Odrešili se! (2)

1
155

Odrešili se! (2)

Pre neki dan sam objavio tekst – Odrešili se! Bilo je dosta komentara – i pozitivnih, poneki i negativan, ali oni za ovo javljanje nisu značajni. Izdvojio sam dva koji bi za nastavak započete teme mogli biti značajni.

Moja prva premisa kad govorim o predloženim kandidatima je da biramo one koji imaju najviše šansi za pobedu, a druga da pokušamo da svakog od obećavajućih kandidata kandidujemo za mesto gde će njegovi kvaliteti najbolje doći do izražaja. Jedan fb prijatelj je to ovako izrazio:

„Da se razumemo, juče sam rekao da ću glasati i raditi kampanju za Generala. Iako se nismo slagali, iako me praktično oterao iz stranke „onomad“. Ne radim to zbog njega već zbog svoje dece i porodice. I tu je kraj na tu temu.

Ako se pak ispostavi, u narednim danima, da je Aleksić taj koji je bolji u istraživanjima, i on bude taj, radiću kampanju 110% i glasaću za njega. I ima da nateram sve koje znam da glasaju, kako umem. Prosto, šta tu nije jasno.

Ako se pojavi neko treći i za njega ću…….valjda je svima jasno.

Elem, zabole me ko je kandidat, čiji je član, odakle je…….glasam i za crnog đavola samo da im vidim leđa. Jel treba još da crtam, jebo te život!?!?”

U potpunosti podržavam ovaj stav. A u vezi aktuelne dileme – ko je bolji predsednički kandidat, Zdravko Ponoš ili Miroslav Aleksić, najpre bih se založio da u borbi za “svog” kandidata sačuvamo i onog drugog, ako je kvalitetan, a ja mislim da su kvalitetni i jedan i drugi.

foto: Miroslav Miki Aleksić

Mislim da je Aleksić jako kvalitetan kandidat – jedan od najperspektivnijih mladih političara koga bih voleo dugo da viđam na političkoj sceni Srbije, po nekim parametrima čak i bolji od Ponoša, ali smatram da je Ponoš bolji kandidat za mesto Predsednika. Možda to zvuči nelogično, ali ja polazim od toga da će budući predsednik delovati u okviru ustavnih ovlašćenja koja su znatno uža od onoga što sadašnji predsednik radi – tu Ponoš može dovoljno dobro da pliva, a Aleksić je mlad i bilo bi šteta limitirati ga na jednoj takvoj poziciji, te da bi ga trebalo sačuvati za neku od najodgovornijih izvršnih funkcija, što bi bilo bolje i za njegovu dalju političku karijeru. Tu odmah moram da pomenem i Mariniku Tepić o kokoj takođe mislim sve najbolje.

Da Vas podsetimo:  Kako sam propustio priliku da postanem političar
Foto: Zdravko Ponoš
Foto: Zdravko Ponoš

Uzgred, nije mi jasan stav Narodne stranke ni što se tiče Ponoša ni što se tiče Aleksića. Vuk Jeremić, je stari politički “vuk” i ja jednostavno ne verujem da se on ne slaže sa ovim političkim rezonima. Veoma cenim ono što pre neko veče reče kod Danice Vučenić u emisiji “Iza vesti”, da se ovo iskakanje SSP (ne mislim da je to dobro) oko Ponoša, neće odraziti na njihovu saradnju sa SSP-om, jer tu grupaciju vidim kao kostur nastupa na predstojećim izborima, uz želju da im se pridruži što više “pravovernih” stranaka i pokreta. Cenim što su njih dvojica – Đilas i Jeremić, prevazišli svoje nekadašnje nesporazume iz DS-a, kad su obojica bili članovi te stranke i na ovom mestu apelujem i na sve ostale aktere da u interesu višeg cilja, zaborave svoje međusobne animozitete.

