Pre tri nedelje (26. februar 2019.) najavio sam promenu vlasnika portala www.koreni.rs a o razlogu da portal predam (besplatno dam) drugima, napisao sam: „Zaustavlja me život koji tvrdoglavo otkriva istinu da sam svaku godinu koja dolazi i koja prolazi sve stariji, a zdravlje se zainatilo i neće da bude onakvo, kakvo je bilo bar pre jednu deceniju“.
Kompletan tekst je u rubrici „Aktuelno“: Novi vlasnik portala koreni.rs . Nekoliko dana posle objavljene ponude za preuzimanje portala javilo se devet zainteresovanih. Od tih devet, posle razgovora o planovima i predlozima na radu portala, ostalo ih je troje a rok za slanje prijava zainteresovanih je do kraja marta. Posetioce Korena molim da ne zamere što u tekstu koji sada čitate ponavljam i nešto o čemu sam ranije pisao ili govorio. Uvek sam imao potrebu da ponavljam ono što smatram važnim i za šta mislim da o tome treba upoznati javnost.
Nedelje u bolesničkoj postelji, nekoliko meseci pre zadnje četvrtine sedme decenije mog života bile su plodonosne i pored toga što ni žuč, ni moje srce, ni bubrezi, ni… nemaju snagu koju su imali pre nego što su zadnjih godina udruženo počeli da štrajkuju i po ko zna koji put me slali u bolnicu. Verovatno se pitate šta je „plodonosno“ u neizvesnosti i neprospavanim noćima u kojima sam satima razmišljao o ljudskim životnim vrednostima? Plodonsan je moj zaključak da su neka od mojih ubeđenja godinama bila pogrešna i nekorisna. Jedno od njih je i ćutanje o tome koliko ste, kada ste i gde ste pomogli onima kojima je pomoć bila potrebna, kao i koliko i u čemu danas i sutra možete biti od koristi zemlji u kojoj ste rođeni i narodu kome pripadate. Ćutanja o tome nije vrlina skromnosti, već greh. Ne samo moj, već neoprostiv greh mnogih ljudi i tamo i ovde, od kojih neke i lično poznajem, a koji su mnogo činili i mogu da učine za zemlju i narod. Njihove aktivnosti i agažovanja su u Srbiji prećutkivani i nepoznati. O tome su ti ljudi ćutali, kao što sam i ja dosta ćutao. Moćnici iz Srbije i izvan nje, koji nisu mogli ni da „prismrde“ važnim odredištima i centrima moći u zemljama zapadne Evrope, izmišljali su i uz pomoć (ne)ljudi kakve je lako naći među Srbima, širili su svakakve laži i glasine o meni… da sam šiptarski plaćenik, izdajnik, lopov čudnog porekla, peder, član neke srpske terorističke organizacije, a nikada mi nisu rekli koje… Na njihovu žalost uvek sam bio i ostao suprotno: normalan i iskren čovek i Srbin, koji voli žene i svoj narod i ne mrzi druge. Retko sam reagovao na bljuvotine. Posebno iznenađujeće je da laži o meni nisu izmišljali i širili bosanski Muslimani, Hrvati ili Šiptari. Smrad se pokretao i širio od srpskih „patriota“, a u biti iskomplekiranih slabića, moralnih nakaza, ljigavaca, idiota i idiotkinja ispunjenih zavisnošću i mržnjom… Cilj izmišljanih smrdobajki (i o meni i o drugima) bio je da se umanji kredibilitet i mogućnost pojedinaca koji su mogli da učine za zemlju i narod ono što nisu mogli „oni“, od kojih se očekivalo da to učine. Verovali ili ne, Srbi su sabotirali i napore u sprečavanju širenja slike o Srbima kao zlom i genocidnom narodom. Oni kojima je bio posao, plaćen novcem naroda Srbije, da političkim centrima i uredncima medija u zapadnim zemljama dostave dokaze da su mnogi od zločina nad Srpskim civilima predstavljani kao zločini srpske vojske nad Hrvatima, Muslimanima iz Bosne ili Šiptarima na Kosovu, nisu to činili. U tome su čak sprečavali i sabotirali ljude koji su to činili o svom trošku i koji su u svetu mogli da dođu do uticajnih političara i važnih institucija, glavnih urednika medija i poznatih novinara i tv reportera… Njihova, tada i sada, nerazumljiva pasivnost u mnogome je doprinela verovanju da je građanski rat na prostoru bivše Jugoslavije vođen samo iz razloga što je Srbija okupirala delove Hrvatske, Bosne i Kosova i da su Srbi jedin narod na Balkanu čija je vojska činila masovne zločine i silovanja.
Sve dok javnost zapadnih zemalja bude verovala da su Srbi zaista takvi kakvim su ih medije decenijama predstavljale (što je bila i ostala potreba i pomoć njihovim političarima za donošenje odluka koje su u suprotnosti međunarodnom pravu) Srbija će biti gubitnik. Suprotno moćnim idiotima u Srbiji i iz Srbije, koji su kočili istinu o svojoj zemlji i svom narodu, bilo je u Srbiji i onih ljudi koji su znali koliko je važno širiti istinu. Neke od njih ću pomenuti imenom: Direktora prvog Satelitskog programa RTS-a početkom devedesetih godina, gospodina Miodraga Ilića i u toj redakciji zaposlena gospođa Snežana Rodić-Sinđelić. Natašu Tasić i Peđu Kovačević, koji su provodili mnoge noći da bi obezbedili tv priloge koje sam dostavljao medijima i političarima u Švedskoj. Nataša i Pađa nisu među živima, ali u sećanju su mi ostala njihova često umorna ali uvek nasmejana lica.
Još jedan čovek koji je zauvek ostao u sećanju i koji je prosledio mnogo od onoga, što Srpski političari nisu, jeste gospodin Ilija Simić, sudija i ljudina iz Biroa za prikupljanje podataka o zločinima počinjeni nad Srpskim civilima. Ilija je bio čovek tihog glasa, ali nepokolebljiv u odlučnošću za pravdu i traganjem za istinom. Ilija mi je slao video snimke i dokumente koji su bili provereno tačni i na osnovu kojih su u švedskim medijima ispravljene i zaustavljene mnoge laži o zločinima nad srskim civilima. Sadržaji tih dokumenata i video priloga, sa temom rata na prostoru tadašnje Jugoslavije, koje sam iznosio na predavanjima u visokim školama i konferencijama, uticali su u mnogome na promenu stava i slušalaca i učesnika ih predavanja ili trajanja konferencije. Naravno da su te promene tada bile od koristi Srbima i Srbiji.
Danas je malo dama i gospode među „viđenim“ Srbima kojima se može verovati, a samo sa tri pitanja i proverom dobijenih odgovora na ta pitanja, mogla bi da se pokrene lavina neprocenjive snage koja bi bila od velike koristi svih nas i ovde i tamo. Uz iskrenu volju političkog vrha Srbije, koji tu volju decenijama nije pokazao i odbijao je dijalog o ovom predlogu, snaga pojedinca bi lako postala ujedinjena masovnost, štit od montiranih i planiranih laži o Srbima, ali i probojna raketa koje bi bile punjene istinom o dešavanjima na Balkanu, bez laganja o drugima i istine o nama, bez obzira koliko to ponekad bilo bolno.
Da bi smo uradili ono sa čime kasnimo decenijama primarno je da oni koji se eventualo odluče da prihvate ovaj ponovljeni predlog shvate da je neznačajno da li oni (ili on) vole ili mrze nekog Janka ili Jovana, Petra ili Pištu, Murata ili Marka. Merilo da li ćemo imati uspeha ili ne, biće u onome šta oni koji misli da mogu i hoće da učine nešto za građane Srbije, da bi smo krenuli napred sa „sramne tačke“, odgovore na postavljena pitanja:
- Šta ste do sada radili u korist građana Srbije i našeg naroda?
- Šta radite danas?
- Šta i čime možete sutra i prekosutra da doprinesete za opšte dobro svih nas?
Da li su njihovi odgovori na ova tri pitanja korektni ili ne, nije teško proveriti. Oni čiji su odgovori osnov za doprinos boljem sutra neće biti u nekoj novoj „Skupštini dijaspore“, niti nečiji delegati u nečijoj Skupštini… Udruženi neće biti organizacija sa predsednikom i potpredsednikom već će među njima odabrani svaka tri meseca da se sastaju u nekom gradu neke zemlji u Evropi, gde će uz pasulj ili sarmu (koju će da spremi domaćin) da dogovaraju i odluče šta je primarno o čemu naredna tri meseca treba informisati političku elitu, institucije, organizacije, medije i poznate ličnosti u respektivnim zemljama sveta.
Dole postavljeni linkovi (jer više nisam skroman) odvešće vas na stranice mog ličnog portala, koji dugo nije upgradiran, da bi ste videli i lepo i ružno među nama. Videćete i manji deo onoga šta jedna organizacija i jedna osoba preživljava, ako voli svoj narod i traži istinu i o nama i o „njima“. Znam ću možda opet biti prisiljen na mačevanje mojom istinom sa njihvim lažima, ali me nije briga koliko još mogu da držim u ruci „mač“, jer samo tako mogu da pogledam licu u ogledalu i u lice mom narodu, koji neizmerno volim i voleću ga do zadnjeg izdisaja, a ponavljam da ne mrzim ni jedan drugi narod.
Do tog „zadnjeg“ na portalu www.koreni.rs pokrećem uskoro feljton „Razgovaram sa samim sobom…“ jer oni koji treba da daju odgovor na mnoga pitanja ćute, a oni koji bi trebalo da dozvole iznošenje različitih stavova i mišljenja o aktualnim dešavanjima, neodgovorno selektiraju i ljude i njihove stavove.
Na kraju molim sve Srboljube i Alije, Šaćire i Franje, Anke i Jovanke da na e-mail adresu koreni@telia.com ili u komentaru na ovaj tekst napšu svoje mišljenje i konstruktivne predloge koji bi bili od koristi za miran i bolji život svim ljudima na Balkanu… bez mržnje i laži.
Nikola Janić
Linkovi:
http://www.janic.se/?page_id=386
http://www.janic.se/?page_id=404
http://www.janic.se/?page_id=421
http://www.janic.se/?cat=8
http://www.janic.se/?cat=9
http://www.janic.se/?p=483
https://www.youtube.com/watch?v=dyQTsmOgeGg
G. JANIĆU,BRATE,SRBINE,PATRIOTO,OLIČENJE ČESTITOSTI,HVALA VAM ZA TO,PRVENSTVENO,ŠTO SU MNOGI LJUDI U CELOM SVETU VIDELI,KAKO RAZMIŠLJA PRAVI SRBIN.ŠTO STE MNOGIM SRBIMA VRATILI VERU,DA SE TREBA BORITI ZA SVOJ NAROD,ALI POŠTENIM I NESEBIČNIM ODRICANJEM,TAKAV JE ŽIVOT.To što pominjete tačan podatak,DA VAS NISU NAPADALI DRUGI NARODI,PA NARAVNO DA VAM VERUJU LJUDI,JER ZNAMO DA JE TO SVE TAKO U SRED BEOGRADA,DA POSTOJI BAGRA,KOJA SEBE NAZIVA SRBIMA,A IZA NJIH JE SAMO KRIMINAL I ZLOČIN,APSOLUTNO NIŠTA DRUGO.Živi bili,od srca vam želim brzo ozdravljenje i POVRATAK U FORMU,BOŽE DAJ.
Hvala. Posle hirurske intervencije (ne tako opasne jer nisu mi menjali srce) danas mogu i da napisem (krisom da plavokosa sestra ne vidi) kratak odgovor sa par reci zahvalnosti ljudima koji su se oglasili sa komentarom i pozitivnim zeljama.
Hvala.
HVALA VAMA.
Poslao sam svoje misljenje bez ikakvih elemenata zbog kojega bi bilo potrebno da ga administrator cenzurise. to misljenje nije objavljeno i mislim da je to veoma rdjev znak za buducnost portala kojega veoma rado i u kontinuitetu pratim. Citalac iz Dijaspore.
Nikakav vas komentar nije stigao sem ove poruke. Postavite ga ponovo i za svaki slucaj posaljite kopiju teksta na koreni@telia.com
VI STE COVEK ZA PRIMER….Postovani gG-dine Nikola Janjicu HVALA vam na vasem trudu. Zelim VAM dobro zdravlje i ne predajte se.
Poštovani Nikola,
Narodi na Zapadnom Balkanu nisu nikada ratovali niti bili u sukobima među sobom.
Ratovale su nacionalističke elite. One nam ne dozvoljavaju da živimo kao sav normalan svet. Živimo u vremenu nametnutih fikcija preko medija u kojima se stalno reciklira zlo i strah. Kvazi elite nas svađaju, drže u ropstvu i huškaju jedne na druge, da bi lakše ostvarivale svoje sebične i dekadentne ciljeve. To je jedina istina, a sve drugo je laž.
Sticajem okolnosti poznajem puno ljudi sa područja bivše SFRJ i svi isto misle. Kvazi elite uz pomoć odmetnutih delova tajnih službi i obesmišljenje JNA gurala je neobrazovane ljude u zločine nad svojim komšijama. Ta ista kvazi elita nam sada ne dozvoljava da živimo normalno. Stalno se u medijima pokreću pitanja zločina nad „nama“, pravde u susednim držaama, lošeg sudstva ali kod onih „drugih“, jeftine zabave sa četnicima, ustašama ….
Istovremeno vladine i nevladine agencije organizuju razne „okrugle“ stolove, da bi nas tobož mirile i obezbedile bolju evropsku perspektivu za sve narode na Balkanu. Sve se radi za novac i ništa nije nemoralno kao bi se postigao cilj – ostati i opstati u javnom životu po svaku cenu na teret budžeta ili straih donacija.
Živomo u liberalnom kapitalizmu sa balkanskim „specifičnostima“, koje je u svom članku pre nekolilko godina dr Vladimir Gligorov nazvao „Neuspele države“. Moramo da se pomirimo sa činjenicama da će još nekoliko decenija na ovim prostorima vladati u medijima duh mržnje i netoleracije. „Pametni“ beže na Zapad, a oni drugi ostaju da žive u „akvarijumu“ u kome stalno raste teperatura vode i polako se kuvaju a da to nisu ni svesni…
Propala komunistička elita je preko noći postala nacionalistička, a potom i „evropejska“ u svim ex-yu republikama. Ideja komunizma to jest lošeg života da bi se „gradio“ socijalizam i stekli preduslovi za prelazak iz socijalizma u komunizam, zamenjenja je „ideiom“ ispunjavanja uslova da bi se ušlo u punopravno članstvo u EU.
Neobrazovani građani na Zapadnom Balkanu veruju i dalje da je EU bankomat sa koga može da se uzme šta god se poželi, a da za ulazak u ovu organizaciju nije potrebno menjati sebe. Stoga je teško nadati se da će biti bolje na polju pravne države i razvoja eonomije.
Moj predlog:
Probajte da animirate intelektualce koji su se ostvarili u svojim profesijama na Zapadu a poreklom su sa područja Zapadnog Balkana oko ideje pomoći građanima na ovim prostorima.
Probajte da nađete neke nove Pupine, Meštoviće koji će imati viziju za neki novi početak u odnosima među državama, koje su prositekle nakon raspada SFRJ. Sigurno da ima ljudi sa ovih prostora, čiji se glas daleko čuje i čiji se stavovi poštuju u centrima svetske moći.
Građani na Zapadnom Balkanu ne mogu sami da se oslobode „sisema“ takozvane demokratije na balkanski način u kome se kvazi elite stalno „svađaju“ i „mire“, dok omladina bezi jer nema perspektive.
Probajte nemoguće, jer „razuman čovek nikada ništa nije postigao“!
Veliko hvala. Za koji dan cu u posebnom tekstu odgovoriti svima koji su poslali meil ili napisali komentar.
Postovanje G.Nikola!
Dugo pratim Vas rad i citam ovaj portal pa cu sebi kao neko ko se 4 godine intenzivno bavio humanitarnim radom i ko se razocarao u one ljude u koje je trebalo imati najvise poverenja, dajem Vam apsolutnu podrsku u svemu sto cinite i javno kazem da o Vama najvise govore Vasa dela (a ona su ogromna, nemeriva) nego vasi dusmani.
Vi ste pre svega covek, COVEK sa srcem i dusom i neka Vas i Vasu umornu dusu ne opterecuju toboznji dusebriznci, oni ce se uskoro pozavati sami sobom.
Kamo lepe srece da je vecina poput Vas, gde bi nam bio kraj!
Postovani, ne opterecujte se onima koji nemaju morala ni duse, ne okrecite se kad na Vas bace kamen, kad Vas pljuju, sve to sam ja prosla i prolazila najgore torture upravo od svojih, od naseg naroda, valjda je tako u genima nas zapisano, dok jedan gradi dvojica sede a kad taj jedan sagradi deset njih dodje da rusi. Nisu nama neprijatelji uopste potrebni, imamo svoje Brankovice i skorojevice, svoje podrepne muve koji su spremni Klintonu i Rami da ljube skute a bombu da bace na svog brata samo zato sto ima obraz i sto kaze istinu.
Dobrota coveka spasava a istina oslobadja, ja jos uvek ne gubim nadu da ce pravda stici sve one koji gone i Vas i mene i svakog patriota srpskog i svakog dobrotvora srpskog.
Pokojni Dobrica Cosic bio je moj dugogodisnji prijatelj, bio je neko sa kim se oko mnogo cega nisam slagala ali nikad, bas nikad nije ruznu rec rekao vec umeo da satima slusa, saslusa i kaze da ce morati razmisliti oko svega sto sam rekla.
Na kraju bi uvek rekao; ,,Ne opterecuj se, nije ovaj svet dovljno mudar da bi sledio pametnim idejama i hrabrim ljudima, da bi shvatio razliku izmedju dobra i zla,,.
I bio je u ravu, koliko god smo se razilazili oko nekih politickih tema, toliko vise smo se razumeli oko nacionalnog srpskog pitanja a to jeste ono najvaznije.
Da bi Srbi opstali, odbranili svoj teritorij, obozili se i umnozili, moraju pre svega rascistiti sami sa sobom, ujediniti se, oboziti i umnoziti.
Manje je vazno ko je predsednik drzave dok je narod mudar, slozan i pametan, dok drzava napreduje, dok se sve u narodu i drzavi umnozava.
Neka je Gospod Bog sa Vama i duhom Vasim postovani gospodine Janjicu, da vam zdravlja i snage podari da jos dugo citamo Vase clanke i da ucimo iz Vasih dela, da ucimo kako biti bolji covek.
Bogu blagodarim za Vas i osobe poput Vas!
Iskreno hvala. Za koji dan cu posebnim tekstom odgovoriti svima koji su poslali komentare ili mejlove.