Opančar agencija* javlja – povodom teksta Unutrašnja diferencijacija u SNS i lokalni izbori u Srbiji – mutna najava mračne budućnosti

Ne volim da polemišem sa nekim kome ne znam ni ime ni prezime, ni kojih je godina, ni kog je obrazovanja … ni “od kojih je”, pa ću zato autora pomenutog teksta nazvati po onome što je na kraju navedeno kao izvor – Nimbusov podrum, a pošto mi je to isuviše mutno i oblačno – ‘em nimbus, ‘em podrum, neka bude, što bi mi advokati rekli: u daljem tekstu: Nimbus.

Da počnem od onoga, što bi u narodu rekli – s neba, pa u rebra. Nimbusu je sve oblačno, a pošto mu ni to nije dovoljno, on je svoj oblak smestio u podrum – tako se zove njegov blog: Nimbusov podrum. U tom difoltu, da budem malo i moderan, je i njegov narečeni tekst – “mutna najava mračne budućnosti”. A što je najgore, nimbus je u mnogo čemu u pravu, rekao bih čak i u svemu što nameće sugerisani zaključak – pesimizam do podruma.

Vidite gospodine Nimbuse, za razliku od vas, ja sam nepopravivi optimista i držim se one ciganske filozofije – kažu da se cigani raduju kad je kiša, jer posle  kiše dolazi sunce, a plaču kad je sunce, jer poslle sunca  dolazi kiša. Imam i ja blog – opancar.com, svašta u njemu pišem – o strašno ozbiljnim stvarima, na strašno neozbiljan način, kako reče jedan kritičar, niti plačem, niti filozofiram, bliže istini bi bilo – zajebavam se, jer verujem da posle kiše dolazi sunce. Omiljena deviza mi je – Sedi Pera ispod duda, na Moravi ladi muda.

E, sad ćete Vi, i Vaši pratioci na blogu, vidim da ih za razliku od mene imate, da kažete – Ja o Veberu, a on o ciganima i ko zna da li ćete me i dalje čitati, a za svaki slučaj, ako nastavite da čitate, reći ću vam da sam i ja dosta toga pročitao – u vreme kad je tome imalo vajde, ne samo klasike književnosti, već i filozofe – i Frojda i Ničea i Adlera i Šelbaha … – „Dok razmišljaš kako na brdo stići, stigo bi do pola brda“, što mi je kasnije postala i životna deviza, ali sam najviše naučio od mog profesora iz gimnazije, Branka Pavlovića, koji mi je predavao logiku u XIII Beogradskoj gimnaziji (kasnije je otišao na čistu filozofiju i tamo postao uvaženi profesor), pa ne zamerite, moram ovde da vam ispričam nešto od toga. Sećam se još i sada, upamtio sam to za čitav život, predaje on nama na jednom času nešto o snobizmu. Vidi čovek, ne ide to nama, ko da u tim godinama pamti nekakve filozofske definicije, pa reče:

Hajde da probamo ovako – spremate se vi za pismeni iz matematike i naravno to vam ide kao ovo moje o snobizmu. Radio trešti iz susedne sobe i to počinje užasno da vas nervira. Gasi taj radio, razderete se da vas svi čuju. Utrči majka u sobu i kaže – ali sine, to je Betoven! Vi se trgnete i kažete – Betoven! Jao što je divno! Pusti malo jače.

Nimbuse, nemam ja ništa protiv Vas, verovatno ste i u pravu sa tim o čemu pišete. Ali zašto je, pobogu, sve to obojeno negiranjem svega – zar ne vidite da tolika količina defetizma, može samo da škodi, naravno u zavisnosti od osnovnog pitanja, na kojoj ste vi zapravo strani. Vama čoveče, ne valja niko – od Tita do Vučića, uključujući i one koji će posle njega doći, kad dođu, jer ničija do zore nije gorela i to je jedna od narodnih mudrosti.

Vidite, ja sam po svemu sudeći dosta stariji od Vas, time verovatno i iskusniji. Mnoge sam stvari u životu radio. Od sporta u mladosti, struke, posla – nikad na državnim jaslama), kasnije kao advokat, evo sada i pišem – uvek ispočetka i uvek sa puno optimizma. Uvek sam verovao u ono što radim i moram da kažem u svemu sam imao uspeha.

Taj me je nemir odveo i u Englesku, gde sam živeo i radio nekih desetak godina. I tamo sam imao stav o svemu što me okružuje. Ljubimac mi je od ranije bio Vinston Čerčil – njegove memoare sam ne čitao, nego iščitavao, kasnije Margaret Tačer, nikako Bler – njemu sam, kad su počeli da nas bombarduju, posvetio čitavo poglavlje u knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, pod naslovom Pisma Gospodinu Bleru, iako sam već tada imao i njihovo državljanstvo i mogao sam ’ladno da izigravam Engleza. Nikad se ne mirim sa onim što mi smeta – to je i moja osnovna poruka Vama, naravno ako Vam nešto smeta.

Zar Vam u ovom bezizlazu, ova opcija, na primer, ne izgleda prihvatljivo – Neka pobedi bilo ko, samo da unese neki red u ovo što se dešava sa nama i da možemo sutra, ako nam se i taj ne dopadne, da oteramo i njega i dovedemo drugog – na izborima, drugačijim od ovih. Tako rade u kulturnom svetu.

Nimbuse, izađite iz podruma i uključite se. Ovako kako radite, sem izložbe pameti, nema tu ničeg svrsishodnog i znači – Šta god radili, isto vam se ‘vata: evo vam Vučića pa birajte. Naravno, ako ste na onoj strani, gde verujem da jeste. A ako to ne prihvatate, džabe smo krečili, smatraću da spadate u one – Sedi Pera ispod duda, na Moravi mrsi muda. To je moja poruka Vama. Srdačno Vas pozdravljam.

*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa! 

Dragiša Čolić, 19.5.2021.