Gledajući sliku bagera koji kida potporni zid Mosta na Ibru sa srpske (severne) strane i slušajući kako taj čin objašnjava politički junoša Vučićeve izdajničke klike, Marko Đurić, pripala mi je muka, kao uostalom i svakom Srbinu koji zna i oseća šta je Sveta kosovska zemlja i koliko je Kosovski zavet danas važan za opstanak svekolikog srpskog naroda, razvejanog u četri balkanske državice i šiptarskoj paradržavnoj tvorevini.
I to ne samo zbog toga što je i političkim laicima jasno da Srbija više nema nikakvih potreba, niti obaveza da ispunjava uslove tzv. „Briselskog sporazuma“, kako zbog novih geopolitičkih okolnosti, tako i zbog činjenice da druga strana to ne čini, već i zato što je taj potporni zid za Srbe na severu Kosmeta bio poslednji simbol njihove uspešne borbe protiv sile i nepravde, sada već starog i oronulog, „novog svetskog poretka“. Ono što nisu uspeli šiptarski razulareni OVK koljači presvučeni u civilna odela, američki tenkovi i nemački vojnici, uspeo je Vučić sa Vulinom, Đurićem i ponekim Tačijevim Srbinom na terenu. Nekad praznim obećanjima, nekad drskim lažima, a kada je trebalo i bejzbol palicama, oni su Srbima, sa obe strane administrativne linije, ukinuli Srbiju na Kosmetu. Posebno je bolna činjenica da svim tim „ukidanjima“, koja prate liniju odbačenog Ahtisarijevog plana, Vučić ne vodi nikakvu osmišljenu politiku već vraća lične dugove svojim stranim mentorima.
I ta kašika bagera zarivena u poslednje što je preostalo od srpskih bedema koji su u datom trenutku za Srbe na Severu, bili granica između života i smrti – potporni zid – samo je još jedna rata političkog kredita kojom Vučić otplaćuje svoj dolazak i ostanak na vlasti. A biće ih još, i još … Ali, gledajući tu kašiku koja drobi, to još jedno srpsko SVE za šiptarsko NIŠTA, iznenada mi se razbistrio odgovor na pitanje koje ne samo mene, već čitavu srpsku patriotsku javnost, muči već godinama – zašto je, zapravo, Oliver Ivanović toliko dugo u zatvoru, bez pravih dokaza o učinjenom delu?
Da se podsetimo. Oliver Ivanović uhapšen je 27.01.2014 godine, neposredno pred drugi krug izbora za gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice u kome je bio favorit za pobedu. (1) Iako je vrlo brzo postalo jasno da je proces zasnovan na montiranoj optužnici i da ima jasnu političku konotaciju, u šta sam se i lično uverio kao jedan od svedoka odbrane, Oliver je uporno držan u zatvoru, a vlada Srbije, iako je tehnički donekle pomagala njegovu odbranu, nije učinila ništa od onog što je politički mogla da Oliveru omogući da se brani sa slobode. Ne da traži njegovo oslobađanje od krivice, već samo da mu omogući odbranu sa slobode do izricanja pravosnažne presude! Rutinsko davanje garancija da će biti dostupan pravosudnim organima EULEKS-a svakako nije dovoljan napor srpske Vlade. Izvesna „zatezanja“ sa silnim ustupcima u tzv. “briselskom procesu“ bila bi daleko delotvornija u tom smislu, ali kao da Vlada nije želela da pogleda na tu stranu. Zašto?
Kašika bagera koju je na rušenje potpornog zida poslao potpis Vučićevog gradonačelnika, a Tačijevog Srbina Gorana Rakića, jasan je putokaz ka odgovoru. Zato što Oliver Ivanović, kao gradonačelnik, nikada ne bi potpisao, niti dozvolio, rušenje struktura Mosta na Ibru koje su Srbi postavili za svoju odbranu, ne samo zato što je na njemu i zbog njega otpočeo svoju političku karijeru, već pre svega što je shvatao njegov simbolički značaj. I zato što nikada sebi ne bi dozvolio da bude ministar u šiptarskoj vladi, bez obzira koliko je saradnju sa Briselom smatrao nužnom!
I ta činjenica da je, kao nesporni sagovornik Brisela, imao principijelnu granicu iza koje nije bilo koraka nazad, odredila je zatvor kao njegovu ljudsku i političku sudbinu, sve dok priča o Mostu kao simbolu srpskog otpora i veza sa Maticom, ne bude sravnjena pazarskim bagerima. Jer Briselu ne trebaju oni koji u Sebi prepoznaju granice, samo beskičnjenjaci spremni da učestvuju u igrama bez granica. I dok god je Rakića i sličnih Oliveri će nam čamiti po zatvorima. Takva nam je sudbina. Da mogu i božure bi nam uzeli!
EPILOG
Vrlo brzo nakon „blic-kriga“ rušenja potpornog zida radi uspostavljanja „šetališta“ u tom delu grada Oliver Ivanović pušten je iz zatvora u kućni pritvor, što je samo prvi korak ka, verujem, relativno brzom puštanju da svoju nevinost u ponovnom suđenju dokazuje sa slobode.
Sada kada su srpske barikade pretvorene u ono što Tačijev Srbin, Goran Rakić, u svojoj obmanjivačkoj izjavi naziva „struktura visine 70cm i širine 120 koja će u jednom delu biti presečena kako bi se postavili tzv. potapajući stubići i omogućio pristup pešačkoj zoni vozilima hitne pomoći, vatrogasne službe i policije (!!!) u slučaju potrebe”(2), koja Šiptarima Sever Kosmeta pruža kao na tanjiru, Oliverov boravak u zatvoru nema više političku svrhu, a ona je bila osnov njegovog utamničenja. I zato će pravda za Olivera opet postati dostupna, jer jednostavno on nije učinio ono za šta ga terete.
A o pravdi za Srbe sa Severa staraće se i dalje gospodin Rakić, Vučećev gradonačelnik, ministar u šiptarskoj vladi i sve bogatiji čovek. Ali čovek kome se božuri nikada više neće otvoriti …
Dragan Milašinović
www.fsksrb.ru
____________________
Uputnice:
(1) www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:475311-Izdat-nalog-za-hapsenje-Olivera-Ivanovica
(2) www.blic.rs/vesti/politika/rakic-sutra-izgradnja-betonske-strukture-u-severnoj-mitrovici-umesto-zida/j0gnl69
