U tekstu „Opančar agencija* javlja – povodom teksta Unutrašnja diferencijacija u SNS i lokalni izbori u Srbiji – mutna najava mračne budućnosti” (Koreni 21. maja 2021), rekoh:
„Ne volim da polemišem sa nekim kome ne znam ni ime ni prezime, ni kojih je godina, ni kog je obrazovanja … ni “od kojih je”, pa ću zato autora pomenutog teksta nazvati po onome što je na kraju navedeno kao izvor – Nimbusov podrum, a pošto mi je to isuviše mutno i oblačno – ‘em nimbus, ‘em podrum, neka bude, što bi mi advokati rekli: u daljem tekstu: Nimbus.“
Nisam autora narečenog teksta ničim nagrdio – pogotovu što ne znadoh ni od kojih je, samo sam mu zamerio na ispoljenom pesimizmu.
Elem, javi se čovek. Reče u komentaru da se zove Đorđe Ivković, da ga zovu Bata – drago mi je, kaže da mu je draga konspiracija nimbus – ne branim, što bi rekli naši, zameri mi što nisam čitao Vujakliju, jer da jesam znao bih da nimbus, potred oblaka i oblačine o čemu ja govorim, znači i „zlatokrug, oreol iznad glave sveca“ – priznajem, nisam čitao Vujakliju, samo ga koristim ponekad kad hoću da razjasnim neku jezičku odrednicu koja mi se učini nejasnom, jer ne spadam u one junake iz vica o Muji – Vraćam vam ovu knjigu, ne dopada mi se, mnogo likova a nigde zapleta, kaže Mujo bibliotekarki, a ona mu reče – Uh, dobro je, vi ste onaj što nam je uzeo telefonski imenik, a na ono moje – sedi Pera ispod duda, u Moravi ladi muda, u replici reče – sedi Pera na vr’ slame, brkovima plaši vrane – šta god to trebalo da znači, jer ispravno primeti da ja na fotografiji nemam ni brkove – priznajem, nikad ih nisam ni nosio, kažu da mi lepo ne stoje. I još mi toga Nimbus, alijas Đorđe Ivković reče, ima u Korenima, da ovde ne prepričavam, možda sam mu nešto i odgovorio, nema u Korenima, a i ne sećam se – ne hvatam beleške o onome što govorim. Na kraju mi požele svako dobro i tako se lepo rastadosmo.
Sve do danas, do njegovog novog teksta pod naslovom „Prošlo je vaše, a vi i dalje pravite štetu“ (Koreni, 18.8.2021), u kome pasionirano nabroja nekih, od prilike 999 – možda i više, onih koji i dalje prave štetu. Ja se prepoznah u nekih polovinu od onih koje nimbus, ovog puta u verziji – „zlatokrug, oreol iznad glave sveca“ nabroja i eto, ne osećam se prijatno, iako znam da ima mnogo ljudi koji mlate praznu slamu, ali verujem u narečenu inteligenciju autora, pa ne mislim a bi se on tek tako bez posebnog razloga latio tako zamašnog i glibavog posla nabrajanja onih kojima je vreme prošlo, a oni i dalje prave štetu.
Interesantno je da u tolikoj masi gore pobrojanih nema nikoga „od ovih“, što bi argumentum a contrario, kako bi stari Rimljani rekli, trebalo da znači da oni ne prave štetu, te da će njihovo vreme još trajati. No, pitanje rađa pitanje, pa ostaje da pretpostavljamo šta je pisac time hteo da kaže.
Gospodine Ivkoviću, Bato, Nimbuse – kako god hoćete, opet ste u ulozi oblaka i oblačine. Zadirete, rekao bih neozbiljno, u neka vrlo ozbiljna pitanja – na primer partizana, kojih među nabrojanima u ovom ili onom obliku ima i najviše i četnika, kojih među pobrojanima uopšte nema, u njih je u ovoj vlasti, izvorno četničkoj, danas i ponajviše, pa ostaje da zaključimo da je onim prvima vreme isteklo a oni i dalje prave štetu, za razliku od ovih drugih kojima vreme nije isteklo, a i što bi kad oni i ne prave štetu. Vi ste, tom vazda aktuelnom pitanju, prišli rutinski, rekao bih na bazi ličnih osećanja, u maniru kaubojskih filmova koje smo svi nekada gledali i po difoltu, hvala bogu, navijali za kauboje.
