Odlazi!

0
86

Odlazi u mišju rupu, pokri se po glavi i moli se Bogu da ti oprosti, ako još imaš dobroga u sebi i malo, vrlo malo razuma.

Image by StockSnap from Pixabay

Saberi se i pogledaj iza sebe svoj put od malih nogu. Ko te je zavarao da pođeš na to blato? Niko drugi, nego takav kao što si sam.

Odbacio si dobroga učitelja, istinu i ljubav, prave vrednosti i stvaraoce.

Samo da navedem one veličanstvene umetnike, koje rukom dohvatam u potezu, a kojih ima mnogo više: stare Egipćane, Grke i Rimljane, slikare Pompeje i Fajumske portretiste, Kineze i Japance, srpske, ruske, grčke ikonopisce i freskopisce, Leonarda, Đota, Rafaela, Mikelanđela, Pjera dela Frančeska, Botičelija…

Nisu ova imena probrana, već dohvaćena na brzinu.

Boš, Brojgel, Vermer, Franc Hals, Direr, Rubens, Van Gog, Rubljov i Rjepin, Rembrant, Velaskez, Zurbaran, Salvador Dali, Vazareli, El Greko, svi impresionisti, moji profesori Stojan Ćelić i Nedeljko Gvozdenović, Cuca Sokić, Ljuba Popović, Dado Đurić…

Sve si to i sam znao i poznavao, ne samo ti, već i čitavo stado. Sve si ih precrtao. U ime čega i koga?

Počelo je to davno, krajem prošlog veka.

U najblistavijoj galereiji u Via Veneto u Rimu, sjatio se sav ekskluziv tadašnji, na otvaranje izložbe. U vitrinama su izložene konzerve sa izmetom umetnika a na njima je bio istaknut datum nastanka sadržaja. Posle izvesnog vremena u Veneciji na Bijenalu, izlaže umetnica brdo svežih životinjskih kostiju, na kojima ona ponosno stoji. Drugi „veliki“ umetnik prekriva brda sa platnom…

Kod nas, počinju instalacije, hepeninzi, betonske grede nabavljene sa nekih ruševina iz kojih štrče iskrivljene gvozdene armature. Sve se to izlaže na javnim prostorima, kao „skulpture u prostoru“, da bi se narod umetnički edukovao. U „Cvijete Zuzorića“ izložena karoserija „Fiće“ ofarbana u crveno.

Da Vas podsetimo:  Ko nije đaku prvaku oprao kosu, odsekao nokte i kupio lančić, nikakav je roditelj

Ušao si u to vrzino kolo propasti i jada. „Stvaraš“ i izmišljaš – novo.

Kritika prihvata, hvali, ohrabruje, edukuje nas, obične ljude u tekstovima prepunim terminima, koji se svaki čas ponavljaju: „nekako“, „neki“, „kao“, „nešto“, „kako da kažem“ povezujući ih sa „zapravo“ i sve tako, mučno i jadno.

Narod sluša, sve probrane osobe, znanci i poznavaoci klimaju glavom, odobravaju i aplaudiraju. To stado se širi, veruje da u tim konzervama sija zlato, to je prava stvar, to je naše vreme, trend. Došao si do te mišje rupe.

Da li da kupiš svom detetu onu „Fićinu“ karoseriju i da je staviš u svoj stan i da svi zajedno uživate u umetnosti 21. veka, ili da se moliš za oproštaj?

Šta se desilo, da doživimo ovaj sunovrat uma? Kako to, da i naša Akademija nauka i umetnosti prihvata u svoje okrilje folirante, koji bezobzirno farbaju to jadno stado, kao što farbaju svoje drvene lutkice? Da li oni stvarno veruju da su ubedljivi, da ih osluškujemo i da im se divimo?

Šta se to dešava sa savremenim likovnim umetnicima i njihovim mentorima? Gde ovo vodi?

Pitanje!

Kako to, da se do sunovrata došlo samo u likovnoj umetnosti?

U muzičkoj umetnosti nema „konzervi“, životinjskih kostiju, betonskih gredi, koje bi se mogle (figurativno) preneti u muzičku umetnost, u književnost, poeziju, film i ostale umetnosti. Ima pomalo prostakluka, ali to ne dođe do SANU.

Evo i danas je opet, karoserija „Fiće“ dospela u „Cvijete Zuzorića“, kao eksponat profesora Likovne akademije i dopisnog člana SANU, ali sada ofarbana u belo.

Šta takvi profesori uče svoje studente? Možda im svoja predavanja održavaju na otpadima, gde dolaze do novih i interesantnih detalja i ideja za instalacije, do sada neviđene.

Da Vas podsetimo:  Sine, jesi spakovao nož u torbu? Jesam, kevo, znaš da bez toga ne idem u školu

Očajan sam zbog ovoga.

10. okt. 2022. godine
Mišo M. Mladenović
akad. slikar i pisac
Beograd

PRILOG

Samo nekoliko dana posle javno objavljenog mog, dosta sumornog teksta „Odlazi“, u „Politici“ od 16 okt. o. g. izlazi na stranici „Kultura“ članak pod naslovom „Otvorena izložba OBDUKCIJA BUNDE OD CRNOG ASTRAGANA“, sa fotografijom likovnog eksponata autora izložbe. Ovaj tekst daje punu potvrdu mojih stavova iznetih u pomenutom tekstu „Odlazi“, pa se nažalost, samo potvrđuje kontinuitet sunovrata jednog vodećeg dela likovne umetnosti.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime