OKIDAČ ZA PROMENU ŠKOLSKOG SISTEMA?

Kao čovek koji je deset godina radio kao profesor na svim školskim nivoima, koji u porodici ima prosvetnog radnika i roditelj je školskog deteta i vrlo aktivan oko škole mislim da sam dorastao za jednu nadam se za nekoga korisnu analizu školskog sistema o čijim manama dugo već privatno govorim.

Bilo je previše upozorenja da nešto ne valja koja su se ignorisala (slučaj profesor Šeste gimnazije, profesorka iz Trstenika…) no nakon nezapamćene tragedije u istoriji školstva u Srbiji jasno je SVIMA da se NEŠTO MORA PROMENITI!

Najpre DIREKTOR škole mora biti menadžer i sposoban čovek izabran na konkursima od mešovitog tela sa merljivim rezultatima u rukovođenju a ne prebeg iz nastave koja mu je omrzla, često nesposoban za funkciju zavistan od volje i u strahu od vladajuće partije i uticajnih roditelja. Za nastavu može imati pomoćnika iz redova stručnog školskog kadra itd.

NASTAVNI KADAR. Mora se povećati autoritet nastavnika smanjiti pritisak roditelja i učenika (pedokratija) što je bila opšta težnja posle 2000. i pokazalo se vrlo POGREŠNA. S druge strane mora se podstaći i nagraditi entuzijazam i rezultati rada a kazniti javašluk. Plate ne mogu biti iste. Poseban i značajan dodatak za uspešne nastavnike koji se trude i za razredne starešine i naravno penali za neodgovorne.

UČENICI. Sada su prezaštićeni i često uz podršku roditelja vrše pritisak na nastavnike oko ocenjivanja i ostalog ili vrše teror jedni prema drugima i prema nastavnicima A KAZNE SU SPORE I NEPRIMERENE. Sistem im daje prilično odrešene ruke i puno poverenje tretirajući ih kao ravnopravne nastavnicima što to je VELIKA greška. Uvesti sistem rigoroznijeg i jednostavnijeg kažnjavanja agresivnih učenika koji maltretiraju druge učenike i nastavnike. To je možda i najveći problem u školama danas. Problematični učenici sa kojima sistem ne može da izađe na kraj a nastavnici se teraju na besmislenu i dugačku birokratsku proceduru u kažnjavanju koje često nema rezultata a sa druge strane crpeći energiju nastavnika ometa ih u kvalitetnom obavljanju posla.

PEDAGOŠKO PSIHOLOŠKO SLUŽBA. Opterećuje ceo sistem a naročito nastavnike raznim neefikasnim birokratskim procedurama i besmislenim pisanjem često nemajući vremena i sama da se bavi problematičnim učenicima. Često su na strani učenika zastupajući za naše društvo neprimereno liberalne školske sisteme na taj način urušavajući autoritet nastavnika. Sada posle 20 godina takvog eksperimentisanja kada je nasilje u školama veće u školama nikad veće morali bi da preispitaju takve koncepte i njihovu primerenost našoj društvenoj situaciji.

RODITELjI. Obavezno na strani dece i često preambiciozni a i agresivni. Smanjiti njihov uticaj u školi i strogo kažnjavati roditelje neobuzdane dece kao i bilo kakav pokušaj uticaja na nastavnika i proces ocenjivanja. Roditelji u savremenim školama ,,žare i pale“ i često se mešaju i u ocenjivanje ivršeći pritisak na nastavnike i razredne starešine i direktore.

Deca od takvih su najčešće od razmažena i uvek u pravu, izložena preteranim očekivanjima, pošteđena bilo kakvog izazova i trpljenja bola i zbog toga preosetljiva i sklona depresiji.

Sve u svemu promene u školama bi se vratile korak unazad afirmisale ,,čvršću ruku“ u nastavi pokušale da povrate autoritet nastavnika i direktora išle ka profesionalizaciji u upravljanju školom i smanjenju uticaja roditelja i daleko rigoroznijem kažnjavanju problematičnih i agresivnih učenika.

DRUŠTVO I MEDIJI. Konačno trebalo bi uvesti penale za nasilne scene i zabraniti rijaliti programe. Televizije sa takvim sadržajem ne bi trebalo da imaju nacionalnu frekvenciju. Takođe treba preispitati postojanje nekih internet sadržaja, sajtova i društvenih mreža koje promovišu nasilje i egzibicionizam (Tik Tok i slično)

Uopšte promene u školi ne bi imale smisla ako ih ne prati organizovani, edukativni medijski i društveni napor tj. kampanja ka kreiranju jedne zdravije atmosfere u društvu i afirmisanju pravih vrednosti.

Sve ovo ne bi naravno iskorenilo zlo i agresiju koji su večni ali bi sistem generalno postavilo na zdravije temelje, omogućilo efikasniju borbu i smanjio nivo i uticaj malignih pojava u društvu.

Piše: dr Srđan Cvetković, naučni savetnik Institut za savremenu istoriju