Odustajanja nema, zato evo realnog stanja u Srbiji

Kažu da upornost i doslednost daju rezultat. Iako se ponekada čini da je sve uzalud, odustajanja nema. Zato evo realnog stanja u Srbiji.

Jug Srbije u potpunosti je okupirana albancima. Opkolili su Niš, odavno rade u državnim institucijama. Istok Srbije je kineska republika. Idite do Bora da vidite table na kineskom jeziku. Svaki četvrti građanin boluje od nekog oblika kancera. Zapadnu Srbiju čeka isto to. Severna Srbija je vlasništvo šeika. Jedino se centralna Srbija nekako drži ali im dovode masovno „migrante“ pa se ne zna koliko će još moći da se odupiru.

Trebalo bi da znate da Vučić nije vlast, nije ni predsednik. Te 2012. godine su ljude sa Kosova i Metohije prevozili da glasaju van svog mesta boravka. Time je prekršen Ustav Srbije. Od tada vlast pripada narodu ali narod to ne shvata jer su ga uvukli u politički matriks.

Nametnuli su ljudima da misle da im treba vlast, da ih neko vodi kao stado ovaca. Ljudi treba da se organizuju i izaberu među sobom nekog domaćina kome će Otadžbina Srbija biti bitnija od života.

„Srbija je administrativno podeljena na 29 upravnih okruga (plus grad Beograd koji ima poseban status), kao i na 5 statističkih regiona. Pored toga, zemlja se sastoji od dve autonomne pokrajine, Vojvodine i Kosova i Metohije, uz centralnu Srbiju.“

Beograd poseban status? Imamo „Vatikan“ u Srbiji. Državu u državi. Zato ostatak Srbije propada, ruši se. Primer Kuršumlija gde je i centar grada u užasnom stanju. Koliko su sela uništena to vidi svako u okruženju svog grada. Nekada su nas sela hranila i branila. Sada se sve uvozi. Ljude sa sela primoravaju da prodaju svoje proizvode za neki mizerni iznos koji ne pokriva ni osnovne troškove.

Ono što treba ljudi da urade kada se organizuju je ukidanje posebnog statusa Beograda i autonomije Kosmeta i Vojvodine. Dodeliti im samo status okruga kao i ostalim okruzima.

Svaki okrug treba izabrati nekog domaćina koji će pored svog posla za koji je školovan, obavljati i posao upravnika regiona za šta će dobijati platu koja će biti primerena a ne astronomska kao što na primer Dušan Bajatović direktor „Srbijagasa“ prima platu 34.000 evra mesečno. Svako će raditi svoj redovni posao kao dobar srpski domaćin i neće biti političkih parazita. Jedino tako može da se razvija zemlja i da radnici imaju normalnu platu a ne da im daju samo 50.000 dinara što je manje od propisanog minimalca.

Još jedna veoma bitna stvar, svi sporazumi, ugovori, prodaje, svu štetu koja je učinila nelegitmna vlast mora se poništiti jer kao što sam navela, oni nisu vlast, ne mogu izbori biti legalni dok se ne oslobodi Kosmet ili proglasi okupacija tog dela teritorije Srbije.

Svi izbori od 2012. godine do danas, kao i ubuduće, nisu legalni bez da se ispuni ovaj uslov. Krediti koje je uzimala neligitimna vlast na čelo sa Vučićem su njihovi lični dugovi, ne naroda koji živi u Srbiji.

Sreća u nesreći jeste to da nisu legitimna vlast ali narod što pre treba da otvori oči, kako ne bi ostali bez Srbije a na tome se ubrzano radi dovođenjem azijata i afrikanaca koji će biti veoma brzo većina. Ako se narod ne probudi, Srbije neće biti!

Isti obrazac preporučujem svi zemljama. Bez privilegovanih, bez političara, svi da rade i svi da imaju dostojanstven život. Onda neće biti gladi, siromaštva, dubokih država, „elita“. I ne, ovo nije komunizam. Ovako su živeli naši preci još u praistoriji i nije bilo ratova!

Autor: Kosovka Devojka