On radi po 15-16 sati dnevno

3
1210

fantomBila jednom jedna partija. Osnovala ju je jedna državna služba jer su takva bila vremena. Tri kandidata su, ne tako davno, bila zajedno u toj partiji. Dve vojvode i jedan početnik. Doktor, građevinski tehničar i pionirski prvak Beograda u šahu. Doktor i građevinac su još i kumovi, predsednik i potpredsednik partije. Šahista kibicuje, uči i strpljivo čeka priliku da promoviše pešaka u damu.

Prvo je postao generalni sekretar partije, zatim najmlađi poslanik. Imenovan je za direktora bazena, gde pokazuje pun poslovni potencijal uvođenjem noćnog kupanja. Klijentelu je privukao oglasima u partijskom listu. Medijski prostor jeste bio skup ali je novac obezbedio maestralnim izdavanjem poslovnog prostora oko bazena. Nakon izvesnog vremena postaje ministar informisanja u vladi narodnog jedinstva. Višestruko je prevazišao svog učitelja, takođe odličnog ministra u jednoj ranijoj nemačkoj vladi.

Njegova odbrana poretka i briga za mentalno zdravlje građana Srbije ostaće u najdubljem sećanju svim preživelim novinarima toga doba.

Zasluženo dobija i lep stan od stotinak kvadrata, koji i otkupljuje.

Kao što se u životu često dešava, nakon ovolikog prosperiteta, crni oblaci se pojavljuju na horizontu. Narod je poželeo bolji život, ali ne samo na javnom servisu. Potpomognuti demokratskim vetrom sa zapada, brod slobode je zaplovio u bolje sutra. Nastupaju teški dani za mladog političkog lava. Ne ceneći njegove prethodne zasluge, nisu ga se setili ni u jednom trenutku. Nije optužen ni kao blizak saradnik onog zbačenog diktatora. Morao je da plati porez na ime ekstraprofita. Ostao je samo poslanik u parlamentu i živeo izuzetno teško, kako sam kaže ,,od skromnih poslaničkih primanja”. Nije mogao ni račun za telefon da izmiri nekih 15 meseci.

Razmišljajući o svojoj budućnosti, poslušao je predlog svojih idola iz tada vladajuće stranke. Napustio je svog političkog oca i zajedno sa vojvodinim kumom osnovao novu stranku naprednih političkih ideja. Modernu, pro-evropsku, a ne tamo neku sa linije Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica.

Da Vas podsetimo:  Kako biti slobodan i srećan, šta je koren svega?

Intimni prijatelji su ga obilato pomagali, što finansijski, što na druge načine. Informacije o sklonostima i gresima političke elite su se pokazale kao sjajno sredstvo za postizanje ciljeva.

Ponovo je zasijala njegova zvezda. Jedno vreme je čak i radio u marketing agenciji, valjda zbog prethodnog iskustva sa medijima. Doduše, činio je uslugu bliskom partijskom prijatelju, vlasniku te agencije. Višestruko se isplatilo, mada nije voleo o tome da govori. Kad su ga u jednoj TV emisiji pitali o tom radu, nije hteo ni da se seti imena agencije. Taman posla, pa da mu posle prigovaraju da protežira prijatelje. Samo pošteno i vredno. Uspeh neće izostati.

Kada je postao ministar vojni, iako nije služio vojsku, nastavio je stopama prethodnika. Vojska im neće nikada zaboraviti rezultate ostvarene za njihova dva mandata. Lagano postaje prvi potpredsednik vlade i, nikada do tada viđeno u svetu, koordinator svih službi bezbednosti. Kako li mu je bilo to samo on zna. Tolika količina informacija o kojima mora da brine. Zamislite da samo neki kriminalci saznaju da im se sprema hapšenje, ili tajkuni ručaju sa ministrima u neobezbeđenim kafanama? Kao premijer mnogima je obećao prugaste košulje i bukagije. Neki su čak bili i uhapšeni, mada su zbog nesavršenosti pravosuđa bili i pušteni, uz simboličnu odštetu. Nek vidi narod da nema šale.

On radi po 15-16 sati dnevno, uvek je prisutan, spašava iz vejavica, poplava. Ljubomorni protivnici i neodgovorni mediji mu pripisuju krivicu za sve, pa čak i za helikoptersku nesreću u kojoj je poginulo sedam ljudi i jedna beba.

Odgovorio im je su se i ranije dešavale nesreće, pa niko nije odgovarao. Uostalom nije on to organizovao, već ministar vojni i ministar zdravlja. Formirana je i komisija koja je uzroke nesreće istraživala godinu dana. Nije on kriv, ni ministar vojni, ni ministar zdravlja. Možda je magla kriva ili noć ?

Da Vas podsetimo:  Krsne slave i policijska kontrola – OVO NISU RADILI NI KOMUNISTI

Kasnije su nabavljena dva nova helikoptera, sa opremom za letenje u otežanim uslovima.

Sagradio je toliko toga, da je teško sve nabrojati. Putevi, tuneli, naselja na vodi, fabrike, škole, domovi zdravlja. Strani investitori hrle, kupuju zemlju, zapošljavaju narod. Lenj doduše, kako on kaže, ali promeniće se to. Dajemo koncesije, da ne bi upropastili sve sami, nemamo mi ljude sposobne da uspešno upravljaju. Smanjuje se broj nezaposlenih, rastu plate, a i penzije. Skromno, koliko se može realno. Nema rasipanja.

O spoljnoj politici i velikim uspesima se može napisati cela knjiga. Umešnim potezima i politikom neutralnosti je uspeo da ojača poziciju naše zemlje u svetu, a očekuje se i formiranje zajednice srpskih opština na severu Kosova. Velike sile se otimaju za našu naklonost, on je najpopularniji lider u regionu, po nekim uglednim časopisima i Evropljanin godine. Mir po svaku cenu, razgovor sa svakim. Ume da pokaže i odlučnost kada ga ponize i iznerviraju. Uprkos svemu je opredeljen za mirna rešenja, samo da niko ne ubija Srbe.To je crvena linija koju neće preći.

Za svaki slučaj je nabavio i nekoliko aviona, tenkova i još ponečeg, zlu ne trebalo. Nekada je bio ministar vojni, pa je učestvovao u reformi vojske i otpisivanju silnih viškova nepotrebne gvožđurije. Polako postajemo vodeća vojna sila u regionu.

Logično je da posle ovolikog iskustva i zasluga postane i predsednik države. Zaslužio jeda postane vrhovni komandant i gospodar Srbije. Možda ne bi bilo loše i da zadrži i položaj premijera, ima već iskustva, a i voli ga narod. Razdragani narod, jedva čeka izbore. Iluzija slobode im je zagarantovana.

Dragan Antonić

www.stanjestvari.rs

3 KOMENTARA

  1. dobar i istinit komentar,naravno za pametne.a ti gordana da znaš,nije kako izgleda,angela je poreklom jevrejka.pa malo bolje pročitaj ko naseljava arape u evropu.pa zašto su svi jevreji protiv trampa,pa zašto su ga srbi u americi glasali.pa kod goga su sve pare u svetu,a pogotovo u americi.pa zašto je zabranio sve takozvane nevladine organizacije koje plaća soroš,a i kod nas ima tih nevladinih organizacija,a svi su prethodno bili članovi komunističke partije.od one jevrejke sonje biserko pa nadalje.uostalom,komunisti u srbiji i njihova deca,sada na vlasti su internacionalisti,šta njih interesuje srpska nacija.zaboravili ste kada su se sramili što su bili po ličnoj karti srbi,naravno oni su bili jugosloveni,a deci su mnogi davali imena po sovjetskim revolucionarima.e,ti sovjetski revolucionari su 99 posto bili jevreji.

  2. Da li je „razdraganim“ Srbima jasno da Vučić, uz Nikolićevu saglasnost, čini sve što je potrebno da BiH izdejstvuje osudu za genocid, kojom bi, pak, SNS karikature zadužile, na ime odštete za nepostojeću krivnju, srpski narod na ogromnu sumu novca i ogromnu nacionalnu sramotu? Nema tog lažiranog ekonomskog rezultata koji bi pokrio takav gubitak. Ne razumem da li ima opozicije u Srbiji? Kako je moguće da se ne odupru tom sumanutom činu? Kako mogu da sede u Skupštini sa Čedom Jovanovićem ? Kako mogu a da ne zahtevaju krivičnu odgovornost za izdaju nacionalnih interesa protiv Vuka Draškovića, Aleksandra Vučića , Tomislava Nikolića, Borisa Tadića, Ivicu Dačića? Šala za šalu, ali ja imam opravdan strah da će nas Vučićeva diletantska, submisivna i izdajnička politika uništiti na duži period. Ako se ne uozbiljimo, ne počnemo razmišljati svojom glavom i ne počenemo delati u skladu sa nacionalnim interesima – mislim da nemamo nikakvu šansu za budućnost. Nemamo vremena za samozavaravanja. Setite se Jevreja. Svi koji su verovali da se zlo neće proširiti i čekali bolja vremena završili su kao žrtve nacije koja nije odgovarala za genocid. A ubila je, nehumano i zverski, milione Jevreja. Milioni ljudi na svetu su platili životima fašističku agresiju. I ponovo Merkelini preci nisu osuđeni za genocid. A Srbi treba da budu krivi što su ginuli dok su ih, podstaknuti međunarodnim interesima, proterivali sa ognjišta i grobova predaka na prostoru države Jugoslavije, koja je bila zajednička domovina od 1918. A danas, gladni i željni života, plaćamo obezbeđenje Čedi Jovanoviću i Vuku Draškoviću koji su Srbma, svojim priznanjima, kupljnim dolarima za ugodan, konforan i čak obešenjački luksuzan život, nametnuli nepostojeću krivnju. Danas, dozvoljavamo kulovčinama i diletantima poput Vučića i Nikolića da se, potstaknuti ličnom pohlepom i kompleksima, igraju sa našim životima. Zašto to radimo? Zar ne treba da se plašimo osude naše dece i budućih pokoljenja?

    • Део опозиције, вероватно већи, је лажна опозиција, која је у игри с Вучићем. Обрадовић је све рекао како јесте, у скупштини, о Космету и Бриселу, о пљачки Србије, о Сребреници, шта се догодило? Ништа. Прво Двери саме, а потом неколико посланика предложилии су да се на дневни ред (најзад!) стави изгласавање резолуције о геноциду над Србима (и Ромима и Јеврејима) у НДХ. Оба пута су потопљени, не гласањем против (таође, без „уздржаних“), него негласањем, и то не само напредњака и коалиције, него и већег дела „опозиције“. Ти „посланици“ не треба да седе у скупштини, него да висе испред ње. Питање је, колико људи у Србији зна за ово, пошто су сувише заузети преживљавањем да би имали времена, снаге, и смелости чак и да прате шта се у земљи дешава. Чак и да знају, то не мора да буде довољно. Спев каже да се ни на дахије Срби нису дигли чим је требало, него тек на четврту „прилику“. Не зато что им није било довољно лоше, него зато што је недостајала она искра између истинских вођа и народа, која га покреће. Проблем је за ту искру што, после свих манипулација, превара и издаја, народ има много разлога да сумња у оне који се представљају као вође, а и без тога је збуњен шареном лажом ЕУ чланства, у име које треба да се, ради будућности, угоди „западним пријатељима“. Корупција целе државе од стране марионетске власти, контрола медија, разбијање сваког облика родољубиве и социјалне организованости итд. сигурно не чине ствари лакшима. Али друге нема него да се ствари мењају. Више је него довољно лоше, набој је ту, не мислим да је такав мрак да у Србији не постоје људи које ће народ да препозна као вође и надам се да то неће бити, још једном, још једна глава стоглаве западне аждаје. Јер, и њено време пролази…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime