Ono što se krije ispod jagnjeće kože „Kovid 19“ nije vuk nego Zver

Korona i smrtonosni Vučić

•  Neodmeren i monstruozan Vučićev režim parazitira na ovoj epidemiji bestidno, apsurdno, sadistički i bogohulno. Dobio je savršen povod da pokaže svoje pravo fašistoidno lice najgorih totalitarnih vlastodržaca i da bukvalno utamniči bar dva miliona ljudi. Ostalima dozvoljava kretanje, ali jedva i pomalo. Ushićeno je i začas uveo policijski čas i dodao nas spisku koji čine: Paragvaj, Ekvador, Haiti, Čile, Gana, Obala Slonovače, Mali, Senegal, Republika Južna Afrika, Burkina Faso, Kenija, Saudijska Arabija, Sijera Leone.
• Beležimo drastičan pad nivoa demokratije i sloboda. Jačanje autoritarnih, voluntarističkih tendencija i nestajanje građanske supstance. Slobodna društva postaju sve manje slobodna, a pojedinac sve više deo kolektiva u kojem nije bitna sudbina pojedinaca

Pre nešto više od mesec dana, u tekstu (ovde) kojim smo nedvosmisleno ukazali na prirodu ne samo epidemije, već i tiranske vlasti u Srbiji, okarakterisane su osnove obe pojave. Danas, prirodama i jedne i druge stvari ne mora se ništa dodavati, niti ćemo, daleko bilo, bilo šta reformulisati. Sve bitno je rečeno, a ponavljanje teza i zaključaka u racionalnom diskursu je ne samo kontraproduktivno, već i nepristojno. No, valjalo bi ukazati na neke važne stvari, doduše podrazumevajuće, ali po sudu autora takođe dalekosežno važne, koje se mogu u daljem razvoju naše stvarnosti izgubiti iz vida, ili možda čak zaboraviti.

Kao što je belodano jasno da nad ljudskom populacijom lebdi svakodnevna opasnost od pojava zaraznih bolesti, kojih je bilo i u prošlosti i kojih će biti, jasno je i da smo svedoci aktuelne svetske epidemije virusne infekcije bolesti slične gripu. Epidemiolozi i drugi lekari tvrde da je za tu epidemiju odgovoran virus „Kovid 19“, te nema nijednog zdravorazumskog dokaza da u to ne verujemo. Takođe, isti lekari, kao i svake godine, apeluju na zaštitne mere, obazrivost, na ranjivost starijih i bolesnih. I svake godine politički moćnici ih uglavnom ignorišu. Sve do sada, kada su, čini se, strepnju i opreznost lekara povećali, uvećali do panične histerije i po svemu sudeći u svim pravcima predimenzionirali.

Zloupotreba epidemije u političke svrhe

Razlog za to nije u altruizmu i brizi za sudbinu svakog ljudskog bića, već isključivo u egoističkim ekonomskim i političkim interesima. Zdravstvena kriza je zgodna prilika da se njome pokriju svi promašaji i bankrot i dosad urušenog neoliberalnog ekonomskog koncepta, a da pride, najmoćniji zarade na njoj. Istovremeno vladajuće oligarhije, prikazujući je kao parekselans patriotsko pitanje, učvršćuju ili povećavaju sopstvenu podršku u javnom i biračkom mnjenju. Učvršćuju svoju vlast na uštrb nivoa demokratičnosti, visoke kontrole zloupotreba i sveopštih društvenih standarda.

Na delu u sadejstvu imamo epidemiju kao činjenicu za koju, doduše, nije izvesno da li je izazvana ili spontana, što je u ovom kontekstu manje važno, i, na drugoj strani, parazitsko eksploatisanje i hranjenje njome od strane vladajućih političkih elita u mnogim državama.

Kad je reč o Srbiji, i inače neodmeren i monstruozan Vučićev režim parazitira na ovoj epidemiji bestidno, apsurdno, sadistički i bogohulno. Dobio je savršen povod da pokaže svoje pravo fašistoidno lice najgorih totalitarnih vlastodržaca i da bukvalno utamniči bar dva miliona ljudi. Ostalima dozvoljava kretanje, ali jedva i pomalo. Ushićeno je i začas uveo policijski čas i dodao nas spisku koji čine: Paragvaj, Ekvador, Haiti, Čile, Gana, Obala Slonovače, Mali, Senegal, Republika Južna Afrika, Burkina Faso, Kenija, Saudijska Arabija, Sijera Leone. (Ovde). Ima tu još nekoliko zemalja kao i nekih državnih polufabrikata iz našeg susedstva, no sigurno je da je našem predsedniku Sijera Leone bila ideal bez premca jer je zabranu kretanja i vanredno stanje proglasila bez i jednog jedinog slučaja zaraženog koronavirusom.

Elem, sasvim je zabranio kontakte i izlazak iz kuće starijama od 65 godina, a onda im je propisao da svi u isto vreme, u određenim prodavnicama, borave u kratkom vremenskom periodu. Zabranio je gradski javni i međugradski prevoz. Ukinuo je autobuse i vozove, a njegovi partijski karavani s njim na čelu krstare Srbijom uzduž i popreko noseći tobož pomoć koju samo oni mogu da uruče. To niko bez članske karte SNS ne može da uradi. Naredio je karantin svakome ko je bio u kontaktu sa zaraženima, a sam nije hteo ni da se testira nakon potvrde da mu je član porodice zaražen. I to baš onaj za kojeg je prethodno tvrđeno da je kao volonter obilazio i pomagao starim ljudima u izolaciji. Propisao je kaznu od 50 do 150 hiljada za nepoštovanje mera, a u Grčkoj je kazna za takvo delo 150 evra.

Suspendovao je uobičajene sudske procedure i u tu oblast novotarijom uveo svoje, „preke“ sudove koji sude bez porote, a preko elektronske aplikacije „Skajp“. Postavio je za neformalnog šefa stručnog tima čoveka koji za dva meseca puni 65 godina, da „kredibilno“ naređuje ljudima koji su od njega stariji dva meseca da se zatvore u svoja četiri zida i ne vire kroz prozore i ključaonice. Zadržao je kompromitovanog najsmešnijeg člana stručnog tima da i dalje priča svoje priče u koje, čak i da su apsolutno tačne, niko normalan ne može da veruje, a u timu imamo i zaovu.

Bez ikakve mere dominira na svim režimskim elektronskim medijima i tabloidima. On je udarna afirmativna tema svih emisija i članaka režimskih medija. On je pozitivna vest, a njegova opozicija uvek negativna. Uloge negativaca su u Vučićevim medijima odavno podeljene i rezervisane za opoziciju, a pominju ih uglavnom samo da bi se tvrdilo koliko je Vučić bolji, pametniji, vredniji i pošteniji od konkurencije.

Sigurno je da će se njegovim zloupotrebama, paradoksima, kontradiktornostima, diskriminacijom i svakovrsnim terorom baviti mnogi slobodoumni ljudi i u Srbiji. Nema više nikakve dileme da će o ovoj svojevrsnoj prikrivenoj diktaturi ostati mnoga svedočenja, zapisi, dokumenti i dokazi koji će postupno otkrivati da je Vučićevo vanredno stanje imalo dve osnovne svrhe:

Prva, neka njemu svojstvena logika i zakonomernost utočila mu je uverenje da će čvrstim vanrednim stanjem sa što radikalnijim merama ograničavanja sloboda i prava ojačati predizbornu poziciju.

I druga, tolika restrikcija slobode građana njemu kao tiraninu i vrhovnom sudiji koji o sudbini svih i svega odlučuje i presuđuje, donosi ogromne, narkotičke doze moći koja mu je i hrana i terapija koju sam sebi ubrizgava. U tom polju isključivog subjektivnog doživljaja političke oportunosti i uživanja u moći i slavoljublju deluje komandant ove orgijastičke parade zaumnosti, štetočinstva, apokalipse i satanizma čineći sve što je u njegovoj moći da mu se naum ostvari i projekat uspe. A da li će, ne zna se, jer ne zavisi samo od njega, nego presudno od ovoga zatočenog i u glavu udaranog naroda koji je na kraju snaga posle trideset godina intenzivnog trpljenja sopstvene vlasti porađanih od zlih otaca i još gorih majki. Hoće li Vučić da pukne kao i Milošević videćemo. Iz petinih žila se potrudio da mu se to desi.

Otvorena su pitanja sudbine sadašnjeg neoliberalnog ekonomskog modela

Kad je, pak, o epidemiji reč, verujemo da će se pokazati da sekundarni ili tercijalni razlozi definišu njen učinak i posledice. Neće biti velikih oscilacija između država koje su uvele optimalne, minimalne, ili radikalne mere sprečavanja širenja zaraze. Velike razlike pojaviće se na nekom drugom planu, u ostalim društvenim oblastima, ekonomiji, privredi, mentalnom zdravlju, demokratiji i drugim veoma važnim oblastima koje su nepravedno i izuzetno štetno, a u vreme ove epidemije, zakopane u mračni zapećak. Ne verujemo da će poštena statistika zabeležiti značajan skok smrtnosti niti iole ozbiljniju medicinsku specifičnost nakon „Kovida 19“. Možda zdravstvena infrastruktura, organizacija, neki zdravstveni sistemi koji se nisu dobro organizovali…

Međutim, otvoriće se duboke stručne rasprave o tome zašto je „Kovid 19“ gurnuo u senku sve ostale respiratorne viruse, i druge agense koji se šire na sličan način, pa i sve druge, mnogo ozbiljnije bolesti. Zašto su se radili nepouzdani testovi samo na taj virus, a posledice pripisivale samo njegovom delovanju, kad nema dokaza da je samo on odgovoran za kliničku sliku? Gde je nestao sezonski grip u eri „Kovida 19“? Gde su dokazi za utvrđivanje većeg potencijala rizika ovog virusa u odnosu na već cirkulišuće koronaviruse? Zašto su pogrešno tumačeni podaci o eksponencijalnom rastu zaraze i smrtnosti kada nije bilo mogućno utvrditi tačan broj zaraženih, odnosno svakim danom je povećavana baza testiranih, itd, itd, a o još mnogo drugih važih činjenica možete pročitati i ovde…

Iz drugog plana, ali izgleda suštinski i bitno, otvorena su pitanja sudbine sadašnjeg neoliberalnog ekonomskog modela. Vidimo i nove obrise političko-ekonomsko-bezbednosnog sukoba SAD i Kine. Pomaljivanje jednog paralelnog centra moći personifikovanog u delovanju Bila Gejtsa, njegove multinacionalne kompanije i fondacije i svih drugih sličnih milijardera za koje ne znamo čak ni da li deluju konkurentski, policentrično ili sinhronizovano.

Beležimo drastičan pad nivoa demokratije i sloboda. Jačanje autoritarnih, voluntarističkih tendencija i nestajanje građanske supstance. Slobodna društva postaju sve manje slobodna, a pojedinac sve više deo kolektiva u kojem nije bitna sudbina pojedinaca. Solidne ekonomije doživeće ozbiljnu krizu, a u našem slučaju ne postoji primeren termin za debakl i katastrofu u kojem će se naći to što neki nazivaju „srpskom ekonomijom“.

I nije kraj, jer se u Srbiji dešava još nešto. Kao što je Vučić oteo državu od naroda, tako su dvojica arhijereja oteli Crkvu kao pravno lice od verujućih. Zato su u Srbiji problem liturgije, a nisu gužve u „Lidlu“. Zato u Srbiji ne može narod da stoji u crkvi, ali radnici u „Juri“ moraju da rade. I kao slučajno napadnuto je nešto što je sam osnov vere, nešto što jednostavno ne dozvoljava relativizaciju u teološkom smislu – pričešće. Kao da je „Kovid 19“, prvi virus koji hara ovom planetom, i kao da su vernici koji su se vekovima ranije pričešćivali, uvek bili samo potpuno zdravi ljudi.

Napadajući pričešće ruši se temelj hrišćanstva, jer ako to nije oganj kojim se svaka nečistota sažeže, u šta drugo hrišćanin da veruje?! Može odmah da počne da veruje u dolar, ili evro, šta mu je draže, i da sebe iznese na tržište. Zato je kašičica za pričešće postala simbol opasnosti za širenje smrtne zaraze, a verujući narod predmet ismevanja, pljuvačine i najočitije mržnje i pseudomondijalističkih, severnoatlanskih medija i ove vlasti. Eto, iako međusobno u ratu, kad je reč o trojnoj relaciji, severnoatlanski mediji su s Vučićem po pitanju pravoslavlja pronašli zajednički jezik po onoj staroj formuli – „neprijatelj mog neprijatelja moj je prijatelj“. Bilo je dovoljno samo da se perfidno potpali barut, da se sinhronizovano u nekoliko takvih medija iz tobož zabrinutosti za opšti interes pokaže prstom na „najveći od svih problema“, tj, da mu se malo pomogne da padne s terase, a onda stvari već idu svojim tokom, odnosno gravitacija čini svoje. Sve to naišlo je na „dobar odjek“ pravog satanističkog divljanja na društvenim mrežama pronošenog od strane fanatičnih antipravoslavaca čiji opšti mirnodopski ateizam u konkretnom pravoslavnom primeru biva društveno potvrđen samo ako podrazumeva omalovažavanje, vređanje, odricanje prava pravoslavnim vernicima da veruju i ispovedaju svoju veru. Ta čudna mešavina ateizma za sve druge i antiteizma za pravoslavne, zarazila je duboko evrofilski bašibozuk zabrinut samo za svoju zadnjicu i sopstveni komfor, provod i šoping. Zaodenuti brižnošću za tobož opšte zdravlje ti dušebrižnici upregnuti su, najčešće nesvesno, u pravo satanističko divljanje kroz vokabular koji verujući ljudi mogu da razumeju samo kao brutalno bogohuljenje. Takvim tokom upravlja i ovdašnja vlast, ali i ona koja ovdašnjom upravlja. Severnoatlanski centri moći dugotrajni rat protiv Pravoslavlja vode do istrebljenja.

Kad je reč o nekim drugim strateškim interesima stvari taktički stoje malo drukčije. I ovdašnja vlast i ovdašnji severnoatlanski mediji imaju zajedničkog gospodara kojem je, zbog ovakve pozicije figura na tabli, u interesu da se njihovi mediji i njihova vlast u Srbiji trenutno biju.

S koje god strane posmatrano, a osobito kad je reč o Srbiji, budućnost izgleda veoma sivo. Virolozi kažu da nije izvesno da ljudi mogu da steknu imunitet na „Kovid 19“, što znači da se mogu i više puta njime zaraziti, ali se to još uvek ne može garantovati. Videćemo još.

A kad je reč o Vučiću, tu je, na žalost, drukčije. Potpuno je izvesno da se imunitet na takvu pojavu ne može steći. Epidemija bilo čega je mačiji kašalj u odnosu na njega. Smrtnost koju on nosi za državu, ekonomiju, društvo i slobodu je sto odsto!

Rečju, baveći se koronavirusom potpuno smo zanemarili dramu i strahotu koja se iza brega valja, koja nam dolazi na svim mogućim poljima, i ne samo od naše vlasti. Jer Vučićeva vlast, koliko god strašna bila, samo je delić megakatastrofe koju nam spremaju milijarderi i drugi gospodari planete. Izgleda da smo „Kovid 19“ nekako preživeli u značajnom broju. Sve ovo što se njime prikriva i što se u njegovo ime čini, mnogo je veće iskušenje. Jagnjeća je koža taj „Kovid 19“, a ono ispod nje nije vuk, nego Zver.

Slavko Živanov
Izvor: Izmedjusnaijave.rs