Vidite, Gospodine Ivkoviću, Bato, Nimbuse, moj otac je – nikada mi nije rekao da li svojom voljom ili zato što su po njega došli pre partizani nego četnici, prepašačio bosanske gudure, tukao se sa Nemcima, preživeo Sremski ftont i nikada onima sa vašeg spiska nije Sremski front oprostio. A ja sam više puta do sada – poslednji put u tekstu Opančar agencija javlja … O Sergeju, Tompsonu, četnicima i Slobodanki (opancar.com) postavljao pitanje, na koje mi niko nikada nije odgovorio – insert iz teksta:
„Rediguje istoriju a pritom i ne pominje zverstva koja su četnici činili svom sopstvenom narodu. Ignoriše pokolj u Vraniću, selu nadomak Beograda, koji je u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, počinio četnički prvi bataljon posavske brigade avalskog korpusa. Srbi, vernici, za praznik ne rade, a ovi veliki vernici, čiji potomci ne propuštaju ni jednu priliku da nas u to uvere, su te noći svojski radili – podeljeni u tri grupe, izvršili su pokolje u 14 kuća tog sela, samo zato što su njihove ukućane osumnjičili za veze sa partizanima. U tim kućama pobijeni su svi ukućani, osim petoro koji su slučajno preživeli. Prema zabeleženim podacima ovaj masakr je bio najmasovniji u nizu decembarskih pokolja na teritoriji koju je držao taj čuveni četnički avalski korpus. Tokom te noći u Vraniću su četnici zaklali 68 dece, žena i staraca. Među njima je bio i jednogodišnji Ljubomir, u kolevci, koji je osam puta ubodnen nožem u grudi i stomak. O tome priča jedan od onih petoro preživelih u poslednjem broju Newsweeka, izdanje za Srbiju, pa eto prilike ovom falsifikatoru istorije da i sa njim polemiše – dok još ima živih svedoka o tome. Ne verujem da će to učiniti, jer ovo je vreme falsifikata. Vranić je nadomak Beograda, svega tridesetak kilometara daleko. Šta bi bilo da je taj čuveni avalski korpus stigao do Beograda pre partizana i Rusa – poklali bi i moju porodicu, samo zato što je moj otac u to vreme bio u partizanima i tukao se sa Nemcima”
Šta, nije ovo priča o partizanima i četnicima?! Pa kako četnika nema u onih 999 – nije valjda da njih tada nije bilo. Nije valjda zato što njihovo vreme tek traje – I ko zna dokle će.
Zašto na ta pitanja nikada nigde nisam našao odgovor. Svi smo mi deo ovog nesrećnog naroda: Čitao sam ja i Antonija Isakovića – Tren, pa ne mislite valjda da odobravam Goli otok. Mnogo je takvih tema i o Golom otoku i o Vraniću. Da li je dovoljan odgovor – Draža je bio naš, a Tito ko zna ko. Da li čoveka više boli kad ga kolje ustaša ili njegov zemljak – četnik.
Zašto se ova pitanja na ovako neozbiljn način otvaraju. Zar je tema mi ili oni za nekoga koji kaže da se nagutao suzavca danas važnija od teme mi ili ovi. Postoje ljudi kojima niko i nikad nije dobar. Plaši me da tu spada i nimbus, junak ove priće – iz podruma ili sa oreolom na glavi, sve jedno. On već zna da ni oni koji će doći posle ovih nisu dobri – “Nismo rešili ne-Srbina, izdajnika i lopinu Miloševića, kako je trebalo, nismo vratili kralja-domaćina u njegovu kuću, zato i dalje trpimo”, kaže Đorđe Ivković, alijas Nimbus, povodom teksta – Da li Đilas ostaje stožer opozicije? Šteta koju takvi ljudi prave je nemerljiva, jer nema veće blagodeti za ove na vlasti od takvih rodoljuba.
Kakva je to pasija pravljenja spiskova!? To je poenta ovog teksta, a ne mudrolije sa Ivkovićem, Batom ili Nimbusom.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor teksta :Dragiša Čolić
