Odlučiće Šapić i glasovi onih koji ostanu ispod cenzusa

Realno gledano, bez obzira na Vučićeva femkanja („velika je verovatnoća da ćemo da izgubimo“), SNS jeste i dalje favorit, ali rezultati ovog, kao i prethodnih istraživanja jasno sugerišu da se ovaj put ipak neće baš samo jednostavno prošetati do pobede.

„Trojna“ opoziciona formacija (Đilas-Janković-Jeremić), ovaj put još proširena mogućim i verovatnim partnerima, beleži blagi rast, a i Aleksandar Šapić stoji „kano klisurina“ na vrlodobrom dvocifrenom rezultatu.

SNS je za manje od dva meseca izgubio oko dva procentna poena, što se može tumačiti negativnim efektom jesenjih gužvi i haosa na radovima zakrčenim beogradskim ulicama – i što je verovatno navelo Aleksandra Vučića da se posledih dana još neposrednije i lično uključi u beogradsku kampanju.

U suštini, i to je možda osnovni nalaz ovog istraživanja, ključ pobede SNS-a na beogradskim izborima (ako ostavimo po strani moguće izborne mahinacije) leži ne toliko u njihovom sopstvenom rezultatu, koliko u „rasutim“ opozicionim glasovima onih koji verovatno neće uspeti da pređu cenzus. I zato je Vučićeva očigledna namera da tih opozicionih lista ispod praga cenzusa bude što više.

U igri malih brojki uvek su moguća najveća iznenađenja i obrti. (Zato smo, recimo, uvek znatno sigurniji u vrh i sredinu, nego „dno“ tabele.) Ali kako trenutno stvari stoje, cenzusu se mogu nadati samo još Beli, Dveri i Radikali – ali daleko od toga da im je prolaz zagarantovan. Naprotiv. Bliži su ostajanju ispod crte. A što se svih  ostalih tiče, njihov samostalan izlazak na beogradske izbore predstavljao bi samo gorko razočaranje za njihove pristalice i – veliku radost za SNS i Aleksandra Vučića.

Zašto je ponuda u anketi bila baš takva, a ne drugačija? To je, barem dok se izbori ne raspišu i liste ne zaključe, uvek stvar istraživačke procene, informacije i intuicije. Naravno da je moguće da će stvari, tj. liste na kraju izgledati drugačije. Pre svega, vrlo je moguće da će SNS i SPS ponovo ići zajedno – što bi onda njihov rezultat u zbiru podiglo na negde između 37 i 40 odsto – a i ova grupacija oko Đilasa, Jankovića i Jeremića na kraju može biti uža, ali možda i još šira.

Iako oni trenutno nisu bili u fokusu, eventualni vanredni republički izbori daju nešto drugačiju sliku. (Da ne bude nesporazuma, u pitanju je takođe Beograd, tj. ispitanici sa teritorije Beograda, ali se tražio odgovor na pitanje za koga bi glasali na, eventualnim, vanrednim parlamentarnim izborima.) Dakle, odgovor na ovo pitanje dosta se razlikuje u odnosu na ono koje se ticalo izbora za skupštinu Beograda, odnosno, znatno je povoljniji za vlast (kako SNS, tako i SPS), ali i za neke opozicione stranke (DS, Dveri), što se može tumačiti kako znatno većom stopom neizjašnjenih i/ili neopredeljenih (gotovo 40 odsto) kada su ovi drugi izbori u pitanju, kao i činjenicom da ovde u vidokrugu nije bilo „beogradskih igrača“ (Đilas, Šapić, „Ne davimo Beograd“).

Sve u svemu, ovako stvari trenutno stoje kada je o Beogradu reč. A pretpostavljamo da će se do narednog istraživanja situacija dodatno razbistriti, makar u smislu izvesnosti ko će sa kim definitivno ići, te će i eventualna izborna projekcija moći da bude pouzdanija.

Đorđe Vukadinović

vreme: 01 – 10. novembar 2017.

reprezentativni uzorak

ispitanika: 1200

ODGOVORI  ISPITANIKA  NA  PITANjA

(Beograd, novembar, 2017)

Videti još:

Istraživanje NSPM: Beograd – SNS 33,8 odsto; Đilas, Janković, Jeremić 27,7 odsto, Šapić treći