Ona zna šta je za tužilaštvo najbolje

4
399

O Zagorki Dolovac, Republičkom javnom tužiocu države Srbije, je reč i ja već na samom početku imam dilemu kako da tu ženu u daljem testu oslovljavam. S obzirom na karakter ovog teksta, najprirodnije bi bilo da joj se obratim sa – koleginice, jer iste smo škole učili, ali to izbegavam još iz vremena kad sam jednoj sudiji ispred čije sam sudnice, u strahu da ne zakasnim na drugo suđenje, čekao da me prozove na raspravu – a debelo je kasnila, video da ona serbez dolazi sa druge strane hodnika, držeći u ruci cigatrete i pribor za pušenje, primetio – Koleginice hoćemo li da sudimo?, a ona mi nonšalantno odbrusila – Nismo mi kolege, ja sam sudija! Posle nekog vremena, ponovo smo se sreli, bilo je to posle one Tadićeve reforme pravosuđa kad mnoge sudije nisu bile reizabrane, ovog puta i ona u ulozi advokata, kad mi se nekim povodom obratila sa – kolega. Odgovorio sam joj – nismo mi kolege, na šta je ona, ovog puta ljubazno, primetila – pa i ja sam sada advokat. Ne, vi niste advokat, vi ste sudija – bivši, odgovorio sam joj mirno. Ovo ne pominjem zbog te sudije, već zbog Zagorke Dolovac – da ima to na umu, zbog vremena kad budete bivša.

Ne bih da je oslovljavam ni sa – gospođa, jer taj pojam podrazumeba u sebi i nešti gospodstveno, što Zagorka Dolovac svojim ponašanjem u obavljanju tako visoke državne funkcije ničim ne pokazuje, a ne bi ni da je oslovljavam sa – paorka, što sve češće srećem, pa neka ipak ostane ono – gospođa Dolovac.

Gospođo Dolovac, za početak pitanje. Šta znači vaš odgovor upućen zameniku javnog tužioca Predragu Milovanoviću, koji je izabran u Državno veća tužilaca (DVT) – logična je pretpostavka da je on u to najviše telo tužilaštva izabran zbog svoje stručnosti, integriteta i svih drugih kvaliteta koje se podrazumevaju za izbor na tako visoku državnu funkciju, a da na toj istoj sednici, na vaš predlog, nenadano, pod tačkom razno, bude razrešen svih svojih tekućih predmeta, među kojima je i slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, što do sada nije bila praksa, jer treba da se posveti radu u DVT-u. Kom radu – administrativno tehničkim poslovima?

Da Vas podsetimo:  Srbija pod alarmom: Ko je pokušao atentat na Andreja Vučića?

Po opštem mišljenju, Predrag Milovanović je u pomenutom predmetu, izložen neprimerenom pritisku ne samo advokata odbrane, već i nečuvenoj direktnoj ptretnji optuženog, inače člana Glavnog odbora vladajuće SNS stranke, izrečenoj u sudnici – da on možda i neće više biti tužilac, odlično zastupao optužbu, te da je u prvom stepenu izrečena i osuđujuća presuda, što je valjda kriterijum po kome se i ceni uspeh tužilaštva.

Na samoj sednici, zatečen vašim predlogom, Predrag Milovanović je rekao da on može da nastavi i sa radom na svojim tekućim predmetima do njihovog pravosnažnog okončanja, gde spada i odgovor na žalbe advokata odbrane u pomenutom predmetu paljenja kuće Milana Jovanovića, međutim vaš odgovor je bio jasan – valjda ja bolje znam šta je za užilaštvo najbolje!, pa otud za Vas i pitanje:

Da li je tužilaštvo, kao institucija, tu samo zbog sebe samog i vas koji u njemu radite, ili je ta institucija formirana radi zaštite pravnog poretka i prava građana, a ne tužilaštva kao institucije. Od koga vi to branite tužilaštvo – od građana svakako ne.

Izleteli ste se, pa objasnite. Da li to možda znači da se očekuje da žalbe advokata odbrane budu prihvaćene i predmet bude vraćen na ponovno suđenje u kome Predrag Milovanović ne bi bio podoban da zastupa optužbu. Nije li to onda ostvarenje one pretnje optuženog da Predrag Milovanović možda i neće više biti tužilac. Ako do tog sleda okolnosti dođe, kako vi u tome vidite ono što rekoste – da vi najbolje znate šta je u interesu tužilaštva?

A šta reći o moralnom integritetu ostalih tužilaca tog skupa, koji su bez reči, čak i bez bilo kog pitanja, prihvatil to što im je Šefica na tako ponižavajući način saopštila i presudila, pa za njih poruka iz pesme – Prvo su došli …: “Kada su nacisti došli po komuniste, ja sam ćutao; jer nisam bio komunista. Kada su zatvorili social demokrate, ja sam ćutao; jer nisam bio socijaldemokrata.

Kada su došli po sindikalce,  ja se nisam pobunio; jer nisam bio sindikalac. Kada su došli po mene,

Da Vas podsetimo:  Zašto je privatnost važna

nije preostao niko da se pobuni.” (Martin  Nemoller).

Čitam biografiju Zagorke Dolovac – na mesto zamenice opštinskog javnog tužioca u Novom Sadu izabrana je 1996. godine – dakle u vreme Miloševića. Posle 5-oktobarskih dešavanja i smene Miloševića, na prvom reizboru tužilaca, 2004. godine, nije reizabrana, što samo po sebi govori o njenom prethodnom radu. Međutim, već posle nekoliko meseci biva ponovo reizabrana, što opet na svoj način govori o njenim veštinama. Potom je i kod nove vlasti brzo napredovala – 2007. postaje v.d. okružnog javnog tužioca u Beogradu, a već 2010. godine je imenovana za Republičkog javnog tužioca, da bi 2015. godine ponovo bila reizabrana na tu funkciju, iz čega se može  izvesti samo jedan zaključak – ona je očito pobornik onog pravnog shvatanja po kome je pravo oruđe u rukama klase koja je na vlasti – bila je dobra i za Miloševića i za Koštunicu i za Tadića i za Vučića, a te veštine svaka vlast ceni.

Da li će tako biti i ubuduće, ostaje da se vidi.

 

Dragiša Čolić

4 KOMENTARA

  1. Moj pokojni deda bio je predsednik okruzng suda u Vranju posle rata nadrljao je od komunista bio francuski djak zavrsio pravo na Sorboni radio posle kao advokat i drzao casove francuskog ne vidim da se ista promenilo u Srbiji od pre 80 godina sve je jasno ko dan. Jadna smo mi zemlja pravda je ostal tesko dostizna samo radi prljave politike .

  2. Tipican pravni birokrata uvek na visokoj funkciji a nikad odgovorna ni zasta uvek bilo i bice u srbiji gde funkcije sto vise to manja ogovornost neverovatan sistem..

  3. Postovani gospodine Colicu, zbog Vasih tekstova, kad god otvorim sajt Koreni.rs, potrazim rubriku u kojoj Vi piisete! Svideo mi se i ovaj put vas tekst o Zagorki Dolovac (koja je naprasno nestala ispod radara javnosti – valjda se sklonila od korone ili necega slicnog – takodje ubitacnog). Pomislih, kako ste Vasu „kolegicu“ Zaorku Dolovac (za njeno dobro) „vakcinisali“ pred javoscu Srbije…Mozda joj nece biti potrebna „rvakcinacija“. Shvatice da joj je vreme da ide u penziju, kako bi se odmorila od „napornog rada“ i skrivanja od javnosti! Ako ni zbo cega drugog – onda zbog uhapsene grupe zlociaca okupljenih oko Veljka Belivuka – „Velje nevolje“

  4. Не вреди трошити своје време ни речи на ову „госпођу“!
    Само се питам докле ће српски народ да трпи оволико зулум?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime