Odluke Srba su racionalne

Naš neprijatelj je isti onaj koji je i neprijatelj svih drugih naroda na svetu u poslednjih nekoliko vekova- zapadni imperijalizam, a borba je jedino racionalno rešenje

Sve same laži
Koliko puta ste čuli da treba da budemo manje emotivni u svojim političkim odlukama, da više vodimo računa o sopstvenim interesima, a ne da uludu stradamo, da se ne zanosimo mitovima. Sve su to laži. Političke odluke srpskog naroda su potpuno racionalne. Posle se za slobodu naravno borimo srcem, uz mnogo emocija i oslanjanjem na svoje mitove i predanja iz kojih crpimo snagu i kada je u sebi više ne osećamo.

Naš neprijatelj je isti onaj koji je i neprijatelj svih drugih naroda na svetu u poslednjih nekoliko vekova- zapadni imperijalizam. Izraz treba shvatiti kao politički, pa geografskom tu dodajem i Tursku i Japan.

Šta nam je taj imperijalizam namenio kao sudbinu (bio on pod Turskom, Austrijom, Nemačkom, SAD, u kombinaciji sa Britanijom, ili kao danas svih zajedno)? Namenio nam je da nas nema. Nestajanje Srba kao političke činjenice je zajednički imenitelj svih imperijalizama.

Odatle sledi da je borba jedino racionalno rešenje.

Svi pozivi da se nekako sakrijemo, u stvari su poziv da nas unište bez borbe. Kada bi imperijalizam pobedio nama sledi nestajanje.

Dva orijentira
Zapadni imperijalizam nam je ključni neprijatelj i borba protiv njega su dve osnovne stvari koje bi svako dete u osnovnoj školi moralo da nauči kao glavne orijentire u savremenom svetu.

Kao što ispravno kažemo da se Rusija bori protiv NATO-a, boreći se protiv neonacističkog režima u Kijevu, tako i ustaštvo bez podrške zapadnog imperijalizma nikada nije moglo da nas ugrozi. Ono je užasno, opasno, ali snaga ustaštva je u nemačkom imperijalizmu. Otuda se i borba ne sme fokusirati na borbu samo protiv ustaštva.

Ista je stvar sa Albancima. Šta je njihov iredentizam bez imperijalizma Turske, pa Austrije i Italije, pa Nemačke, pa SAD, pa sada opet Turske? Opasna ideologija, ali bez snage da ugrozi srpske interese.

Bez imperijalnih uticaja nikakve podele na Muslimane (danas Bošnjake) i Srbe u BiH uopšte ne bi ni nastale, niti bi se ti odnosi rasplamsali u rat.

Da li imamo problema sa ekstremnim Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, naravno, ogromnih problema imamo sa svima njima. Ali je suština problema izvan i pre njih – u zapadnom imperijalizmu. I ako sa te činjenice skinemo pogled makar za trenutak napravićemo sebi ogromnu štetu.

Idiotizam o „slonovima i travi“
Često se, a meni se čini sve češće, ponavlja kao istina jedna besomučna laž: „kad se slonovi tuku strada trava“.

Tačno je da se imperije međusobno tuku oko sfera uticaja, ali je izreka uvek bila propagandna laž, zato što je sugerisala porobljenim narodima (travi) da treba da ostaje po strani u tim sukobima. Prvo, kao da trava može da se pomera. A drugo, kao da nakon pobede nekog od slonova travi može biti bolje. „Trave“ nema pa nema, nezavisno od ishoda i nije nikakva uteha što će se njome hraniti jedan, a ne drugi slon.

Pravi odgovor je – bori se da ne budeš trava po kojoj slonovi gaze.

Međutim, ponavljanje ove kolonijalne propagande danas, kao izraz naročite pameti, ima još maligniji smisao.

Danas nije reč uopšte o borbi imperijalnih sila. Danas je borba protiv zapadnog imperijalizma. I najveći teret te borbe nose Rusija i Kina. Sa ogromnim izgledima da posle više vekova zapadni imperijalizam u narednih samo nekoliko godina bude istorijski poražen.

Danas je neverovatna šansa svih manjih naroda da stanu u stroj borbe Rusije i Kine i time znatno olakšaju pobedu, smanje ukupne gubitke, obezbede da za vekove pred nama polja budu njihova i da „trava“ daje plodove koje kolonijalisti i neokolonijalisti neće nemilice iznostiti iz njihovih domovina.

Srbija
Kada je Srbija u pitanju, onda je biti uz Rusiju, ne da bi nas zaštitila, nego da bismo zajedno pobedili, jedini racionalni politički stav. I štititi interese Kine. Zato što su to i naši interesi. Izvan pobede nad imperijalizmom, danas se to zove borba za „multilateralizam“ (nekada u Nesvrstanima „borba za aktivnu miroljubivu koegzisteniciju“) i poštovanje međunarodnog prava, nema i ne može se ni zamisliti nekakav „srpski interes“.

Slamanjem zapadnog imperijalizma mi rešavamo 90% svih otvorenih pitanja i sa Albancima na KiM, Bošnjacima u BiH i Hrvatima u Hrvatskoj. Rešavamo pitanje ekonomske politike mogućeg (podvlačim, mogućeg a ne datog) sopstvenog održivog razvoja i dolazimo u poziciju da rešavamo savremene probleme od obrazovanja do zaštite životne sredine.

Još konkretnije
Ili sasvim konkretno – militarizacija tzv. Kosova koju sprovodi Turska. Da li je racionalno osloniti se na Brisel, Nemačku i SAD u cilju rešavanja tog problema, ili na Rusiju i Kinu. Jedino racionalno rešenje je imati najbolje moguće odnose sa Rusijom i Kinom, a da bi oni reagovali pravovremeno, prvo moraju da slome SAD i Brisel i ako im je Srbija saveznik u toj borbi, onda će i oni nama biti saveznici sutra za naš suverenitet. Kakve emocije, potpuno racionalan pristup.

Naslage defetističkih poruka koje sve imaju zajednički imenitelj, da se ne treba boriti i da je borba i kada nam se čini da je bila uspešna u stvari bila pogrešna, vladajuća grupacija samo obilato koristi. Nije ih ona izmislila. Zato borba protiv tih laži mora biti zadatak svakog od nas na svakom mestu i u svakoj prilici. Baš mislim na intelektualne krugove. Narod nema dilema – on je u osnovnim pitanjima potpuno racionalan i uvek bira pravi put.

Važno je da te koprene skinemo i ne prestanemo da ih skidamo, jer su onda stvari jasne i daju snagu ujedinjenja svih napora ka slobodi.

Šta tu otvaranje ili ne otvaranje „klastera tri“ na putu ka EU uopšte znače, osim kao navlačenje još jedne koprene.