Danas mora biti težak dan svakom kome DSS leži na srcu.
Pre nekoliko sati Vojislav Koštunica je doneo odluku o napuštanju stranke čiji je osnivač.
Formalni razlog koji je naveden jeste napuštanje Programa stranke.
Ne vara li me sećanje, stranka je već menjala programska načela u prošlosti.
I, jeste, on je bio na njenom čelu u tom vreme.
Tvrditi da je „suverenizam“ smenio „neutralnost“ je neozbiljno.
Svestan težine reči, ponavljam je – neozbiljno.
Neozbiljno do nivoa deteta kojem je oduzeta igračka.
Tu decu koja su se uplašila da će ostati bez igračke čuli smo par dana pred izbornu skupštinu.
Uvrede Miloša Aligrudića („gospođa Valijum“), Jočićev tuk na luk („Tadićev ambasador“, „branitelj Oluje“) i kulminaciju u vidu odvratnog istupa Aleksandra Nikitovića sa shizofrenim ispadima o „stranim centrima moći od kojih je Sanda dobila dozvolu da preuzme DSS“.
Korespondira li Koštuničin potez sa ovakvim ispadima ili Sandinom najavom o saradnji sa svima unutar stranke i dolaskom do glavnih stranačkih ciljeva stvaranjem nacionalnog bloka, lako je zaključiti.
Tim gore po Vojislava i po potez koji je povukao. Na ovaj se način pokazuje da je Dvor unutar stranke zaista postojao. Dvor je srušen; kralj u egzilu…
Ipak je svita – uključujući Pisara, Tabadžiju i Dvorsku budalu – njegova svita. Ko misli da su ovo teške reči, grube reči – u pravu je.
Pogledajte još jednom arsenal i kalibar optužbi koji je protiv Sande upotrebljen i koji su razlozi za to bili. Pogledajte koliku političku štetu ovakav Koštuničin potez nanosi budućem političkom delovanju stranke i koliki će publicitet dobiti u danima koji dolaze. Više od toga – liči li vam to na Voju Koštunicu kog smo sve ove godine voleli i podržavali? Nema potrebe za patetikom i lažnim romantizmom – kada je podneo ostavku na mesto predsednika, skoro svi sagovornici su bili saglasni da je to trebalo da uradi godinama pre toga.
Ali, njegov politički uticaj je unutar stranke i dalje bio enorman i ostao bi takav da nije bilo ovog neshvatljivog poteza. Kakav harikiri; kakvo samoubistvo iz zasede, čoveka koji je godinama izbegavao da potvrdi sve klišee kojima je bio izvrgavan od strane neprijatelja stranke i Srbije.
I onda ih sve u jednom danu, jednim potezom – potvrdi.
Tako u suton istorije odlazi Vojislav Koštunica; čovek kojeg je u jednom momentu podržavalo 80% građana Srbije. Čovek koji je predstavljao nadu naše zemlje; najbolji predsednik Vlade kojeg je Srbija imala u novijoj istoriji.
Čovek koji je brojnim svetlim potezima upisao svoje ime u stranice nacionalne političke misli.
Od danas, čovek koji je toj uspomeni dodao tužan i gorak valer možda i nepovratno uništivši sliku o sebi. Zato sam napisao da mora biti težak dan za sve one kojima stranka i njene ideje leže na srcu.
Davor Santrač
Hm,hmm…okupljenim,novinarima i gradjanima,samo je mahnuo rukom,,: cao,cao,seljacine,nema vise hebacine…“ a sad adijo“.
Hvala vam gospodine Kostunica sto ste ostali dosledni svom programu,sto niste dozvolili da vas zapad potkupi, sto ste grcevito branili Kosovo i Metohiju kao i celu Srbiju. Na zalost Srbijom ostade da vlada „megatrend“ klasa koja nas dovede do samog dna.