Dvadeset godina kasnije….Nastavlja se ponižavanje Srba iz Krajine. Ovog puta u centru Beograda. „Oluja“ usred Srbije, u ulici Kneza Miloša, ispred ambasade Hrvatske… Tužna kolona, očajnici na minus 20 stepeni u redu za hrvatska dokumenta. Za putovnice i iskaznice.
Prepredene komšije donele su uredbu po kojoj neko ne može da ima dva prebivališta i dve lične karte. Ovaj propis u stvari je još jedna sramna presuda Srbima. Jer, mnogi i dalje ne mogu da se vrate svojim u ratu uništenim domovima, a traži se od njih da imaju dokaz da tamo žive. A opet, da bi im te iste kuće jednog lepog dana bile obnovljene, potrebna su ima ta ista dokumenta! Tako se nastavlja agonija prognanika, već dve decenije oni su ničiji i svačiji. Telom su u Srbiji, a dušom u svojim spaljenim ognjištima u današnjoj Hrvatskoj.
Da ironija bude veća, nekako u isto vreme u Beogradu prodavale su se karte za koncerte hrvatskih pevača u Srbiji. Razgrabljene su naravno, Srbima nije bilo teško da po debelom minusu čekaju za kartu i koncert omiljenog estradnog umetnika iz komšiluka… Hrvatski glumci i pevači odavno rade u Beogradu, jer realno, naš grad je metropola i jedino mesto na prostorima bivše Jugoslavije gde može da se izgradi ozbiljna karijera… Gužve u megamarketima čiji je vlasnik najveći hrvatski tajkun? Ništa novo, Srbi kupuju, ne pitaju za cenu i poreklo robe…Srbi opet na letovanju u Hrvatskoj. Žal za nekim drugim vremenima…Ništa novo…
Kakve veze imaju ove priče jedna sa drugom? Pa Srbi su odavno zaboravili na devedesete, ali Hrvati nisu. Dok na svim mirnodopskim frontovima „osvajaju“ Srbiju, za njih si ti isti Srbi krivci za rat u bivšoj Jugoslaviji. Nemaju problem da nam pevaju, ali i da nas ni manje ni više posle NDH i Jasenovca tuže da genocid, da nam traže ratnu odštetu, ali i da nam uvaljuju njihove proizvode, da mrcvare Kapetana Dragana, da nas nazivaju najpogrdnijim imenima i ucenjuju gde stignu. Nemaju problem da naprave najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, pa da taj datum proslavljaju kao nacionalni praznik, da im smeta Vojislav Šešelj, ali da veličaju zločince poput Gotovine… A tek će da nas ucenjuju. Oni su u EU. A mi nismo… Nije ovo kuknjava, niti pljuvanje po Hrvatima. Moramo se okrenuti sebi. Zašto smo sebe doveli u ovakvu situaciju? Sve ovo pokazuje kakva je Srbija danas država. Zato smo na kolenima, poniženi i ojađeni.
Hladni olujni vetar fijuče ledi krv u žilama. Promiče sneg. Čudna tišina u redu među očajnicima. Srbima. „Oluja“ u Beogradu.
Rajko Nedić
