Odlazak sedmog predsednika DS-a i pitanje opstanka

Sedmi lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac rekao je danas na zajedničkoj sednici Predsedništva i poslaničkog kluba DS-a da njegova odluka da ponese ostavku na mesto predsednika stranke nije rezultat pritiska, već toga da mora da se uvede princip odgovornosti u politiku. Šutanovac je poručio da će ostati u Demokratskoj stranci kako bi budućem rukovodstvu pomogao svojim iskustvom. O naslednicima se, bar prema pisanju medija, već razmišlja.

„U Demokratskoj stranci sam 21 godinu, ovo je moja kuća, nameravam da prepustim položaj, ali da ostanem i pomognem svojim iskustvom“, rekao je Šutanovac u delu sednice otvorenom za javnost.

On je naglasio da je dosadašnje rukovodstvo u prethodnih godinu i četiri meseca uradilo mnogo, kao i da su preuzeli stranku u stanju u kakvom nije bila od devedesetih godina.

Šutanovac je poručio i da neće nikoga da poziva na odgovornost, ali da predlaže da svi „sednu sa sobom i razmisle“.

„Demokratska stranka će se brzo oporaviti, ako budemo donosili adekvatne odluke. Način na koji radimo u prethodnih nekoliko godina nije funkcionalan“, poručio je Šutanovac.

Kako je najavljeno, predsedništvo DS-a bi na današnjoj sednici trebalo da predloži zakazivanje vanredne stranačke Skupštine na kojoj će se birati novo rukovodstvo.

„Za uspeh svakog posla mora da postoji plan“

Jedan od ne tako poznatih citata Zorana Đinđića, danas se čini važniji nego ikada za opstanak Demokratske stranke:

“Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena utrošiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom mašinom”.

Zoran Đinđić bio je predsednik Demokratske stranke od 1994. do 12. marta 2003, kada je ubijen u dvorištu Vlade Srbije.

Samo dan pre obeležavanja godišnjice njegovog ubistva, održava se Glavni odbor stranke na kojem bi se već moglo videti da li će Demokratska stranka početi da pravi plan ili će nastaviti da seče drvo tupom testerom.

Kako je pre nekoliko dana saopšteno iz te stranke, najviši funkcioneri predvođeni predsednikom DS-a Draganom Šutanovcem najavili su da će snositi odgovornost i podneti ostavku zbog loših rezultata na beogradskim izborima 4. marta, na kojima je lista “Da oslobodimo Beograd”,  predvođena Demokratskom strankom, sa osvojenih 2,25 odsto ostala daleko ispod cenzusa.

Ostavku je već podneo lider beogradskog odbora Balša Božović, koji je gostujući na televiziji N1 rekao da će u narednih nekoliko meseci biti jasno da li će DS uopšte opstati.

„Da li će DS biti veliki faktor u budućnosti, zavisi od toga da li će shvatiti potrebe građana u budućnosti. DS ima samo još jednu šansu i treba pametno da je iskoristi“, izjavio je Božović, najavljujući svoju i ostavku rukovodstva stranke. Prema njegovoj oceni, birači su poslali jasnu poruku da je postojala potreba za “jednom prodemokratskom listom koja će se suprotstaviti Aleksandru Vučiću”.

Nataša Vučković, poslanica DS-a u republičkom parlamentu i nekadašnja potpredsednica stranke, prema pisanju lista Danas, u stranci se spominje kao najozbiljniji kandidat za funkciju osmog predsednika Demokratske stranke i prve žene na toj funkciji od osnivanja DS-a 1990. godine.

Vučković nije htela, gostujući na N1 pre dva dana, da komentariše pisanje medija o tome da li će ona biti kandidat za predsednicu DS-a.

O tome gde i kako ona vidi DS u budućnosti i šta su ključni problemi nije želela da govori ni juče, uz objašnjenje da sve to ne želi da komentariše pre sednice Glavnog odbora stranke.

Sudeći prema izjavi od pre nekoliko dana, stiče se utisak da ona promene u samom vrhu stranke smatra kozmetikom, a ne suštinskim rešavanjem problema. Gostujući na N1 rekla je da će Demokratska stranka morati da napravi „promaju“ u svojim redovima i ponudi građanima ono što oni od nje očekuju – nove i stručne ljude koji mogu da sprovedu promene.

„Meni se čini da čini da DS poslednjih par godina nije imala pravo na grešku, ali opet nije uspevala da ih spreči. Kada pogledate predsednike stranke unazad, svi su se iz neke odgovornosti povukli, ali se suštinski ništa nije promenilo. Ja imam tezu da mi kontinuirano menjamo vrh stranke, a ne ono što se događa unutra. Građani te stvari ne vide, ali se vidi da neki mehanizam nije u redu“, rekla je Vučković.

O razlozima poraza…

Kada su 4. marta uveče saopšteni rezultati izbora bilo je jasno da je glavni utisak to što je DS u Beogradu, jednom od svojih glavnih uporišta u protekle gotovo tri decenije, ostao ispod cenzusa.

U analizama, kao jedna od ključnih grešaka iskristalisala se odluka DS-a da ne podrži Dragana Đilasa, svog bivšeg lidera, koji se posle nekoliko godina pauze vratio u politiku kao kandidat za gradonačelnika. Njegovu kandidaturu podržale su stranke i pokreti okupljeni oko liste “Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju”. Među njima Pokret slobodnih građana Saše Jankovića, Narodna Stranka Vuka Jeremića, Levica Srbije Borka Stefanovića …

Listu “Da oslobodimo Beograd” predvođenu DS-om podržali su  Socijaldemokratska stranka Srbije Borisa Tadića, Nova Stranka Zorana Živkovića i Zelena ekološka partija – Zeleni.

Već na prvi pogled jasno je da su i jedni i drugi računali na isto biračko telo. Reč je ili o strankama i pojedincima koji su političku karijeru počeli da grade upravo u Demokratskoj stranci ili su bliski njenim osnovnim postulatima.

Sabirajući utiske u večeri posle zatvaranja biračkih mesta, Šutanovac je rekao:

“Demokratska stranka postoji 28 godina, moramo da nastavimo da se borimo. Ne mislim da je neko oduzimao glasove, startovali smo kao opozicija, znali smo da će biti teško, nismo imali velike finansije a nismo ni uspeli da prenesemo poruke. Kasno je sada razmatrati da li se kajemo ili ne, da li smo trebali ili ne da se okupimo oko Đilasa”.

Lider SDS-a i jedan od bivših predsednika Demokratske stranke Boris Tadić je uprkos lošem rezultatu istakao da je sa ponosom učestvovao u kampanji i da je danas sa velikim zadovoljstvom u opoziciji.  Čini se, međutim, da i on kao glavni problem vidi to što je opozicija išla u više kolona.

“Ja ću i posle ovih izbora pozvati opoziciju na ujedinjenje”, rekao je Tadić, koji je svoj govor te večeri završio uz podsećanje da je Demokratska stranka i ranije doživljavala poraze, i uz uverenje da će pobediti u budućnosti.

Nataša Vučković, koja se za sada nezvanično pominje kao jedan od kandidata za predsednika DS-a, takođe je rekla da je „ujedinjavanje vrlo važan zadatak“.

„Jako je važno da postoji ujedinjenje oko prioriteta koji sebi postavljamo…Mi jesmo protiv Vučića, ali kako ćemo to formulisati, šta sve to znači, to moramo da vidimo“, rekla je Vučković.

Istorijat osipanja Demokratske stranke

Demokratska stranka je 1990.  godine obnovljena jer, kako su to naglašavali njeni osnivači, postojala je od 1919. godine prošlog veka do ukidanja višestranačja posle Drugog svetskog rata.

Od obnavljanja do danas preživela je burnu istoriju, pobede i poraze, sukobi I cepanja unutar stranke, nakon čega su po pravilu nastajale nove stranke koje su, trenutno ili trajno, slabile DS, ali i donosile raznovrsnost političke ponude. Tokom tri decenije postojanja savremene Demokratske stranke, iz nje je nastalo desetak stranaka i pokreta.

Imajući u vidu predstojeću sednicu Glavnog odbora, vredi podsetiti na razloge sukoba unutar DS-a.

1990. godine – DS obnavlja grupa trinaest  intelektualaca, koja prvo potpisuje “Pismo o namerama”, a zatim i osniva DS. Za prvog predsednika izabran je Dragoljub Mićunović.

1991. – dolazi do pvog razlaza jer je većina unutar DS-a odlučila da učestvuje na izborima koje je raspisao tadašnji predsednik Slobodan Milošević. Stranku tada napuštaju Nikola Milošević i Kosta Čavoški, koji osnivaju Srpsku liberalnu stranku.

1992. – do novog sukoba dolazi oko odluke da li DS treba da uđe u koaliciju predvođenu SPO-om Vuka Draškovića, Depos. Većina u DS-u odlučuje da podrži, ali ne i da uđe u Depos. Jedan broj funkcionera DS-a ne slaže se sa odlukom, smatrali su da je trebalo ući u Depos, napuštaju DS i formiraju Demokratsku stranku Srbije (DSS). Za lidera biraju Vojislava Koštunicu, koji je bio i jedan od osnivača Demokratske stranke 1990.  Zajedno s Koštunicom DS je tad napustio i Vladan Batić. On je, međutim, 1997. isključen iz DSS-a, nakon čega osniva Demohrišćansku stranku Srbije.

1994. – dolazi do sukoba između Zorana Đinđića i Dragoljuba Mićunovića. Prema pisanju Dokumentacionog centra “Vreme”, jedan drugog su optuživali, između ostalog, i za to ko se sastao sa Slobodanom Miloševićem. Smatra se da je uzrok sukoba to što Đinđić dovodi u stranku grupu direktora i polako istiskuje staro rukovodstvo pokušavajući da profiliše DS kao „političko preduzeće“. Sukob je razrešen na Vanrednoj skupštini Demokratske stranke u januaru 1994, kada Dragoljub Mićunović podnosi ostavku i sa grupom starijih demokrata osniva Demokratski centar. Za novog predsednika DS-a tada je izabran Zoran Đinđić.

2000. godina – nakon sukoba između Zorana Đinđića i Slobodana Vuksanovića, koji je bio jedan od osnivača Demokratske omladine ali i portparol stranke, u februaru te godine održana je Skupština stranke na kojoj je Đinđić pobedio, a Vuksanović napušta DS.

2003. godina – nakon ubistva predsednika Vlade Srbije i Demokratske stranke Zorana Đinđića, predsednik DS-a postaje Zoran Živković, koji se na toj funkciji zadržao oko godinu dana.

2004. godina – na stranačkim izborima 2004. godine, Boris Tadić je izabran za lidera stranke. Ubrzo je objavljeno da je jedan od potpredsednika u vreme Đinđića, Čedomir Jovanović, isključen iz DS-a. Jovanović je ubrzo osnovao Liberalno demokratsku partiju. U Demokratsku stranku iste godine se vratio Dragoljub Mićunović sa Demokratskim centrom.

2012. godine – ubrzo pošto je DS izgubila izbore 2012. godine, dolazi do nove promene u vrhu stranke. Na mesto predsednika stranke dolazi Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, dok je Boris Tadić imenovan za počasnog predsednika stranke. Stranku nakon izbora Đilasa, napušta Zoran Živković.

2013. godina –Živković osniva Novu stranku.

2014. godina -Boris Tadić napušta DS mesec dana pred parlamentarne izbore I formira Socijaldemokratsku stranku u koju prelazi veliki broj članova i funkcionera DS-a, ali i stranačkih odbora širom Srbije. Nakon izbora 2014. i rezultata DS-a koji su ocenjeni kao loši na svim nivoima, održavaju se stranački izbori na kojima je Dragana Đilasa pobedio Bojan Pajtić, koji postaje šesti predsednik DS-a.

2016. godina – na stranačkim izborima održanim u septembru te godine za predsednika stranke izabran je Dragan Šutanovac, a mediji su ubrzo preneli da Bojan Pajtić napušta politiku.

2018. godina – Demokratska stranka je pred novih izazovom nakon što nije uspela da dobije dovoljan broj glasova građana da pređe cenzus za gradsku skupštinu, stranačko rukovodstvo je najavilo ostavke, uključujući i sedmog predsednika DS-a Dragana Šutanovca. Izbor novog rukovodstva očekuje tek u maju ili junu.

insajder.net