Od kako je predsednik Nikolić napustio Rio srpskim sportistima je krenulo ubedljivo bolje, a nesumnjivo naklonjenija im je i sportska sreća. Krenule su i medalje, prvo u pojedinačnim, a onda i grupnim sportovima. Nacija je s pravom ponosna na svoje sjajne sportiste, a oni do kraja odani himni i zastavi koju predstavljaju. Verovatno nam je, u ime svih, najbolju poruku iz Rija poslao Saša Đorđević, nakon što su srpski košarkaši pregazili Australiju:
„Zasluženo idemo u finale, miran sam posle svega što je bilo, jer volim ove momke, volim ovu zemlju, volim ovaj dres i uživaću u medalji kakva god da bude.“
Ova iskrena poruka, natopljena patriotizmom i nacionalnom ponosom, odjeknula je u srpskom narodu kao melem ne samo od prevara i izdaja, već i od otvorenih uvreda i bahatosti kojima ga svakodnevno izlaže njegova politička i finansijska elita. Jer, ti momci i devojke, koji postižu vrhunske rezultate, uprkos mizernim uslovima za rad u ovoj korumpiranoj koloniji neoliberalizma, ne odriču se svog naroda već mu posvećuju svoje uspehe, pred svetom ga ne vređaju već proslavljaju, ne klanjaju se jačem i bogatijem već se sa njim hvataju u koštac i pobeđuju!
I zato ne smemo zaboraviti da je premijer Srbije, koji uredno tvituje svaki njihov uspeh, i koji će im uskoro priređivati prijeme i držati govore, pre samo par dana, po ko zna koji put izvređao sopstveni narod, narod iz kog su izrasli i u koji uviru svi njihovi uspesi, pripisavši mu glupost, lenjost i seriju drugih negativnih epiteta.
Da je Vlade Divac, otvoreni agent američkog uticaja na Balkanu, svoju funkciju predsednika MOK-a, na koju je doveden političkim marifetlucima i na zahtev SAD, platio time što je glasao ZA prijem Kosova u MOK, omoguđivši toj zločinačkoj kvazi-državi na srpskoj teritoriji važan korak na putu međunarodnog priznanja i učešće na ovim Olimpijskim Igrama.
Da predsednik Nikolić, koji je u Riju, prilikom sastanka sa predsednikom MOK-a navodno protestvovao zbog prijema Kosova u ovu organizaciju, nikada i ni jednom rečju nije kritikovao odluku Divca da glasa „ZA“, niti iskoristio politički uticaj i autoritet svoje funkcije da ovog evro-atlantskog lobistu smeni sa mesta na kome se nalazi i koji se sada slika sa časnim srpskim sportistima, uzimajući po sili funkcije na kojoj se nalazi deo zasluga za njihove uspehe.
Da je Dragan Đilas, koji se šepuri ispred sjajnih srpskih košarkaša i košarkašica, političar-tajkun, koji je godinama bio simbol pljačkaškog privrednog koncepta demokratske stranke, podržavao i podržava sve antisrpske projekte Zapada.
Oni, a sigurno će se naći i mnogi drugi, trudiće se da budu blizu sjajnih srpskih sportista u danima slave. Ali MI, NAROD, ne smemo zaboraviti ko su oni, i moramo praviti razliku između njih i srpskih sportskih heroja koji nam svojim pobedama poručuju da mi nismo onaj narod iz Bajdenovih i Blerovih govora devedesetih ili Vučićevih govora danas, već i dalje narod Svetog Save, cara Lazara i Nikole Tesle…
Da smo još živi!
Da nema nepobedivih ali i da BEZ BORBE NEMA POBEDE!
I zato je srpski vaterpolista, koji ljubi svoju zastavu postavljenu na golu kao simbol pobede, veća poruka od svega što je Vučić ikada rekao, ili će reći …
… i zato Vam hvala momci i devojke …!!!
Dragan Milašinović
FSK
_____________________________________
– http://mondo.rs/a931750/Sport/Kosarka/Djordjevic-Volim-ove-momke-volim-ovu-zemlju-volim-ovaj-dres.html
