Od strašnog zločina u OŠ Vladislav Ribnikar do danas imali smo prilike da pročitamo mnoge analize uzroka tog užasnog zločina. Svaki od autora tih analiza se fokusirao na neki od aspekata problema i mogućih uzroka: jedni su govorili o raspadu porodice, drugi o manjku ljubavi, topline i razumevanja u porodici i društvu, treći o nakaradnoj medijskoj sceni, četvrti na propasti obrazovanja, peti o katastrofalnom kulturnom obrascu/sistemu vrednosti, šesti o…
I manje više svi oni su prilično tačno opisivali te raznovrsne uzroke. A da li nešto objedinjuje sve te uzroke, da li njih nešto povezuje, da li je njima svima nešto zajedničko? Da – zapadna okupacija.
Jer srpski sistem obrazovanja kakav je danas je prekopiran zapadni i uveden je nasilno posle 5.oktobra. I najmanje 20 godina se piše da je loše što nastavnici ne smeju ništa učenicima, i da je Bolonjski sistem visokog školstva loš, i da je loše da nam Nemci i Hrvati pišu udžbenike, i…Ali ništa se ne menja.Naprotiv, postaje sve gore i gore – nastavnici su potpuno digli ruke od pokušaja da nešto promene, Nemci i Hrvati su praktično preuzeli monopol na udžbenicima…
Iako je porodica bila pod udarima u Srbiji i krajem 20.veka, ipak je njen ubrzani raspad takođe krenuo od 5.oktobra. I toliko je pisano o tome, i svi se slažu da to nije dobro. Ali ništa se ne menja. Naprotiv, postaje sve gore i gore – uvođenjem nakaradnih zakona prepisanih sa Zapada, podrškom LGBT ideologiji…
Mnogo je pompe sada podignuto oko rijaliti programa, koji su stvarno odvratni. I oni su kao koncept preuzeti sa Zapada pre 15-ak godina, ali je kod nas ono što se u tim programoma događa daleko gori nego na Zapadu i prikazuju se preko celog dana na televizijama s nacionalnim frekfencijama, što na Zapadu nije slučaj. I tone papira su ispisani protiv rijalitija, da kvare ljude, prenose im najgore moguće primere, menjaju kulturni kod velikog broja Srba…Ali ništa se ne menja. Naprotiv, postaje sve gore i gore, pa rijaliti „zvezde“ kreću da nam „prosvećuju“ decu po školama…
Priča se sada mnogo i protiv društvenih mreža, koji su opet u najvećoj meri došli sa Zapada (samo je jedna mreža nezapadna), ali se kod nas prate u većem procentu nego igde na svetu (o tome su podaci iznošeni za Fejsbuk pre nekoliko godina). I pisano je toliko o lošem uticaju na otuđenje ljudi, međuljudske odnose, razvijanje zavisnosti od mreža…Ali ništa se ne menja. Naprotiv, postaje sve gore i gore kroz sve gore stvari na tim mrežama, za sve mlađe i mlađe.
Kulturni obrazac ili sistem vrednosti je sada na tapetu. Mnogi, od kojih je bivši Ministar obrazovanja Ružić samo najpoznatiji, čak otvoreno prozivaju zapadni sistem vrednosti za masakr u Ribnikaru. Ali već 20 godina se piše da će potrošačko društvo sa svojim fokusom na trci za novcem i uništavanjem svega što tome smeta – a smeta sve, i porodica i duhovnost i drugarstvo i …. – dovesti do strašnih posledica. Ali ništa se ne menja. Naprotiv, postaje sve gore i gore.
Kada se tome doda da svi odavno govore da je jako loše da su skoro sve banke u zemlji strane, da niko to nigde nije uradio. Ili da nije dobro da imamo samo profesionalnu vojsku kada smo okruženi neprijateljima koji nam otvoreno prete narodu i na KiM, i u BiH, i u Crnoj Gori, a sa takvom vojskom ne možemo odbraniti ni sebe ni njih. Ali ništa se ne menja. Naprotiv postaje sve gore i gore – prodajemo strancima jednu po jednu i ono malo preostalih srpskih banaka, a vojsku nam napušta i ono malo profesionalaca što imamo.
Kada na kraju svemu tome dodamo da preko 80% naroda ne želi da se predaje KiM u zamenu za EU, a to se radi već 15 godina; da preko 80% naroda ne želi da se okreće protiv Rusije, svog jedinog saveznika i pomoćnika kroz istoriju, a sve više se priča o tome sa vrlo ozbiljnih mesta; da preko 80% naroda neće u NATO, a i o tome se sve više priča… jasno je da nešto nije u redu.
Sve navedeno nije u srpskom interesu, ali opstaje po svaku cenu i čak se neprestano pojačava. Zašto?
Zato što sve navedeno služi da drži pod kontrolom i preumi jedini državotvorni narod na Balkanu i jedini narod koji je u ogromnoj većini i danas protiv Zapada. Srpski narod. Nakaradno školstvo služi da formira nakaradne generacije, i tako nam oduzme budućnost i mogućnost oslobođenja kada dođu bolja vremena. Porodica se rastura jer je izvor snage koju Srbima treba samo oduzimati. Rijalitiji su tu da zaglupe široke narodne mase i okrenu ih jedne protiv drugih, jer su upravo te široke narodne mase oni koji su protiv Zapada, tzv elita je odavno (pot)kupljena, čast retkim izuzetcima. Društvene mreže su tu da odvoje ljude jedne od drugih, jer ako su odvojeni onda se ne mogu okupiti protiv okupatora. Banke su preuzete da drže pod kontrolom celu državu i njen finansijski sistem i da nas pljačkaju preko njih. Vojska bez ljudi je tu da ne bi mogli da se branimo kada nam prete, a prete nam neprestano već 20 godina. A nakaradni sistem vrednosti je tu da sve to zacementira, da se stvari nikada ne promene.
Mi smo okupirani od strane Zapada na način na koji nismo navikli da budemo okupirani. Da su ušli 1999. sa vojskom u Beograd možda bi se do sada već i oslobodili, jer mi smo navikli na klasične okupatore i sa njima znamo kako ćemo. Sa ovom modernom okupacijom koju za Zapad na terenu sprovodi srpski politički establišment mi do sada nismo znali kako ćemo.
Jedan čovek, čije je ime postalo simbol srpskog otpora Zapadu, Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ukazao na put oslobođenja – pozvao je na ujedinjenje Republike Srpske i Srbije. Zamislite da Predsednik ujedinjenih srpskih zemalja, u kojoj svakako vidim i Crnu Goru, bude Milorad Dodik ili neko sličan njemu. Šta mislite da li bi sve napred navedeno moglo da se dešava pod predsednikovanjem jednog takvog državnika?
Ja mislim da ne bi, i stoga je ujedinjenje srpstva istovremeno i put oslobođenja. Republika Srpska to želi, siguran sam i Srbi u Crnoj Gori, jer je i jednima i drugima ugrožen elementarni opstanak pošto žele da ih stave u poziciju u kojoj su sada Srbi na KiM. Međutim, potrebno je za ideju ujedinjenja pokrenuti Srbe koji žive u Srbiji, jer je ovde skoro sve srpsko u padu i propadanju. Potrebno je u Srbiji probuditi slobodarski duh i pokrenuti se u pravcu podrške Dodikovoj ideji.
A kao i početkom 20.veka geopolitička situacija počinje da ide u našu korist. Naši neprijatelji slabe, a naši prijatelji jačaju, i kako izgleda taj trend će se samo pojačavati. Ovaj put priliku moramo iskoristiti mnogo bolje nego pre 100 godine jer je ulog mnogo veći. Sada je u pitanju opstanak celog srpstva na Balkanu, jer rascepkane će da nas jedu deo po deo. A ako budemo zajedno moraće ozbiljno da se potrude protiv nas i naših istočnih saveznika.
Stoga svi mi koji volimo srpstvo i stalo nam je do njega treba da usmerimo sve svoje misli i dela u jednom pravcu: da podržimo najveći cilj srpskog naroda u 21.veku – oslobođenje kroz ujedinjenje. I neka se svi koji učestvuju na tom putu od sada pozdravljaju skraćenim pozdravom već dobro poznatog srpskog pozdrava:
Dogodine u Prizrenu!
Autor: Aleksandar Miljević
Eно га Додик спрема аутобусе за Београд да подржи Вучића. Ми јесмо под окупацијом запада али под окупацијом Монтенегрина од 1944е а сада западних прекодринских оперативаца којима је масовно дато српско држављанство и прилика да дрмају Србијом у којој им ниједан предак није сахрањен.