Inače, kada bih ja bio selektor, ja bih ove funkcije malo drugačije rasporedio. U pravu je Boško Obradović kad reče pre neki dan u utisku nedelje kod Olje Bećković, da lideri stranaka treba da preuzmu direktnu odgovornost (dobro, on to reče sebe radi, inače su mu ostali stavovi koji se tiču spoljnog faktora – katastrofa), a ovde pre svega mislim na Đilasa i Jeremića. Imajući u vidu Jeremićevo bogato iskustvo na međunarodnoj političkoj sceni, mislim da bi on bio idealni represent Srbije na mestu Predesednika. Po istoj logici mislim da bi Đilas bio idealan premijer. Uz njega bi dve čelne funkcije u Vladi, u rangu potpredsednika poverio Mariniki Tepić i Miroslavu Aleksiću (ova dva globalna resora bih podelio po nekoj unutrnjoj logici, s tim što bi njih dvoje mogli da imaju i svoje pojedinačne resore. Razmišljajući dalje moralo bi se tu naći mesta i za ovu novu, po meni drugu po značaju grupaciju – ekologe i Zelenoviča. Zelenović bi mogao da bude i treći potpredsednik za grupaciju poljoprivrede i srodnih resora, dok bi Ćuta bio idealni ministar ekologije.

Da Vas podsetimo:  SAMO SE KOKOŠKA HVALI, ONIM ŠTO JOJ JE POSAO...

I tu bi moje želje stale što se tiče strategije “više kolona”. Veoma cenim stav novog lidera PSG-a Pavla Grbovića, koji je odmah stao iza predloga SSP-a za Ponoša kao predsedničkog kandidata, uz želju da se njegova stranka priključi grupaciji SSP – Narodna stranka. Na ostale, naročito one iz bivšeg pokreta Zajedno za Srbiju, Ne davimo Beograd, Jedan od 5 miliona i dr. takođe apelujem da se priključe jednoj od te dve grupacije. Mislim da ne bi bilo dobro da se formira i treća grupacija.

Eventualnu treću grupaciju prepuštam DSS-u – oni su nepopravivi, gori nego kad ih je Koštuica vodio – predlažu za predsednika Vojislava Mihajlovića, unuka Draže Mihajlovića, poznatijeg pod imenom dedino unuče. U tu kolonu bih svrstao i Tadića, koji nađe baš sad da okuplja “snage demokratske levice” i time, neposredno pred izbore, ruši nastojanja za objedinjavanjem opozicije.

Dođosmo i do kandidata za gradonačelnika Beograda. Vlast je kao svog kandidata isturila Šapića, o kome mislim sve najgre, ali ga ne treba potcenjivati. Isto mislim i o Vučiću, ali on redovno pobeđuje na izborima. Tu treba isturiti nekog od kandidata sa najvišim rejtingom, jer ako izgubimo Beograd, džabe smo krečili.

Apsolutno se ne slažem sa predlogom da to bude Dobrica Veselinović ili neko drugi iz pokreta Ne davimo Beograd, iako o njihovom radu mislim sve najbolje, ali plaši me da bi takav kandidat mogao proći kao ona mala – više joj se niko ni imena ne seća, što je uoči prethodnih izbora umislila da je ona sama dovoljna da sa pokretom “Jedan od 5 miliona”, izađe samostalno na izbore i dobila je valjda nešto oko 1% glasova. A konkretno, kad je reč o Dobrici Veselinoviću, njemu ne mogu da zaboravim ni stav na jednom gostovanju u Utisku nedelje kod Olje Bećković, kad je na direktno pitanje voditeljke – šta misli o Draganu Đilasu, odgovorio – Ne znam, ali meni se taj čovek iz nekog razloga ne dopada. To je stav koji govori da je čak i on naseo na stravičnu negativnu kampanju koju vlast vodi protiv tog čoveka, što u najmanju ruku nije pošteno prema Đilasu i svemu onome što čini za opzicioni pokret u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo ...“

Ali, aman ljudi, gde nađoste da za gradonačelnika predlažete Vladetu Jankovića! To je čovek bez harizme – ono što bi u narodu rekli “nit smrdi nit miriše” (jeste ovo jako, ali rizikujem i tu svoju nekorektnost za ovog danas korektnog penzionera) samo da odustanete od tog predloga – zaslužujem to sa svojih preko 300 tekstova protiv ove vlasti. Služio je onog zamlatu Koštunicu sve dok ovaj nije shvatio da nije za politiku i samopenzionisao se, potom kapitalizovao takvu službu ambasadorskim mestom u Londonu, vratio se, otišao u penziju i danas u svojim devedesetim uživa, kao što gore trekoh, u status korektnog penzionera.

