Odlivom mozgova Srbija izgubila milijarde

0
1204

2014-08-24_173201Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se nalazi na 141. mestu po odlivu mozgova na rang-listi od 144 zemlje. Iza nas su samo Burundi, Haiti i Alžir. Za državu od sedam miliona stanovnika to predstavlja ozbiljan ekonomski, ali i društveni problem. Prema grubim procenama, u belom svetu se nalazi više od 5.000 doktora nauka iz Srbije, a isto toliko ima i mladih istraživača.

Profesor dr Vladimir Grečić, koji decenijama proučava iseljavanje, procenjuje da je od 1990. Srbiju napustilo bar 40.000 stručnjaka sa visokom školskom spremom. Na svakoga je potrošeno otprilike 300.000 dolara, pa se tako dolazi do gubitka od neverovatnih 12 milijardi dolara.

Srpska dijaspora broji oko četiri i po miliona ljudi, od čega se procenjuje da je 500.000 do 600.000 njih napustilo zemlju od početka devedesetih do danas. Samo u prošloj godini kofere je spakovalo i u svet se uputilo više od 30.000 naših ljudi! Mladi ljudi nerado ostaju u Srbiji, jer ne vide nikakvu perspektivu, niti imaju ikakvu nadu da će ikada doći do posla. Najčešće odlaze u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Švedsku, Francusku i Italiju… Prema zanimanjima najviše je otišlo lekara, elektroinženjera, IT stručnjaka i mašinskih inženjera. Migranti su sve mlađi i sve obrazovaniji, a među njima prednjače muškarci. Ako je suditi prema podacima nemačkih imigracionih vlasti, prosečan migrant ima 24,2 godine, a iseljenici iz Srbije u SAD imaju između 25 i 34.

Seobe visokoobrazovanih su tek 1958. zvanično nazvane “odlivom mozgova” kada je opisano doseljavanje britanskih akademaca u SAD. Trebalo bi naglasiti da odliv mozgova nije svojstven samo Srbiji, već se to dešava u većini zemalja sveta, osim u Americi koja konstanto beleži takozvani “priliv mozgova”. Od početka devedesetih u srpskoj naučnoj zajednici uočava se manjak od tri do pet hiljada istraživača od 35 do 50 godina! Samo sa elektrotehničkog fakulteta u Beogradu zemlju je od 1990. do 2000. napustilo 1.200 diplomiranih inženjera. U institutu za molekularnu genetiku od osnivanja do danas, otkaz je dalo više od 150 zaposlenih koji su uhleblje pronašli na Zapadu.

Da Vas podsetimo:  NATO želi da reši balkansko zaleđe

Ankete koje se vrše pokazuju da čak 60 odsto studentske populacije na svim fakultetima razmišlja o odlasku u inostranstvo. Recimo, 90 odsto ispitanih studenata veterine iz Beograda razmišlja da ode. Većina njih ima prijatelje i kolege iz struke u inostranstvu, i to su kanali na koje najčešće računaju oni koji žele da odu. Glavni
razlozi se svode na spore i nedovoljne promene u društvu, neizvesnost sutrašnjice, nizak nivo životnog standarda, političku nestabilnost…

U bivšoj Jugoslaviji imali smo predstavnike u OECD, pravili su nacionalni izveštaji o imigracionim politikama. Od 1990. prestaje taj interes. Srbija ni danas nema ni jedan papir o preduzetim merama da se ublaži ili uspori proces „odliva mozgova“. Čak se stiče utisak da se on i podstiče kako pametni i obrazovani ne bi pravili probleme aktuelnoj vlasti, jer je ona, po pravilu, uvek sama sebi dovoljna.
Ako smo do devedesetih imali umereno emigriranje, u poslednjih petnaest godina kreće galopirajuće! Jednostavno ko god nešto može pokušava da ode i niko se oko toga u državi posebno ne sekira, a morao bi. Pre svega što korišćenje umova iz dijaspore može da pokrene svaku državu, a posebno Srbiju, ovako posustalu i na ivici bankrota.

Problem je što bi neko od najodgovornijih u državi trebalo time najozbiljnije da se pozabavi. Umesto što se traže ljudi koji će puniti džakove peskom ili biti pozivani na nekakve improvizovane i besmislene radne akcije, mnogo je pametnije izvršiti mobilizaciju iseljenih i u prvoj fazi, makar na daljinu uključiti ih u razvoj matice.
Pogotovu što većina otišlih posle izvesnog vremena provedenog u inostranstvu prosto sanja da se vrati u zemlju. U drugim državama koje se ozbiljno bave svojim „odlivom mozgova“ oni su podeljeni u nekoliko kategorija: povratak neuspelih, povratak konzervativaca (oni koji nisu uspeli da se uklope u kulturni milje zemlje u koju su otišli), povratak penzionera, i povratak inovatora, zainteresovanih za razvoj svoje zemlje.

Da Vas podsetimo:  NEMCI SVE SIROMAŠNIJI

Proces razvoja u mnogim državama usporen je ili zaustavljen upravo zbog nestašice ili strukturne neusklađenosti kvalifikovane i stručne radne snage, ali u Srbiji kao da se niko time ozbiljno ne bavi. Ili, pak ne umeju adekvatno da sagledaju problem.

Međunarodna organizacija za migracije IOM lansirala je čak i programe za povratak i reintegraciju visokostručnog i kvalifikovanog osoblja. Programi koje je IOM u zemljama Latinske Amerike sproveo još pre dvadesetak godina nudili su povratnicima seriju podsticaja – pokriće troškova preseljenja, pomoć za integraciju, dodatak na platu, zdravstveno osiguranje, opremu za obavljanje profesije… Programi su obuhvatali i specijalizovane službe „job broker“ i administrativnu podršku za pomoć pojedincima. Rađene su i čitave kampanje za povratak stručnjaka iz razvijenih zemalja.

Srbija, nažalost, nije ni pokušala da napravi takav program, bez obzira na broj eventualnih povratnika. Ono što je ključno to je da bi ovakav pristup dosta doprineo vraćanju jednog preko potrebnog poverenja intelektualne srpske dijaspore u maticu i obrnuto.

Posebno što je Srbija već doživela jedan talas povratnika posle 2000. godine, ali ne postoji nikakva analiza ni o broju, ni o rezultatima.

I umesto da to postane nacionalni prioritet broj jedan za razvoj zemlje, vlasti u Srbiji šalju jasnu poruku da oni nemaju ni vremena, a ni želje, da se bave sopstvenim kapitalom izraženim u ljudima. Daleko im je jednostavnije da daju razne povoljnosti i podsticaje nekakvim samo njima znanim investitorima, koji će sa njima podeliti profit. A rezultat je svakim danom sve vidljiviji i tragičniji: još više nezaposlenih i još više onih koji hoće da okušaju sreću u inostarstvu, gde veruju da će njihovo znanje i rad moći doći do izražaja.

Poslednji primer sa Lukom Bojovićem, jednim od naših najtalentovanijih matematičara i fizičara, to najbolje potvrđuje. Iako je položio prijemni za prestižni Kembridž, umesto da mu se finansijski pomogne i pronađe zakonski način da se po završetku studija vrati u zemlju, njemu se šalje poruka da i u Srbiji ima dovoljno dobrih fakulteta, i da ne mora po znanje na Kembridž!

Da Vas podsetimo:  Prebilovci

Ukoliko uspe da ode, da li mislite da će Luka poželeti da se ikada vrati u Srbiju?

Aleksa Milidrag

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime