Ne znam tačno kako da se nazove pojava – talas „Sveznalica“, koji su preplavili naše društvo. Zbog njih ne napredujemo koliko bi trebalo, zbog njih se gušimo u neznanju, zbog njih postajemo indolentni, odustajemo od borbe, zbog njih se danas moramo dokazivati javno, iako to nije baš „ukusno“. Eto, ja sam letos u Arilju bio u prilici, da moram da se dokazujem pred starešinom ariljske crkve, da sam Ariljac, a ne Beograđanin, jer je on merio koliko meseci sam u Arilju, a koliko u Beogradu, iako sam dobronamerno i stručno ukazivao na neke greške oko crkve (nikako se nisam dodirivao njihove službe, naravno). Kasnije sam morao da javno opišem ove razgovore u jednom tekstu, radi svog mira. (Da li sam ja Ariljac?) U drugim slučajevima, bio sam prinuđen da bi dokazivao svoju struku, da pominjem svoje diplome, uspehe u svojoj profesiji, što nije baš prijatno, znam to dobro, ali su me „neznalice“ naterale na ovu nepriličnu radnju.
Sada se u Arilju odlučuje da se čaršija uzdužno sredinom preseče nizom drvoreda. Žele da od čaršije, naše tradicionalne, jedinstvene, neponovljive, naprave „aveniju“, Videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu da se potkuje.
Zašto ja ovako grubo reagujem?
Zbog toga, što kao stari Ariljac, znam dobro lepotu korzoa uveče u čaršiji, koja je stvorena zbog naroda, trajala je stotinama godina, bila lepa iako skromna, sa klupama ispred kuća u čaršiji, dućanima otvorenim zbog naroda, međusobnim simpatijama omladine. Mogao bih dugo opisivati, koliko ja ona tipična, tradicionalna, ušla nam u srce i sećanja.
Ali, postoje ljudi, koji su u vlasti, kojima je srce prazno od te topline, koju sam naveo. Oni, nestručnjaci odlučili su da čaršiju pretvore u neku avenijicu pariskog stila. Mislite da su ti ljudi arhitekte, urbanisti? Umetnici ili konzervatori? Ne, oni i ne znaju da ove struke postoje. Znam, da preterujem, ali i znam da u Arilju postoje ljudi, koji sa slažu samnom. Ali zavladale su „sveznalice“. Oni „znaju“ koje kuće su stare i koje valja srušiti, da bi se izgradile nove, koje će verovatno i doneti „malo love“. Tako odoše kuće: Bjeličića, Todora Jovanovića, Melovića, uskoro i kuća Zorana Grujovca, prelepa bivša kafana Mila Bjekića i tako dalje. Tako oni razmišljaju i o našem Konaku serdara Jovana Mićića. Oni sve znaju! Ako baš i ne znaju sve, neka pitaju stručnjake, šta da rade. Ali njih je sramota da pitaju, oni su „sveznalice“. A da pitaju, da kucaju na prava vrata, dobiće ovakav odgovor: Ne dirajte izgled stare čaršije, koja treba i MORA da zadrži stari, autentični profil i izgled od starine. Mora se sačuvati ta velika vrednost. Ne treba vam avenija, treba vam čaršija. To će vam odgovoriti stručnjaci. Jedino će drugačije odgovoriti, ako je i tu zavladala korupcija.
Pa dokle će da traje ta borba stručnjaka i sveznalica – neznalica?
Trajaće sve dok se ne promene oni, koji sve znaju.
autor: Mišo M. Mladenović akad. slikar i pisac
To što napisa ovaj Ariljac – o neznalicama koji uništavaju Arlje, u potpunosti važi i za Beograd. Ipak postoji jedna velika razlika: u Arilju svoju „džadu“ uništavaju tamošnji domorodci, urođenici, meštani- nazovite iz kako vam je milo. Sve staro po BG uništavaju seljaci pribegli u BG da nama, generacijama Beograđanima, sole i pamet i da nam prazne novčanike. Čitaoci već znaju ko su ti dođoši- ruralci čiji su deda ili tatko prodali dva tri vola, dvadesetak ovaca, poslali unuka ili sina na Visoke škole u BG da ne mora da se muči na selu kao preci, po mogućnosti (i kapitalu) kupio je profesore ili gotovu diplomu i sada nama Beograđanima prodaju čuvena muda za bubrege! Ruše šta stignu i gde stignu. Verovatno je sledeći, posle rušenja hotela Jugoslavija, i bar dela Kalemegdnaske tvrđave, na redu i Beogradski sajam, zgrade Generalštaba, stara Šećerana na Čukarici – možda i toboži i danas kobajagi „boemski deo grada“ Skadarsku ulicu itd.itd.. Nikada neću zaboraviti priču o nekadašnjem ministru građevine, pridošlom iz (nekog okolnog sela?) Kruševca na studije u BG koga su BG mangupi nasankali da uvek mora da preeskače tramvajske šine. Iz zaleta. Da ga, navodno, ne tresne struja! Činilo je to novopridošlo beogradsko seljače neko vreme, na uveseljavanje studentarije dok mu je neko rekao da je to BG mangupska zezancija sa seljanima koji su prvi put videli- tramvaj! I od tada, valjda da se osveti Beogradu i Beograđanima, taj novi, najsveznajući stručnjak, najviše je voleo da seče drveće i da uništava postojeće zelene površine. A i žičara Ušće- Kalemegdan mu je bio, uz očigledno mažnjavanje provizija od izvođača radova, „sanak pusti“.
Аутор НЕ реагује грубо, већ пише ГЛУПО! Рођен 1936 у селендри, живот живи у Београду и свету и сада би да Ариље буде Ариље његовог детињства??!! Сигуран сам да није омладину у својој породици питао и сазнао шта они и њихови пријатељи мисле о томе. Питам се, зашто не живи у Ариљу?
tako je u celoj srbiji ne samo u Arilju , mnogo smo glupi