Pozorišne igre sa plakanjem i karanjem – Posle svečanog otvaranja fabrike delova za automobile u Priboju, predsednik Aleksandar Vučić je navratio i u Prijepolje da vidi šta njima treba. Tu su ga po običaju aplauzom dočekale široke narodne mase, ali je svenarodno oduševljenje prekinuo jedan nesrećnik koji se probio do Predsednika i zajecao – … ne tražim kancelariju, ne tražim … samo da dobijem posao da radim. Predsednik je odmah prosudio da je njegov problem u tome što je zaposlen na određeno vreme, a on bi želeo rad na neodređeno vreme, prišao mu, očinski ga pomilovao – kao ono nekad Nebojšu Stefanovića i rekao – Nemoj da plačeš, rešićemo to.
Potom je na red došla izgradnja gasovoda i karanje, a u ulozi karanog se našao onaj nesrećnik Bajatović, bivši visoki funkcioner bivšeg visoko kotiranog koalicionog partnera aktuelne vlasti, SPS-a, kome preti ozbiljna opasnost da ostane bez plate veće od 20.000 eura, koju poodavno prima. On nije ni bio tu kad ga je Predsednik prozvao – što je naravno nedopustivo, pa je Predsednik naredio da ga hitno privedu. Usledilo je karanje u čije detalje ne bih ulazio iz pristojnosti.
Eto što ti je sudbina – posle one nedavne situacije kad ga je iskarala Zorana Mihajlović, a potom izbacila napolje što je na sastanak došao lično, a ne u pratnji saradnika – što bi se dalo i podneti, na red je došlo i karanje od Predsednika lično, što nije baš prijatno, a nije ni u skladu sa zakonom o rodnoj ravnopravnosstti.
A kad smo več kod svečanih otvaranja fabrika i koridora, moram da vam ispričam i Pericin slučaj – Deco, kaže učiteljica, danas ćemo da učimo reči na slovo p, Preljina, na primer. Ko se javlja za reč. Perica prvi diže ruku. Ti Perice spusti ruku, još nisi doveo tatu ni za ono kad smo učili reči na slovo k.
* * *
Miki Aleksiću, nekada respektovanom učitelju drame, a danas poznatom balkanskom silovatelju, koji se već četiri meseca nalazi u zatvoru, vanraspravno krivično veće Višeg suda u Beogradu produžilo je pritvor za još 30 dana, sa obrazloženjem da bi u kratkom roku po izlasku iz pritvora mogao da ponovi krivično delo – da podsetim, krivično delo silovanja. Proizilazi da Mika ni u zatvoru ne može da se smiri i da tamo spopada sve živo – ne pravi pitanje.
Uvažene sudije pomenutog sudskog veća verovatno čitaju tekstove tabloida, tipa – Spasila sam unuku, htela je pošto poto da bude glumica i ide kod Mike u školu, a on kakav je, sigurno bi je silovao, kaže folk zvezda Nada Topčagić, poznata po hitu – Mihailo, Miko, Miki …
Pa tom čoveku u poznim godinama u kojima se nalazi, posle svega ovoga što mu se dešava više one stvari neće pasti na pamet ni uz pomoć onog leka za testasteron, koji već mesecima dominira reklamama svih televizija, kako onim sa nacionanim frekvencijama, tako i oni drugim, a ne da čim izađe iz zatvora nastavi sa silovanjima – da sam ja na Mikinom mestu, ja bih najpre silovao ove sudije.
Pitanje svih pitanja je koliko će još glumica da se priseti da one stvari koje su nekad radile sa Mikom i nisu bile baš na mestu, te da bi to mogao da bude dobar motiv za snimanje filma tog žanra – možda i serijala, u kojima bi njihovi neiskazani glumački talenti mogli da dođu do punog izražaja. Da ne pominjem glumicu koja se toga prva setila – zbog sudskog postupka koji je već u toku, evo ta ideja je stigla i do druge strane okeanaa – čak do Amerike. Izvesna Danijela Šatjnfeld, koja se takođe pretstavlja kao glumica, prisetila se da je i nju, pre neoodređenog broja godina silovao kolega Branislav Lečić i već je krenula sa pisanjem scenarija za film. Glumci, spremite se, ko je na redu.
Ma pusti glumce, da budem iskren i ja sam se zabrinuo – ko zna ko bi mogao da me tuži za silovanje od pre nekih pedesetak godina.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić, 22.5.2021.
