je registrovano preko milion sajtova, a sa dodatkom rs. registrovano ih je više od sto hiljada. Na listi popularnosti porala u svetu, koju objavljuje američki portal alexa.com, naš portal se nalazi među nekoliko stotina najpopularnijih srpskih portalima i u rasejanju i u Srbiji. 

Kako su www.koreni.rs danas, kada pišem ovaj tekst, pozicionirani na toj listi u odnosu na nekoliko popularnih srpskih portala, možete videti na dole navedenim primerima:

Koreni su 30-tog maja na listi popularnosti u svetu na 60.364-om a u Srbiji na 275-om mestu. 

Frakfurtske Vesti su istog dana na globalu na 138.834-om a u Srbiji na 725-om mestu, odnosno za 78.470 mesta u dijaspori a u Srbiji za 450 mesta iza Korena 

Srpska napredna stranka je na globalu na 869.089-om mestu a u Srbiji na 3.326-om mestu, odnosno za 808.725 mesta u dijaspori a u Srbiji za 3.051 mesta iza Korena.

Happytv je na globalu 325.715-om mestu a u Srbiji na 946-om mestu, odnosno za 265.351 mesta u dijaspori a u Srbiji za 671. mesto iza Korena…

Ovo nas obavezuje da čitaoce upoznajemo i sa onime što mnogi mediji nemoralno selektiraju i ne dozvoljavaju da se čuju i oni koji imaju suprotna mišljenja od stranaka na vlasti…

Pitanje: Sin gospodina Željka Mitrovića, vlasnika televizije Pink, vozeći brzinom od 81 kilometar na sat na pešačkom prelazu je 2013. godine udario i usmrtio sedamnaesto godišnju devojku. U nekim medijima pisalo je da je vozio preko 100 kilometara na sat, a u nekim da je brizina prilikom udarca bila samo 54 kilometra… Navodilo se i da postoji video snimak koji nasuprot snimku na kome je brzina bila 81 kilometar, pokazuje da je brzina bila oko 50 kilometara… Da ne ulazim u raspravu o tome koje to kamere mogu da snimaju tako i toliko različito, kao ni u sve ostalo što se godinama pisalo u medijima o ovom slučaju, molim vas da mi odgovorite na pitanje: Zašto vaš portal nije pisao o toj nesreći?  

Odgovor: Iz dva razloga. Zato što se, kao što i vi pišete, desila nesreća a nije bio zločin sa predumišljajem. Zato što Koreni nisu imali pristup snimcima pomenutih kamera da bi sa sigurnošću mogli utvrditi koja je i čija je kamera snimila (i da li je zaista) dozvoljenu brzinu, a koja i čija kamera 30 kilometara iznad dozvoljene? Sin gospodina Mitrovića nije bio pod uticajem alkohola… Ali glavni razlog je da ja lično nisam bio ni tada ni sada nisam siguran da bi o sličnoj nesreći pisao, da je džip vozio moj sin a ne sin Željka Mitrovića.  

Pitanje: Da li je tačno da godinama snimate emitovanja programa nekoliko Televizija iz Srbije i da se na ukupno 12 harddiskova od po 4TB koje čuvate kod vašeg prijatelja u Nišu, koji mi je to rekao, nalaze dokazi o mnogim neistinama od 2017. godine do danas, a takođe i ignorisanja i kršenje zakona, kao naprimer čak i duplih prekoračenja vremena koje je dozvoljeno za emitovanje reklama na televizijama sa nacionalnom frekfencijom? 

Odgovor: Tačno je. Televizije sa nacionalnom frekfencijom u Srbiji o tome nikada nisu govorile jer su skoro sve ponekad kršile taj propis i zakon o dozvoljenom vremenu reklamiranja, a koje je 20% od trajanja emisije. Jedna od televizija godinama je skoro svakodnevno emitovala reklame sa više minuta od dozvoljenih, a ne retko i duplo više od minuta koje su zakonom bile dozvoljene. Te snimke imam, ali nemam prava da ih javno pokazujem ili objaviljujem. Izuzetak je ako bi me neko od njih tužio za neku izgovorenu nestinu. Tada mogu sudu da priložim te snimke, kao dokaz da je od mene rečeno ili napisano istina. 

Nikola Janić