Stariji će se setiti, a mlađi bi trebali da pogledaju jedan od najboljih filmova svih vremena, Let iznad kukvičijeg gnezda, sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi. Onih sedam psihijatara koji su Dr Marka Lensa proglasili za duševno obolelu osobu ne moraju da čine taj napor, jer su oni u praksi već pokazali da su usvojili neke metode lečenja koje su okosnica pomenutog filma – da zdrav čovek može da postane objekat psihijatrijskog tretmana, a kako će se i da li će se iz toga iščupati, ne zavisi samo od njega.
Da li je bilo neophodno da se pojavi Dr Lens (vidi prethodni tekst – Da li su ovi psihijatri normalni), pa da shvatimo gde mi zapravo živimo i da shvatimo da ono što je normalno – pitanje o stvarnim uzrocima smrti svog najbližeg – može da postane krajnje opasno i da je najbolji savet ono što nas ubi – ćuti, ne talasaj, jer šta bi bilo da su pomenuti psihijatri krenuli dalje u svom naumu – ko ne bi poverovao u dijagnozu sedam elitnih psihijatara, te da se sledom njihove dijagnoze taj čovek smesti kod njih i na „lečenje“, da Centar za socijalni rad povede postupak za lišenje poslovne sposobnosti, da mu se kao posledica toga oduzmu deca … a sve zbog toga i samo zbog toga što ih on uznemirava i „maltretira“ pitanjima o lečenju i uzrocima smrti svoje majke.
Proizilazi da je jedini delotvoran lek od svega toga što je moglo da mu se desi, da alarmira sve moguće institucije – ni od koje od njih nije dobio stvarnu pomoć, te da sve to stavi i na uvid javnosti i time izazove njeno uznemirenje. Ispostavilo se da je ono što je bilo namenjeno njemu – privođenje u policiju radi zaštite javnog reda i mira, po prijavi onih koje je svojim pitanjima „uznemiravao“, strefilo njih – ne zaslugom policije i drugih organa kojima se obraćao, već zaslugom žestoko uznemirene javnosti. A i to je kažnjivo delo, mada u ovoj zemlji niko ne očekuje da bi akterima tog dela moglo to i da se desi, a onima kojima je to bilo namenjeno – da!
Mnogo bi odgovornih povodom ovog nemilog događaja moglo da se prozove, jer u pitanju je sistem koji omogućava da partijsko bude iznad državnog, da akteri takvih događaja budu imunizovani od svoje odgovornosti, pa čak da zbog toga i napreduju. Da – da napreduju zbog svoje iznuđene odanosti, jer staro je policijsko pravilo da su najodaniji kadrovi oni koji su ucenjeni, za koje uvek može – ako se otmu kontroli, da se iz fioke izvadi papir za minule grehe. Nema sumnje da je taj princip kod nas dignut na nivo sistema – uzmite samo za primer gotovo po pravilu imenovanje direktora javnih preduzeća i ustanova za vršioce dužnosti na neodređeno vreme, što je protivno ne samo prirodi tog instituta već i važećim zakonskim propisima.
I tu dolazimo do onoga što je poenta ove priče. Kad tad doći će do smene ove vlasti, pa makar se ovde pozvali samo na onu narodnu, da „ničija nije do zore gorela“. I šta posle – ništa, a ako hoću da budem optimista – jako teško. Mnogo je, svesno, stvoreno odanih i od njh zavisnih – bilo zbog posrednih privilegija koje koriste, bilo zbog onog što nam je kao posledica svega toga postalo svojstveno – ćuti, ne talasaj, samo da ne bude gore! U pitanju je osinje gnezdo – matica, trutova i radilica. A tužna je istina da je takvih većina. Kud ćete bolji dokaz od toga kad AV otvoreno izjavljuje da njega na izborima ne može niko da pobedi. Nažalost, ispada da je tako, čak – dodajem ovde, i na legalnim izborima, da ne otvaram i taj aspekt.
A žalosna je činjenica i istina o našoj totalno razjedinjenoj opoziciji. Oni ne mogu da se dogovore ni kako „u lov ići“, pa kako da im se veruje da bi kod eventualne podele lovine bilo drugačije. A tu leži i jedina mogućnost – zanemarite u ovoj fazi fraze o ideološkim i programskim razlikama svojih partija. Ko još o tome vodi računa, kod nas su sve partije demokratske, a time i narodne. Ujedinite se oko jednog cilja, a kad pobedite igrajte se sa ideološkim i programskim razlikama do mile volje. Neko i tada mora da bude u opoziciji. A najžešća opozicija će i tada biti ovi što su sada na vlasti sa izgrađenom bazom odanih i od njih zavisnih. Neće se oni tek tako predati. Biće i preletača – to nam je svojstveno. A janičari su gori od Turaka, stara je izreka. Treba li primer za to. Eto, da pomenem i neka imena – ima li boljih primera od Vesića, Bakareca, Siniše Malog … Sve bivši demokrati, do …. Sve to dodatno deprimira ovaj sluđeni narod i uvećava broj onih koji kažu – Ćuti, ne talasaj, samo da ne bude gore. A to će nas i konačno ubiti.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić, 18.1.2023.