Za tu funkciju treba neki mlađi ‘ajduk, a ne penzioner. Ništa tu ne pomaže već viđena mudrolija (Radoičić – Vesić) određivanjem nekakvog pratećeg tima kao njegove podrške. On garantovano gubi od Šapića. Ako je to kandidat, povlačim sve ono što sam napred rekao protiv kandidata iz “Ne davimo Beogra”. Što se niste setili Bože Prelevića – čovek jeste odbbio kandidaturu za predsednika – verobvatno je video podrške koje dobija Ponoš, pa nije hteo to da kvari, porazgovarajte ponovo sa njim o kandidaturi za gradonačelnika Beograda. On pobeđuje Šapića garantovano.

A kad smo već kod toga da nastavim ono gore započeto o Jeremiću i Đilasu. Ukoliko bi oni ostali po strani, bez neke konkretne funkcije – tu ne ubrajam partijske lidere, onda bi ne samo opozicioni tim bio oštećen, već bi i sav njihov dosadašnji rad bio obesmišljen. U takav tim ja ne verujem.

*U mom selu ima jedan opančar.

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

 

 

 

autor:Dragiša Čolić

 

1 KOMENTAR

  1. Ne mogu da se otmem dojmu, sa koliko entuzijazma je „rušen“ Boris Tadić, prvi koji je stvarno počeo da predaje ili prodaje ili IZDAJE KiM. I ne samo KiM, nego mnogo toga i više i šire, ali KiM je bio najočegliedniji primjer. Nije se glasalo za Tomu Nikolića, već protiv Tadića. Koji je rezultat svega , nakon ove vremenske distance ? SNS sa Nikolićem i sada Vučićem je IZDAO mnogo , mnogo više Drzavnih i Nacionalnih interesa od prethodnika. Da li sada imamo priliku da ponovim istu grešku ?? Da , do sada se pokazalo da i od onih loših , ima još mnogo gorih . Svaki kandidat ili partija bi se morala kristalno jasno izjasniti o 1. Pitanju KiM , 2. Srebrenica , 3. NATO , 4. Europska Unija
    Tko „padne“ na jednom od 4 osnovna pitanja, trebao bi izgubiti svaku šansu u izbornoj trci . Po ovoj logici, mnogi nabrojani i favorizirani kandidati od autora, bi morali odustati. Marinika Tepić, „Moramo“, sa Ćutom i Zelenovićem su se se decidirano izjasnili da je u Srebrenici bio “ genocid “ !!
    Slušam neki dan Djilasa koji kaze…“ znam da se EU prema nama odnosi nekorektno, ali kada mi dodjem na vlast, mi ćemo njima dokazati……….“ . Ne zelim nikoga koji ima zelju da nešto što svi mogu da vide i shvate, “ njima dokazuje “ !! Vuk Jeremić i Boris Tadić su bili dovoljno dugo na vlasti, da ih dobro poznajemo kakvi su, i da ih više nikada ne bi pozelili, ili ćemo reći da su oni ipak manje IZDALI od Vučića……. To mi baš i nije neki faktor zbog kojeg bi nekom dao glas. Svi kandidati bi morali da brane ISKLJUČIVO SRPSKE DRZAVNE I NACIONALNE INTERESE. Neupitno je i da „zapad“
    ima svoje kandidate. Takvi će braniti Srpske interese samo kad nisu u koliziji sa zapadnim, i kada im bude ugrozen opstanak, jer Narod prepoznaje IZDAJU. Da li znamo tko su ti „prozapadni kandidati“?
    Da ne bude krivog tumačenja, većina nas jeste za EUROPSKU UNIJU, ali i to da se ta unija prema nama ophodi i ponaša sa duznim poštovanjem. E U itekako ima alternativu , kao što su i oni za nas izabrali alternativu da nam otimaju teritoriju, da nas omalovazavaju i da od prijema ostanu samo bezbrojni zahtjevi od čijih ispunjenja bi mogli ukinuti sami sebe. Tvrdim da bi glasove morali dati isključivo onima koji će sigurno u prvom planu imati odbranu Drzavnih i Nacionalnih interesa, a da bi se to ostvarilo, moramo dati sve od sebe da prepoznamo i ukazemo na „one druge“ ! Jedan od puteva jeste da natjeramo kandidate da se izjasne na ova četiri osnovna pitanja !

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime