“Što su me tada voleli posetioci sajta UNS-a! Evo citata, sa sve interpunkcijskim i drugim greškama i boldovanjima: – Ljilja Kraljica, Ljilja borila sve ove godine (2016. DC) za dobrobit ove zemlje kad je najlakse bilo okrenuti glavom. svi bismo trebali da se ugledamo na nju. Ne odustaj ljiljo, samo napred!” (iz teksta Doživotni gensek, 16. maja 2021.) Citat koji je u dokaz svoje popularnosti navela Ljilana Smajlović – u novinarskim krugovima, i šire, dovoljno je reći samo – Ljilja, o sebi lično.
Nisam novinar, pa valjda zato i ne znam, godinama se doduše bavim ovim pisanjem – nemam pojma kako sam zavredneo naziv hroničara, pa po prirodi stvari moram i da istražujem i pamtim, ali nikako da shvatim ni kako je, ni kada, ni zašto, svud prisutna Ljljana Smajlović zavrednela naziv Kraljice – makar i samo na sajtu UNS-a.
Istini za volju, nije mi jasno ni na čijoj su strani ni UNS ni njegov doskorašnji predsednik Vladimir Radomirović, pa da budem iskren ni zašto imamo dva novinarska udruženja – UNS i NUNS. Znam, odmah ćete reći – novinari su na strani istine. Dobro, istina se podrazumeva, ali moramo biti svesni da smo mi duboko podeljeno društvo, i to nažalost ne svojom već željom ove vlasti, koja nas svakim danom i svakim svojim činom na to tera, tako da u toj situaciji, ono gore rečeno deluje kao fraza, jer ljudski je reagovati – samo kao primer, kad ovih dana ona vremešna mlada liderka, sa tek završenom “akademijom za mlade lidere”, prekida javni skup omladine lokalnog odbora Narodne stranke u Novom Sadu, a Predsednik države je potom poziva da joj čestita na tom patriotskom činu.
Meni je od prvog dana bilo jasno na čijoj su strani – sem istine koja se dakle podrazumeva, Slaviša Lekić, bivši predsednik NUNS-a i sadašnji predsednik Željko Bodrožić, a ne sećam se da je ikakvih uzbuđenja bilo ni kad je Slaviša Lekić na tu funkciju biran, ni kad je san sa nje svojevoljno odstupio – stekao sam utisak da čovek hoće direktnije da se posveti novinarskom poslu, ni kad je na tu funkciju potom izabran Željko Bodrožić. Sve je to teklo nekako mirno, bez potrebe javnosti da o tome arbitrira, kao ono u fudbalu, kad kažu sudija je bio odličan – neprimetan na terenu.
A što se tiče ovonedeljnih ptredsedničkih izbora u UNS-u – to pa ni nalik! Kao na teniskom grand slem turniru, kad dva tenisera zbog “mraka” i iscrpljenosti svoj petočasovni obračun moraju da nastave i sutradan. I ovde je meč trajao dva dana – počeo je u subotu, a završio se u nedelju, bilo je i mnogo publike koja je žučno – često i na ivici incidenta, navijala za svog igrača. Nisam bio prisutan, ali sudeći po dostupnim izveštajima najmanje se tu navijalo na bazi programskih sadržaja a najviše na bazi “moralno-političke podobnosti” – da se poslužim ovim “demokratski” prevaziđenim izrazom – čijom i kome, tek će da se vidi, o Vladimiru Radomiroviću rekoh da ne znam, iako ga duže “znam”, a o novoizabranom Živojinu Rakočeviću, znam tek na bazi ovih dešavanja, pa ne bih da o tome sudim. Dolazi sa Kosova, što nepoznanicu čini još većom. Ako je iz kategorije “Aco Srbine”, biće ono – Vladimire, gde si!
Raspričao sam se pa zaboravih na “Ljilju Kraljicu” koja se u ovoj dvodnevnoj pretstavi, iskusno, nije mnogo eksponirala, ali je za vreme izborne kampanje – a i toga je bilo, dobrano u tome učestvovala – na strani, dosadašnjeg predsednika Vladimira Radomirovića. Najpre, što je kao predsednica Suda časti u UNS-u (uvek je ona na nekoj funkciji) osudila dopis Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara – koji su potpisali Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović i potpredsednik Budimir Nićić, kojim su tražili da Radna grupa hitno reaguje na „kampanju zastrašivanja i razračunavanja sa novinarima kao 90-tih godina prošlog veka“, koju je navodno inicirao predsednik UNS-a, Vladimir Radomirović. Mi smo o tom dopisu dosta čuli od onih koji
su ga osporavali, a ništa od druge strane – onih koji su ga potpisali i poslali, što tu stvar dosta relativizuje.
Drugi put se Ljilja eksponirala kada je kao član tročlane komisije, zauzela stav da Živojin Rakočević, ne može da bude protiv kandidat, jer je na funkciji direktora kulturnog centra u Prištini, a prema statutu UNS-a, vršilac državne funkcije ne može biti predsednik, i pored dobijenog mišljenja nadležnog državnog organa da funkcija koju Rakočević obavlja ne spada u državne funkcije. Čak je tim povodom zamerla i generalnom sekretaru Ninu Brajoviću, koji je povodom tog pitanja imao suprotan stav, da se meša u izbore, što kao zaposleeni u UNS-u, za razliku od ostalih, na to, po njoj, nema pravo. Očigledno je niko nije obavestio da je u udruženjima građana, gde spada i ovo udruženje, to i dužnost generalnog sekretara, kao starešine zaposlenih, za razliku od njih kao volontera. Bilo kako bilo Ljilja je ostala čvrsta u tom stavu, što je i bio uvod u nemila dešavanja na Skupštini. Posle burnih rasprava sa obe strane, Živojin Rakočević je ipak uvršten u kandidate, a potom većinom glasova i izabran, što je i bio kraj ove izborne sage – za sada. Ostaje pitanje koliko je Ljilja svojim tvrdim stavovima i sama – neželjeno, doprinela takvom ishodu, jer očigledno ima dosta onih koji je ne smatraju kraljicom.
Ovaj autor takođe tu spada – zbog nje je sam, po povratku sa dužeg boravka i rada u Londonu, prestao da čitam Politiku, list koji me je naučio da čitam – to je bilo u vreme kad je Ljiljana Smajlović, bila – prvi put, glavni i odgovorni uredmik Politike. Drzgi put (2013.-2016.) kako sama priča, nju je smenila “kraljica majka” Sonja Liht – i nju i ”vrsnog novinara” Vladimira Radomirovića.
I na kraju, pitanje svih pitanja – šta je to što toliki broj volontera (tu spada i predsednik) motiviše da učestvuje u ovom – posle proslave Zvezdine duple krune, najuzbudljivijem događaju sezone. Čisto sumnjam da su u pitanju samo ideološko-programski razlozi. Mora da tu postoje i neke javnosti nepoznate sinekure. Možda deo odgovora na ovo pitanje zna opet – ko bi drugi, do svud prisutna Ljilja kraljica koja u jednom intervjuu – dok je bila u slozi sa Ninom Brajovićem, reče: „Godinama proganjaju Brajovića da bi se dokopali imovine UNS-a“. Za razliku od NUNS-a, gde se niko ne grabi ni za kakvu funkciju.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić
