Opančar agencija* javlja – povodom teksta Unutrašnja diferencijacija u SNS i lokalni izbori u Srbiji – mutna najava mračne budućnosti

1
304

Ne volim da polemišem sa nekim kome ne znam ni ime ni prezime, ni kojih je godina, ni kog je obrazovanja … ni “od kojih je”, pa ću zato autora pomenutog teksta nazvati po onome što je na kraju navedeno kao izvor – Nimbusov podrum, a pošto mi je to isuviše mutno i oblačno – ‘em nimbus, ‘em podrum, neka bude, što bi mi advokati rekli: u daljem tekstu: Nimbus.

Da počnem od onoga, što bi u narodu rekli – s neba, pa u rebra. Nimbusu je sve oblačno, a pošto mu ni to nije dovoljno, on je svoj oblak smestio u podrum – tako se zove njegov blog: Nimbusov podrum. U tom difoltu, da budem malo i moderan, je i njegov narečeni tekst – “mutna najava mračne budućnosti”. A što je najgore, nimbus je u mnogo čemu u pravu, rekao bih čak i u svemu što nameće sugerisani zaključak – pesimizam do podruma.

Vidite gospodine Nimbuse, za razliku od vas, ja sam nepopravivi optimista i držim se one ciganske filozofije – kažu da se cigani raduju kad je kiša, jer posle  kiše dolazi sunce, a plaču kad je sunce, jer poslle sunca  dolazi kiša. Imam i ja blog – opancar.com, svašta u njemu pišem – o strašno ozbiljnim stvarima, na strašno neozbiljan način, kako reče jedan kritičar, niti plačem, niti filozofiram, bliže istini bi bilo – zajebavam se, jer verujem da posle kiše dolazi sunce. Omiljena deviza mi je – Sedi Pera ispod duda, na Moravi ladi muda.

E, sad ćete Vi, i Vaši pratioci na blogu, vidim da ih za razliku od mene imate, da kažete – Ja o Veberu, a on o ciganima i ko zna da li ćete me i dalje čitati, a za svaki slučaj, ako nastavite da čitate, reći ću vam da sam i ja dosta toga pročitao – u vreme kad je tome imalo vajde, ne samo klasike književnosti, već i filozofe – i Frojda i Ničea i Adlera i Šelbaha … – „Dok razmišljaš kako na brdo stići, stigo bi do pola brda“, što mi je kasnije postala i životna deviza, ali sam najviše naučio od mog profesora iz gimnazije, Branka Pavlovića, koji mi je predavao logiku u XIII Beogradskoj gimnaziji (kasnije je otišao na čistu filozofiju i tamo postao uvaženi profesor), pa ne zamerite, moram ovde da vam ispričam nešto od toga. Sećam se još i sada, upamtio sam to za čitav život, predaje on nama na jednom času nešto o snobizmu. Vidi čovek, ne ide to nama, ko da u tim godinama pamti nekakve filozofske definicije, pa reče:

Da Vas podsetimo:  Nastavlja se odlazak iz Srbije, najviše odlaze najobrazovaniji

Hajde da probamo ovako – spremate se vi za pismeni iz matematike i naravno to vam ide kao ovo moje o snobizmu. Radio trešti iz susedne sobe i to počinje užasno da vas nervira. Gasi taj radio, razderete se da vas svi čuju. Utrči majka u sobu i kaže – ali sine, to je Betoven! Vi se trgnete i kažete – Betoven! Jao što je divno! Pusti malo jače.

Nimbuse, nemam ja ništa protiv Vas, verovatno ste i u pravu sa tim o čemu pišete. Ali zašto je, pobogu, sve to obojeno negiranjem svega – zar ne vidite da tolika količina defetizma, može samo da škodi, naravno u zavisnosti od osnovnog pitanja, na kojoj ste vi zapravo strani. Vama čoveče, ne valja niko – od Tita do Vučića, uključujući i one koji će posle njega doći, kad dođu, jer ničija do zore nije gorela i to je jedna od narodnih mudrosti.

Vidite, ja sam po svemu sudeći dosta stariji od Vas, time verovatno i iskusniji. Mnoge sam stvari u životu radio. Od sporta u mladosti, struke, posla – nikad na državnim jaslama), kasnije kao advokat, evo sada i pišem – uvek ispočetka i uvek sa puno optimizma. Uvek sam verovao u ono što radim i moram da kažem u svemu sam imao uspeha.

Taj me je nemir odveo i u Englesku, gde sam živeo i radio nekih desetak godina. I tamo sam imao stav o svemu što me okružuje. Ljubimac mi je od ranije bio Vinston Čerčil – njegove memoare sam ne čitao, nego iščitavao, kasnije Margaret Tačer, nikako Bler – njemu sam, kad su počeli da nas bombarduju, posvetio čitavo poglavlje u knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, pod naslovom Pisma Gospodinu Bleru, iako sam već tada imao i njihovo državljanstvo i mogao sam ’ladno da izigravam Engleza. Nikad se ne mirim sa onim što mi smeta – to je i moja osnovna poruka Vama, naravno ako Vam nešto smeta.

Da Vas podsetimo:  Aleksandra Vučića gde je sve izdao

Zar Vam u ovom bezizlazu, ova opcija, na primer, ne izgleda prihvatljivo – Neka pobedi bilo ko, samo da unese neki red u ovo što se dešava sa nama i da možemo sutra, ako nam se i taj ne dopadne, da oteramo i njega i dovedemo drugog – na izborima, drugačijim od ovih. Tako rade u kulturnom svetu.

Nimbuse, izađite iz podruma i uključite se. Ovako kako radite, sem izložbe pameti, nema tu ničeg svrsishodnog i znači – Šta god radili, isto vam se ‘vata: evo vam Vučića pa birajte. Naravno, ako ste na onoj strani, gde verujem da jeste. A ako to ne prihvatate, džabe smo krečili, smatraću da spadate u one – Sedi Pera ispod duda, na Moravi mrsi muda. To je moja poruka Vama. Srdačno Vas pozdravljam.

*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa! 

Dragiša Čolić, 19.5.2021.

1 KOMENTAR

  1. Поштовани г. Чолићу,
    Моје име је Ђорђе Ивковић, мада ме у главном ословљавају надимком Бата.
    „Ницк“ „Нимбус“ је још из времена када сам четовао на „Аутономији.инфо“ код Динка (уметничко Сабахудин) Грухоњић.
    Врло ми је драга та конспирација.
    Драго ми је да сте читали класике и мудре писце, али Вујаклију изгледа нисте. Елем, „Нимбус“ не значи само црни облак, већ значи и златокруг, ореол изнад главе свеца. У тој двосмислености је његова лепота.
    Колико сте искуснији од мене и у чему не знам. У гутању сузавца по демонстрацијама тешко да јесте. Што се узраста тиче, тешко да сет много старији јер би се опасно приближили другом веку свог живота.
    Нисам ја писао само блог, било је мојих чланака на много сајтова. Али, знате како, политичка некоректност има своју цену. Ја „несам задавање“, тако да сам, веровали или не, најцензурисанији блогер/коментатор у Србији.
    У мом селу тамо тридесетих година прошлог века у кућу будућег премијера Зеленовића група јуноша формирала је СКОЈ. У историји села пише да су се „истакли акцијом паљења купе кукурузовине на њиви благајника Удружења солунских бораца“. На тој кући сада стоји спомен плоча.
    У децембру 1990. у мон стану конспиративно је формирана прва антикомунистичка политичка партија. Али, неће нико да стави спомен плочу, коју сам ја са пуним правом захтевао. Ваљда зато што никоме нисмо палили кукурузовину?
    Како год, данас нема ни то мало што је покренуто децембра 1990. Нема ничега.
    Дајте Ви подастрите овде здраве елементе, па ћемо позитивно на основу њих да антиципирамо. За мене пуко веровање у „биће боље“ нема неку вредност.
    Знате, „Седи Пера на вр’ сламе, брковима плаши вране!“. Може то, само Пери требају бркови за тај рад, а колико видим на фотографији, нема их.
    Свако добро,
    Бата

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime